MIRKO VASILJEVIC O NOVOM ZAKONU O FINANSIJSKOM TRZISTU

Po radnoj verziji predloga zakona o investicionim fondovima, stranci ce slobodno moci da osnivaju svoje investicione fondove u SRJ, ali samo ako zemlje u kojima se nalazi sediste fonda to pravo priznaju i licima iz Jugoslavije

Beograd, Beta. - Jugoslavija bi mogla da dozvoli gradjanima da na regulisanom trzistu odmah prodaju sve akcije koje ce dobiti pod povlascenim uslovima tokom predstojece privatizacije, izjavio je agenciji Beta Mirko Vasiljevic, sef vladinog ekspertskog tima za izradu novih zakona o finansijskom trzistu. “Bice dozvoljena kupovina, ali ne i dalja trgovina takvim akcijama", rekao je Vasiljevic, uz ogradu da govori tek o radnoj verziji zakona.

Srpskim Zakonom o privatizaciji, koji je stupio na snagu 31. oktobra, fizickim licima dozvoljena je tek ogranicena prodaja akcija koje ce dobiti besplatno ili pod povlascenim uslovima. U susednoj Rumuniji, gde je za vlade Jona Ilijeskua trgovina privatizacionim vaucerima bila isto tako zakonom ogranicena, promet se ipak odvijao posredstvom advokatskih kancelarija, da bi zatim cena vaucera pala na smesan nivo, a citav proces zaustavljen.

Vasiljevic je rekao da je ekspertski tim imao u vidu upravo tu opasnost, odlucivsi se za predlog po kojem bi jednokratna prodaja akcija dobijenih na popust ili besplatno bila legalna, i odvijala se na regulisanom trzistu, pod kontrolom javnosti.

Nova regulativa izricito zabranjuje takozvanu insajdersku trgovinu, to jest trgovinu na osnovu informacija nepoznatih siroj javnosti, na osnovu kojih upuceni mogu steci korist. Prema recima Vasiljevica, po sadasnjoj verziji regulative o investicionim fondovima, te organizacije nece moci da kupe vise od odredjenog procenta drustvenog kapitala, da bi se izbegla situacija kroz koju je prosla Ceska, da jedan fond zapreti kupovinom ogromne kolicine akcija.

“Razmislja se o limitu od 15 do 20 odsto. U Ceskoj je limit bio 10 odsto", rekao je sef ekspertskog tima. Po sadasnjoj radnoj verziji predloga zakona o investicionim fondovima, stranci ce moci slobodno da osnivaju svoje investicione fondove u SRJ pod istim uslovima kao i domaca lica, ali samo ako zemlje u kojima se nalazi sediste fonda priznaju reciprocna prava licima iz SRJ, saznaje Beta u izvorima bliskim Saveznoj vladi.

Na pitanje zasto do sada nijedno preduzece jos nije privatizovano, iako je od stupanja srpskog zakona o privatizaciji proslo tri meseca, Vasiljevic je odgovorio da su razlozi “tehnicko-strucni". “Ministarstvo (vlasnicke transformacije) stalo je na stanoviste da treba sacekati zavrsne bilanse preduzeca, da bi se na osnovu njih zatim pravile procene vrednosti. Sem toga preduzeca su jos u procesu imovinskog sredjivanja", rekao je Vasiljevic, koji je bio sef ekspertskog tima i za pripremu zakona o privatizaciji. On je rekao da su uprave mnogih preduzeca shvatile da bi mogle dobiti vecinske “disperzovane vlasnike u licu gradjana", i da stoga pokusavaju da privuku strani kapital kroz “dokapitalizaciju, prodaju idealnog udela, ulazak poverilaca".

To se narocito odnosi na preduzeca koja imaju visok kapital po zaposlenom, i gde zaposleni mogu da pod povlascenim uslovima dobiju ili kupe tek manji deo kapitala, jer im zakon zabranjuje da pod tim uslovima dobiju vise od 16.000 maraka po coveku. Vasiljevic je rekao da ce “talas privatizacije poceti na prolece". “Zelim da verujem da ce se tako desiti, jer je manevarski prostor za neka druga resenja sada vrlo skucen", zakljucio je on.