Svet knjige

VOJISLAV DESPOTOV: "Jesen svakog drveta", Stubovi kulture, Beograd

"Jesen svakog drveta", drugi roman knjizevnika iz Novog Sada Vojislava Despotova, po recima Gojka Bozovica, "dajuci 'opsta mesta nasih prljavih snova' postao je 'pravi kolekcionar ostataka komunizma'". "Pisuci knjigu o oblacima, o prirodnoj magli i politickim maglama, Despotov je napisao beskrajno duhovitu i otreznjujucu povest raspada komunistickih zemalja istocne Evrope, kao i svojevrsni bedeker po srednjoevropskim sredistima toga raspada. Roman pokazuje kako su od imperija ostale krhotine, kako je depresija zavladala posle kraja jedne epohe i kako je zivot u svetu surogata zamenjen smrcu epohe i neizvesnim novim svetom."

EZRA PAUND: "Rane pesme", Oktoih, Podgorica, izbor i prevod: Milan Djordjevic

"Rane pesme" obuhvataju sedamdesetak pesama Ezre Paunda, americkog poete, jednog od utemeljivaca moderne poezije. Tematsko-motivski, ove Paundove pesme se oslanjaju na ono sto je Paund smatrao knjizevnom tradicijom, od grcke i rimske poezije do kineske i japanske lirike. Kako kaze Djordjevic u pogovoru, njegovu pesnicku tehniku karakterisu "neposredna obrada, sazetost iskaza, slobodna muzika stiha, izbegavanje apstraktnih reci, nastojanje da poeziju pise govornim jezikom".

"On je po svemu bio aleksandrijski pesnik velegrada, biblioteke, ucen pesnik, poeta doctus. Mada veliki eksperimentator, bio je okrenut tradiciji, pa je ono 'novo' u stvari bilo preuzeto i na neponovljiv 'paundovski nacin iskazano'."

EMIL DIRKEM: "Samoubistvo", BIGZ, Beograd, preveo: Borislav R. Radovic

Jedan od utemeljivaca sociologije kao nauke Emil Dirkem u ovoj, sada klasicnoj, studiji ne govori o samoubistvo kao individulanom cinu i cilju, vec pokusava da pronadje i ima za cilj da opise drustvena obelezja ove pojave. Kao dva znacajna drustvena cinioca Dirkem navodi drustvenu integraciju (stepen drustvene kohezije) i drustvenu regulaciju (onaj deo koji je podlozan normiranju). Tri su tipa drustvenih uslova koji uticu na povecanje ili smanjenje stope samobistva, a Dirkem ih naziva egoizam, altruizam i anomija. Egoizam i altruizam oni su oblici drustvenih stanja koji pojedinca vezuju za drustveno priznate vrednosti i ciljeve, dok je anomija vezana za pad drustvene regulacije (fakticko bezakonje) a antipod je fatalizam drustvene situacije gde je pojedinac previse stegnut.

TIHOMIR BRAJOVIC: "Reci i senke/Izbor iz transsimbolistickog pesnistva devedesetih", Prosveta, Beograd

U Brajovicevoj antologiji objavljene su pesme petorice autora: Vojislava Karanovica, Dragana Jovanovica Danilova, Sasa Jelenkovica, Nenada Saponje i Sase Radojcica. Prema recima Bore Radovica, recenzenta, pojava ove knjige dobra je, jer prema njegovom utisku "prevagu u nasem knjizevnom zivotu odnosi tradicionalno poimanje knjizevnosti i poezije", te da poezija pesnika zastupljenih u ovom izboru predstavlja pokusaj da se "stvara po strani od tradicionalne poezije, a u tradiciji koja nije starija od druge polovine ovoga veka i da se oslanja na tradiciju evropske poezije u sirem smislu te reci".

Brajovic obrazlazuci kako je nastala antologija, rekao je da se u "sumu Vavilona", odnosno pesnickom raznoglasju koje vlada poslednjih godina "moze izdvojiti malo sazvucje". "Iako su posebne figure, bez programa, izmedju njih postoji srodni poeticki senzibilitet: pevanje o metafizickim pitanjima. Pred kraj veka ponovo se peva o najsustinskijim pitanjima nasega sveta, vraca se na Kostica, Valerija, Bodlera, pokusavajuci da vrate dostojanstvo pesnicke reci."

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /