CEKAJUCI PREMIJERA

Bez kupovine naklonosti vodecih “opozicionih" stranaka, rezimske partije nece moci da formiraju vladu, ma kako se ona zvala - manjinska, koaliciona, ili koncentraciona. Tesko je predvideti da li ce radikali, koji posle SPS imaju najvise poslanickih mesta u republickom parlamentu, odigrati “opstrukcionu", ili “opsluznu" ulogu, a jos manje kako ce se postaviti SPO, treca po snazi stranka

Milica Torov

Posto je predsednik Srbije izabran, moze se ocekivati intenziviranje pregovora oko sastava nove vlade. Malo je verovatno da bi udruzena “levica", iako osokoljena izbornim uspehom, olako prepustila ministarske fotelje, a narocito premijersku, drugima. Pogotovo sto je godinama gradila sistem u kome su osnovne poluge vlasti, cak i mimo intencija Ustava, fakticki u rukama vlade. Sve ukazuje, medjutim, da se ni, uslovno receno, “porazena", strana nece lako predati; da ce traziti veliku “odstetu", pogotovo sto je svesna da, bez njene saglasnosti, nijedna vlada, ma kako se ona zvala, nece moci da opstane.

Naime, konstelacija politickih snaga u republickom parlamentu je takva, da nova vlada ne bi mogla da bude ni izabrana bez njene podrske. “Leva" koalicija, sa svojih 110 mandata, nema potrebnu poslanicku vecinu (126) da bi mogla samostalno da formira vladu. Sve ce zavisiti od dogovora tri najbrojnije grupacije u koje spadaju, pored udruzene “levice", Seseljevi radikali, sa 82 mandata, i Srpski pokret obnove, koji je zauzeo 45 mesta. Lako bi se moglo dogoditi da ove dve poslednje, uslovno receno, “opozicione" stranke, koje u poslednje vreme medjusobno ratuju, udruze snage ako im nesto ne bude po volji, buduci da, zajedno, imaju jednog poslanika vise od natpolovicne vecine, koliko je potrebno za odlucivanje.

Svesne svoje moci, one ce do poslednjeg trenutka tvrditi pazar, ne bi li dobile, po mogucstvu, i ono najprivlacnije - premijersko mesto. Nije iskljuceno da ce to biti deo vezane trgovine, buduci da jos nisu “rasprodate" ni sve funkcije u republickom, ni u saveznom parlamentu. Dok se, kako se veruje, iza zatvorenih vrata jos licitira, u javnosti se vec naveliko spekulise ko ce s kim i u kakve koalicije, u cemu svesrdno pomazu i stranacki prvaci, podgrevajuci vec pregrejanu armosferu.

Tako se Srpska radikalna stranka, jos koliko juce, zalagala za tzv. koncentracionu vladu. Odnosno, kako je radikali jos zovu, za vladu nacionalnog spasa, u kojoj vide sebe, Socijalisticku partiju Srbije, Jugoslovensku levicu, Srpski pokret obnove, s tim da premijera da SRS, kao pojedinacno najjaca stranka posle SPS koji je dao predsednika Skupstine. U takvoj vladi jedino ne bi bilo mesta za Novu demokratiju, prema kojoj radikali pokazuju otvorenu odbojnost.

To je, zapravo, varijanta koju su radikali zagovarali do predsednickih izbora, a kako ce se postaviti posle svih manipulacija kojima je diskreditovan njihov predsednicki kandidat, Vojislav Seselj, u minulom drugom izbornom krugu, tek ce se videti. Nije iskljuceno da je i pobeda Milana Milutinovica, koga je kandidovala udruzena “levica", deo njihovog precutnog dogovora s vlastima, buduci da je Seseljeva kampanja, cini se, bila nesto manje agresivna nego uoci prvog izbornog kruga. Stoga je, iz sadasnje perspektive gledano, tesko predvideti da li ce radikali, prilikom izbora nove srpske vlade, odigrati “opstrukcionu", ili “opsluznu" ulogu.Ako je verovati predsedniku Srpskog pokreta obnove, Vuku Draskovicu, “crveno - crna" koalicija je vec formirana.

Sa svoje strane, Srpski pokret obnove, kao treca po velicini poslanicka grupacija, i tas na vagi koji svakog casa moze da prevagne na jednu ili drugu stranu, zastupa ideju o vladi koja bi za osnovu svog rada i delovanja imala program SPO. Taj, u sustini, magloviti stav, moze da podrazumeva i sve i nista. Draskovic je nesto konkretniji jedino kada, navodno, odbija da udje u vladu u kojoj bi bili radikali.

Naravno, u javnosti preteze utisak da u stvari SPO, svestan svog znacaja, tvrdi pazar; zapravo da nastoji da, pregovorima sa levom koalicijom, izdejstvuje sto vise mesta u vrhovima vlasti. Tom utisku doprinosi i “saradnja" rezimskih stranaka i SPO u svojevremenoj predaji Beograda i TV stanice Studija B Vuku Draskovicu. To su mnogi protumacili kao siguran znak da ce SPO odgovoriti kontrauslugom - ucescem u koaliciji sa “levim" strankama, ili precutnom podrskom manjinskoj vladi Socijalisticke partije Srbije - Jugoslovenske levice - Nove demokratije.

Jugoslovenska levica, pak, iako jos nema zvanican stav, sudeci po pojedinacnim izjavama njenih clanova, zastupa “narodnofrontasku" formulu sastava vlade, koju bi predstavljale sve poslanicke grupe u parlamentu. Dakle - i radikali.

To bi je dovelo u direktnu konfrontaciju sa Novom demokratijom koja je u svim dosadasnjim izjavama njenih lidera bila izricita u stavu da treba formirati vladu narodnog jedinstva u kojoj bi bile “ sve demokratske i patriotske snage koje nisu upotrebile nasilje, sirile mrznju i sejale strah", jer su “prosla vremena jednopartijske vladavine i niko u Srbiji vise ne treba da vlada sam". Novodemokrate ne kriju da bi u toj vladi bilo mesta, pored SPS, JUL, ND i za SPO, Madjare i druge partije, samo ne i za radikale. Njih prihvatiti, znacilo bi “sklopiti savez sa djavolom", izricit je predsednik ND Dusan Mihajlovic, ukazujuci na opasnost da se, pod firmom postovanja volje naroda, kroz formu vlade narodnog jedinstva obnovi saradnja rezimskih stranaka sa Seseljevim radikalima.

Socijalisticka partija Srbije - koja je, po cenu da se zameri koalicionim partnerima, za sebe prigrabila najveci broj poslanickih mesta u republickom parlamentu (86) - i dalje zastupa stav o vladi narodnog jedinstva, koju njeni celnici vide u kontinuitetu sadasnje vlade Mirka Marjanovica. Socijalisti bi najvise voleli da sami formiraju svoju vladu, sto bi trebalo da znaci da moraju za to da “kupe" odgovarajuci broj glasova poslanika drugih stranaka.

Kad su socijalisti u pitanju, sve su opcije otvorene. Jedna je koaliciona vlada svih vodecih stranaka u parlamentu, u kojoj bi “levi" savez vodio glavnu rec. Druga varijanta bi bio sporazum sa Srpskim pokretom obnove, treca - formalna, ili neformalna koalicija sa Srpskom radikalnom strankom, u cemu vec imaju “bogato" iskustvo. Moguce je da ce prevagnuti manjinska vlada u kojoj bi, kao dosad, bili SPS, JUL i ND. U tom slucaju “leva" koalicija bi morala da kupi neke glasove SPO, SRS, eventualno ostalih, manjih parlamentarnih stranaka.

Ukoliko “porazene" stranke budu bojkotovale vlast za , kako tvrde, “izbornu kradju stoleca", pa pregovori oko formiranja nove vlade ne budu uspeli, mogli bi vec naprolece da nam se dogode novi parlamentarni izbori. Za razliku od analiticara, koji vec mesecima zastupaju tu tezu, pojedini politicari takvu mogucnost odbacuju, uvereni da to strankama koje su se domogle parlamenta, a narocito onima koje su osvojile najvise poslanickih mesta, ne bi odgovaralo, jer bi mogle da izgube stecene pozicije. Ocito su svesni toga da bi novi izbori predstavljali moralni triumf demokrata, predstavnika Gradjanskog saveza Srbije i ostalih koji su, u ime “demokratskih promena", bojkotovali protekle, po njihovoj oceni, nefer i neravnopravne izbore.