Ponedeljak, 29. decembar 1997.

DR DRAGOQUB POPOVIC O PREDLOGU DA SE PREDSEDNIK SRBIJE BIRA U PARLAMENTU

Sledi promena Ustava

Ta inicijativa moze biti opasna ukoliko se prikriva teznja ka promeni saveznog Ustava, sto bi moglo izazvati konflikt izmedju Srbije i Crne Gore

Predlog Nove demokratije da se predsednik Srbije ubuduce bira u parlamentu nije neuobicajen. Ukoliko bi takav predlog bio prihvacen od vecine narodnih poslanika, morao bi se, dakako, menjati Ustav Republike Srbije - kaze za "Nasu Borbu" profesor Pravnog fakulteta dr Dragoljub Popovic.

Republicki ustav neophodno je promeniti, objasnjava dr Popovic, jer u parlamentu izabran predsednik ne moze imati tako siroka ovlascenja kao predsednik neposredno izabran od naroda. On istice da predsednik kojeg bira parlament, logicno, mora imati mnogo manja prava jer predstavlja samo ceremonijalnu licnost.

"Sama ideja o takvom izboru predsednika u Srbiji je dobra ukoliko se promeni Ustav Srbije, koji ionako nije uskladjen sa Ustavom SRJ, ali, ne znam sta se doista krije iza tog predloga. Ta inicijativa moze biti opasna ukoliko se prikriva teznja ka promeni saveznog Ustava, sto bi moglo izazvati konflikt izmedju Srbije i Crne Gore, koje, kao dve ravnopravne federalne jedinice, savezni Ustav mogu promeniti samo u dogovoru", kaze dr Popovic.

On napominje da je za izbor predsednika Srbije u Skupstini, kao najvisem zakonodavnom telu Republike, dovoljno izmeniti odredbe republickog Ustava. "Predsednik Srbije i u ovom trenutku ima prevelika ovlascenja i ionako mu se mora oduzeti ovlascenje da komanduje vojnim snagama koje su zajednicke snage. Logicno, predsednik jedne federalne jedinice nema pravo da komanduje saveznom vojskom. To je u neskladu sa Ustavom Crne Gore i Ustavom SRJ", istice dr Popovic.

S tim u vezi je, nastavlja dr Popovic, i odredba koja predsedniku Srbije dozvoljava da proglasi ratno stanje i, u slucaju zavodjenja vanrednog stanja, donosi akte iz nadleznosti parlamenta. "Ova prava moraju se uskratiti i sadasnjem predsedniku Srbije, a tim pre u parlamentu izabranom predsedniku", zakljucuje on.

Po njegovom misljenju, moguce je primeniti nov nacin izbora predsednika, ali uz prethodno pazljivu promenu odredbi o ovlascenjima predsednika kao i unosenje novih odredbi o samom nacinu izbora predsednika u parlamentu u Ustav Srbije.

Sve ovo moguce je, zakljucuje on, regulisati odredbama Ustava Srbije, predlog Nove demokratije moze biti prihvacen "ali treba biti oprezan i videti da li se iza njega skriva nesto drugo".

O. Mamuzic

Primer Italije i Grcke

Kad je rec o samom glasanju o izboru predsednika u parlamentu, takodje je potrebno definisati da li je potrebna prosta ili natpolovicna vecina, kaze dr Popovic, dodajuci da se i pri izboru predsednika u parlamentu moze dogoditi da predsednik usled nedovoljnog broja glasova ne bude izabran.

"Primera radi, u italijanskom parlamentu se dogadjalo da predsednik ne bude izabran ni posle 20 glasanja. Grcka je ovo pitanje resila na sledeci nacin: ako predsednik ne bude izabran u tri glasanja, u sledecem se trazi slabija vecina. U Grckoj, medjutim, postoje samo dve jake politicke partije, a u nasem parlamentu je mnogo stranaka sto bi, verovatno, izazvalo dodatne poteskoce pri biranju predsednika", objasnjava dr Popovic.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /