NOVI SAVEZNI I SRPSKI BUDZET PONOVO NEREALNO ISPLANIRANI

U ovoj godini rashodi za penzije ucestvovace u drustvenom proizvodu sa 15 do 17 odsto, a za takav obim rashoda potrebno je oko 18 milijardi dinara

Savezni i republicki parlament danas zapocinju raspravu o budzetima za narednu godinu i gotovo je sigurno da ce ono sto je predlozeno, kao deo ponovo nerealno planirane javne potrosnje, biti i usvojeno. Ekonomskom politikom Savezne vlade predvidjeno je da javna potrosnja u 1998. ucestvuje sa 48,5 odsto u projektovanom drustvenom proizvodu. Na osnovu predlozenog federalnog i srpskog budzeta racunice pokazuju da se u taj procenat jednostavno ne mogu smestiti sve kljucne stavke javne potrosnje, sem ako na nekima od njih drzava ne predvidja u narednoj godini radikalne rezove, koji su tesko politicki i socijalno zamislivi.

Ovo upozorenje mr Aleksandra Posarac potkrepila je sledecim podacima: ako se saberu apetiti savezne (9,693 milijardi dinara) i srpske drzave (blizu 16 milijardi dinara) i tome dodaju jos oko tri milijarde dinara, koliko ce verovatno iznositi crnogorski budzet, ispada da samo ove tri budzetske kase u projektovanom drustvenom proizvodu za narednu godinu ucestvuju sa 24 odsto. Sa gradskim i opstinskim budzetima (sto je jos oko pet milijardi dinara) na budzetsku potrosnju od federacije do opstina otpada 31 odsto drustvenog proizvoda planiranog za 1998.

U ovoj godini rashodi za penzije ucestvovace u drustvenom proizvodu sa 15 do 17 odsto, a po recima mr Posarac za takav obim rashoda potrebno je osigurati u narednoj godini oko 18 milijardi dinara, pod uslovom da se ne poveca ni broj penzionera, ni njihovih primanja. Rashodi za zdravstvo, takodje, obuhvataju oko osam odsto drustvenog proizvoda, sto sve zajedno govori da bi zbir svih ovih potreba projektovao ucesce javne potrosnje u drustvenom proizvodu od oko 55 odsto u narednoj godini. Ili, prakticno onoliko koliko ce biti ostvareno i u ovoj godini, obzirom da ce u njoj javna potrosnja (i to bez uracunatih deficita) “pojesti" 52 do 55 odsto drustvenog proizvoda.

Ako bi se zaista postovalo opredeljenje Savezne vlade da se u narednoj godini smanji ucesce javne potrosnje u drustvenom proizvodu na 48,5 odsto, to bi znacilo da bi posle popune svih budzeta (od federalnog do opstinskih) za sve ostalo - dakle za penzije, zdravstvo i osiguranje od nezaposlenosti - ostalo nekih 16,5 odsto raspolozivog drustvenog proizvoda. To naravno nije dovoljno ni da se isfinansiraju sadasnji rashodi za penzijsko invalidsko osiguranje, odnosno po ovom racunu za pomenute druge potrebe ne bi preostalo nista. Izuzev, naglasava mr Posarac, ukoliko drzava ne planira da radikalno sreze penzije.

Doduse, predstavljajuci ekonomsku politiku za iducu godinu, dr Jagos Zelenovic, savezni ministar za nauku i razvoj, najavio je reforme u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja, koje jesu neizbezne, ali svakako nisu potezi koji se mogu izvesti u jednoj godini i u tako kratkom roku dati konkretne materijalne efekte. Rec je o uvodjenju visestepenog osiguranja (obaveznog i dobrovoljnog sa razlicitim stopama) i o novim izvorima finansiranja fondova PIO, kroz sredstva od svojinske transformacije, sto je inace proces koji jos nije ni zapocet. Najavljeno je, doduse, preispitivanje i revizija pojedinih stecenih prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, ali valjda nema nijednog godisnjeg ekonomskog plana u koji nije zapisano nesto slicno. Zelenovic je uz to izjavio da se, pored doprinosa za zdravstvo, racuna i na uvodjenje vecih participacija, pogotovo kod specijalistickih usluga, kao i na poslovanje zdravstva u skladu sa realnim uslovima.

I plan racionalizacije zdravstvenog sektora i reforma u ovoj oblasti su neophodni, istice mr Posarac, jer u postojecem sistemu, bez obzira na visinu izdvajanja, nema lekova ni bilo cega drugog u bolnicama, pa se moze postaviti pitanje - gde su te pare? Slicno vazi i za penzije: drzava ne moze da se spasava tako sto preusmerava pare za penzije na ustrb drugih potreba, sto na silu isteruje novac za to iz sistema platnog prometa i najzad sto vladinim uredbama derogira postojece zakone, koje je sama donela. Drzava je duzna da konacno prizna da nema materijalnih mogucnosti da isfinansira postojeca prava, da u skladu sa tim promeni propise i posle ih postuje, kaze mr Posarac.

Bojana Jager