Povratak iz bivse domovine

U Srbiji se uvek nadje najmanje 50,004 odsto glasaca spremnih da na izbore izadju u svim mogucim okolnostima - poznati su slucajevi da su ljudi po ledenoj kisi puzali i po dvadesetak kilometara ne bi li glasali za kandidata Levice, u nekim gradovima uprkos snaznom zemljotresu od osam stepeni Merkalijevo- Miloseviceve skale, na izbore je izaslo vise gradjana nego u vreme katastrofalnih poplava...

Pise: Petar Lukovic

I to se, konacno, dogodilo! U mom odsustvu, dok sam se pentrao slovenackim planinama podvucenim zutim, Srbija je, konacno, hvala Svevisnjem, ima Boga, super, deset dana uoci Nove 1998. godine, u Poslednjem Krugu a u Poslednji Cas izabrala Predsednika. Da budem sasvim iskren, punih 48 sati o toj najvaznijoj cinjenici zivota nisam imao pojma: pritisnut laskim rizlingom s jedne i kiselim zeljem s pecenico, s druge strane, izgubljen u ljubljanskim jelkama i tamosnjim gostilnim zabavama - sasvim sam smetnuo sa svog retardiranog uma fakat da se u Srbiji 21. decembra Istorija Pise Dzakovima Glasackih Listica. Vest da je Milan postao Republicki Kalif zatekla me je u utorak, negde oko podne, u okolisu gostilne “Figovec": nagnut nad zalogajem bifteka od konjica (zdrebcev odrezek), umalo se nisam zagrcnuo kad mi je konobar zvani slovenacki kelner objavio Najradosniju Vest Nasih Zivota: zavrseni su izbori u Srbiji! Pikantni komad zdrebeta zaustavi se u grlu, krenuse suze radosnice, odnekud se stvori harmonika...i poce opste slovenacko slavlje zbog fantasticnih rezultata krajnje postenih i nadasve demokratskih izbora u Srbiji, zemlji o kojoj se ispredaju mitovi i legende, otadzbini s sirokim srcem i jos sirom glasackom kutijom da u nju stanu svi odstampani listici, nismo mi cicije - koliko stampamo, toliko ubacujemo!

Zabunu u izbornu zabavu uneo je opet kelner Slovenac, tvrdeci da se, u stvari, jos nista ne zna, sve je moguce, uostalom - rece konobar - kako smete da se radujete kad Republicka izborna komisija jos nije objavila konacne rezultate, otkud vama Srbima takva hrabrost da vec likujete zbog navodne pobede Milutinovica a svi glasovi jos nisu prebrojani, mozda - zabrinuto ce kelner - na biralista nije izaslo vise od pedeset odsto glasaca, kako vas, bre, nije sramota da slutite Apsolutni Trijumf & Ubedljivu Pobedu, kad sve visi o koncu, stvar je skroz neizvesna, mozda ce vam - dobaci kelner - trebati foto-finis da odlucite koje je grlo prvo proslo kroz cilj?

Ostavljajuci noz i viljusku sa strane, kako ne bih dosao u iskusenje, konobaru sam objasnio sledece: u Srbiji se uvek nadje najmanje 50,004 odsto glasaca spremnih da na izbore izadju u svim mogucim okolnostima - poznati su slucajevi da su ljudi po ledenoj kisi puzali i po dvadesetak kilometara ne bi li glasali za kandidata Levice, u nekim gradovima uprkos snaznom zemljotresu od osam stepeni Merkalijevo-Miloseviceve skale, na izbore je izaslo vise gradjana nego u vreme katastrofalnih poplava, jos se prepricava mars kosovskih Srba iz visemilionskog sela-metropolisa Vitine koji su pod naletima tornada, tropskih kisa i ciklona “Twister", hodajuci u koloni jedan iza drugog, pesacili sest dana preko albanskih vrleti, povlaceci se privremeno pred daleko nadmocnijim meteoroloskim neprijateljem... Tokom ove Izborne Golgote preko Prokletija, na putu je umrlo, nestalo ili ostalo zavejeno preko 396.875 Srba, ali je zato u mesnu kancelariju Vegetarijanske Zajednice “Vitina 1", u nedelju ujutru, pre sedam, nahrupilo oko tri miliona prezivelih Vitincana koji su, kolektivno, u besprekornom redu, cekali na vec ispunjene listice koje su onda, demokratski, po sopstvenom izboru, ubacivali u jednu zajednicku kutiju oblozenu slikom Predsednika Milosevica.

U nekim planinskim selima daleko od Zajecara, na hiljade starica od 107 do 177 leta peske su silazile u grad, nedeljama se boreci sa ogromnim anakondama, belim medvedima, gorilama i krdima dinosaurusa koji su u tim krajevima pravi strah i trepet: televizijska RTS ekipa koja je iz helikoptera pratila ovo dramaticno izborno putesestvije, zabelezila je izjave hrabrih starica koje su, sve do jedne, ponavljale da glasati za Milutinovica znaci boriti se za sopstvenu buducnost, da nikad u Srbiji nije bilo bolje otkad se Milan pojavio; “kao da ga je sam Bog poslao" - bile su poslednje reci 198-godisnje Stane M. koju je progutalo zivo blato u mocvarama pirotskih savana, “s njim se osecam bezbednom" - uspela je jedino da izjavi Stanina starija sestra Radmila, pre nego sto ju je rascerecio beli medved, u narodu poznat po imenu “Voja".

Slusajuci sve ove dirljive price o Srpskoj ljubavi Prema Postenim Izborima, slovenacki kelner nije izdrzao: njegove oci boje dezele pocese da liju krupnu suzu za jos krupnijom suzom, presecenu jecanjem za takvom drzavom u kojoj nista osim pobede nije vazno. “Vi, Srbi, imate nepobediv pobednicki mentalitet", placuci mi rece i pokusa da me zagrli potpuno mokar slovenacki konobar; osetih u tom trenutku da sam veci od Triglava, da sam jaci od dzinovskih jelki koje su kicerski natkrile Ljubljanu, osetih kako u meni poce da se dize ugnjeteno i vekovima ponizavano Srpsko Nacionalno Bice, nesto me obuze Odom Radosti zbog Milancetovog uspeha, u usima cuh pobednicka zvona da pozdrave sampiona, zatvorih oci i zamislih Srbiju u slavljenickom vatrometu, svi koji su glasali mora da su na ulici, veseli, opusteni, presrecni... a ja potpuno usamljen u Ljubljani, daleko od domovine koja ushiceno slavi.

Srecom, saznanje da se vec sutra, najkracim putem, autobusom, za samo 26 sati ugodne voznje preko Madjarske, vracam u Svet (slovenacki: Srbija), ulilo mi je erektivno nacionalno samopouzdanje; jedva sam cekao da se dokotrljam do Beograda, da zagrlim svakog gradjanina koji je glasao Za Srbiju & Svet, da kriknem koliko me pusacka pluca nose: “Ziveo Milutinovic!".

U Novu godinu s Novim predsednikom - postoji li, uostalom, bilo sta vise u Srbiji sto covek sebi moze da pozeli za 1998?