ALHEMIJA ZAVERE

Predrag Brajovic: "Pod senkom krila", Nolit, Beograd, 1997.

Tatjana Rosic

Pomisao da je Srbija odvajkada ukleta zemlja ne utice na cinjenicu da je Beograd alem-kamen njene krune, kako u sreci, tako i u nesreci. On je neka vrsta cardaka ni na nebu ni na zemlji, steciste oprecnih vetrova i interesa, popriste ne samo nacionalnog poraza vec i nacionalne nade polozene u civilizacijska preimucstva i moguce prednosti prestonice. Iz mnogih se razloga, otuda, "neobicna povest o Johanu T. Gursicu, tumacu srpskoga jezika", koju nam predocava prvi roman Predraga Brajovica /do sada poznatog kao autora pesnicke zbirke "Demo/ste/nologije" i urednika za poeziju u casopisima "Knjizevna rec" i "Zvono"/, odigrava u "Belomgradu" pocetkom osamnaestog veka, za vreme kratkotrajne i relativno retke spominjane vladavine Beca nad tradicionalno turskim toposom. Vladavina je potrajala od 1717. do 1738. godine, odvijajuci se onako kako naslov romana sugerise, a latinska izreka "Sub umbra alarum taurum" potvrdjuje: "u teskoj senci krila" vodece monarhije / i srednjoevropske imperije/ doba. Beograd je, pak, kao mnogo puta pre i posle ove istorijske epizode, ziveo dramu raskrsnice suprotstavljenih veroispovesti i hijerarhija moci Istoka i Zapada.

Otuda se nije zacuditi sto je Brajovic za glavnog junaka izabrao neobicnog znalca mnogih jezika i kulturnih modela, kakvih u srpskoj tradiciji nije bilo tako malo kao sto se pretpostavlja/iz vise razloga namece se slicnost sa Djordjem Markovicem Koderom/, cinjenicom svog mesovitog porekla osudjenog na saucestvovanje u oprecnim interesima i strastima ondasnjeg Beograda. To je saucestvovanje, medjutim, uzrok kobnog nerazumevanja: vera u mogucnost jednostavne multietnicke koegzistencije neminovno zigose Gursica kao stranca - paradoksalno, ali neminovno, kazna ekskomunikacije proizlazi iz vladavine principa geta na tadasnjim beogradskim prostorima vavilonske pometnje jezika i porekla.

Cuvena je epizoda iz prve knjige "Seoba" Milosa Crnjanskog u kojoj Vuk Isakovic, opiruci se ponizenju unijacenja, zauvek gubi svoj unutrasnji mir, zasnovan na veri u mogucnost slobodnog izbora. Neobicna povest o Johanu Gursicu moze se citati kao replika na ovu knjizevnu epizodu, kao i na sve one trenutke opusa Milosa Crnjanskog, koji se ticu uloge srpskog naciona u, danas tako aktuelnoj, prici o multikulturalnosti. Fragmentarnost pripovedanja, asimetricna struktura sa mnostvom digresija, neobicnih za formu kratkog, ekspresivnog romana, asocijativan i poetizovan jezik, velikog simbolickog potencijala, pa i kljucni lajtmotiv zvezde koji se ponavlja i u arhitektonskim planovima beogradskih zidina i na Gursicevom pecatu, potvrdjuju kreativni dijalog savremenosti kako sa sopstvenom temom tako i sa prozom autora "Dnevnika o Carnojevicu". Pomak savremenosti ocigledan je i u neskriveno kritickom osvrtu na predrasude pravoslavnog nasledja pa i metafizickog pogleda na svet. Umesto gubitnickog sna o sebi Gursic, napustajuci popriste svog poraza precizno artikulise svest o tome kako se i zasto teska ali nuzna ko-egzistencija mora mukotrpno stvarati: "Vami jest sladost koljivo jesti, i nicto drugo ne znadete; eeej, jadan je smerti koljivo lek. Novaca zdje treba, novaca, naipace zdje!"

Da li je ponovna turska vlast, koja je usledila sest godina kasnije, bila zasluzena kazna za nerazumnost i iskljucnost ili, pak, prirodni sled dogadjaja na kolu srece gde se smenjuju dobitnici i gubitnici?

Ostaje, otvoreno pitanje koliko citirana pragmaticna sugestija objasnjava Gursicevu ambivalentnu alhemijsku zaveru koja istovremeno predstavlja i ugovor sa djavolom/ na sta nas opominje sasvim simbolican broj od sest poglavlja romana/ i pokusaj da se spase srpska sopstvena dusa. U toj zaveri najbolje je prosao sam tekst: prvi roman Predraga Brajovica moguce je citati kao uspeli amalgam savremene politicke alegorije sa obnovljenim zanrom devetnaestovekovnog gotskog romana, uz neprekidnu polemiku sa tradicijom kratkog, ekspresionizmom uspostavljenog, romana povisenog patosa i metafizickih pretpostavki.

Time se Brajovicev prvenac izdvaja iz grupe sve brojnijih savremenih romana s tematikom iz srpske istorije: efektno uspostavljeno fantasticko-groteskno vidjenje sveta namece citaocu istinski otvorenu polemiku sa predrasudama o sopstvenom kulturno-istorijskom nasledju.