IN MEMORIAM: MIRZA IDRIZOVIC (1939-1997)

Ujutro oko 10 h, u nedelju, 21. 12. 1997. godine preminuo je, posle duze i teske bolesti, poznati i i te kako znacajni filmski i televizijski reditelj, pisac scenarija, filmski i televizijski radnik, publicista, profesor i, za svoje kolege, pre svega izuzetan covek - Mirza Idrizovic.

U drugoj Jugoslaviji i Bosni i Hercegovini, medju svim bivsim i sadasnjim filmskim saborcima, Mirza je bio i trajao kao nesvakidasnja licnost. Bio je, takoreci sveprisutni, "dobri duh" svih tadasnjih filmskih skupova, festivala, diskusija i dilema. Uvek se, naravno s uspehom, trudio da razume ambicije i domete svih svojih kolega "od Triglava do Djevdjelije". Umeo je uvek da za sve nas nadje adekvatne reci podrske, mudrosti, razumevanja i da nam, u obliku "duhovne ponude", preda nesto od svoje skromnosti, hedonizma, znanja i ljubavi prema zivotu i filmu, i da nam time svima izuzetno pomogne. Njegove reci i misljenja nikada nisu bile lisene kriticnosti i saveta, ali su, sto mi se cinilo najvaznijim, bile uvek pune tako retkog - iskrenog razumevanja. Uvek posle nasih, ipak kratkih, konciznih, ljudskih i profesionalnih susreta, ja sam se osecao nekako cudno ponosnim sto sam ga poznavao i sto se bavim ovim prokletim poslom u jos prokletijem podneblju.

Mirza Idrizovic je zavrsio Arhitektonski fakultet u Sarajevu i asistirao domacim i stranim rediteljima pre nego sto je snimio svoj prvi igrani film "Ram za sliku moje drage" (1968). I njegovi kasniji igrani filmovi "Zivot je masovna pojava" (1970), "Pjegava djevojka" (1973), "Miris dunja" (1982) i "Azra" (1988) radjeni su delimicno pod uticajem francuskog Novog talasa. Na jedan ili drugi nacin, shodno godinama, afinitetima i ambicijama, u svim svojim filmovima Mirza je evocirao uspomene iz detinjstva, nadahnjivao ih neobicnom humornom nostalgijom i dubokim razumevanjem za multietnicnost svog rodnog podneblja. Moze se slobodno reci da su svi njegovi filmovi predstavljali svojevrsne, originalne zacetke autenticnog filmskog izraza u Bosni i Hercegovini, onog istog po kome je ta kinematografija postala opste poznata i priznata, kako kod nas - tako i sirom sveta.

Od 1975. godine Mirza Idrizovic je radio i na televiziji gde je, u saradnji sa Zukom Dzumhurom, ostvario cuvenu putopisnu seriju "Hodoljublja". Paralelno je radio dokumentarne filmove "Kasabe" (1977), "La paloma" (1979) i "Pismo" (1980). Sa svojim filmovima i emisijama, kao reditelj i koscenarista, postizao je zapazene uspehe na domacim i stranim festivalima. Tokom opsade Sarajeva, Mirza je ostvario i niz potresnih, jednostavnih, video filmova ("Ulica pod opsadom" i "Dnevnik reditelja"). U njima se na izuzetan nacin, u korist sveta i buducih generacija, bavio oblicima snalazenja svojih sugradjana u neljuskim i sramnim uslovima zivota. U istom periodu je bio i jedan od autora dugometraznog dokumentarnog filma MGM koji je premijerno bio prikazan na festivalu u Kanu 1995. godine. Sva ta dela - nastala u uslovima degradacije svega ljudskog i u vremenu i njegovih srusenih iluzija o drugoj Jugoslaviji - bila su zadivljujuce lisena mrznje prema bilo kome, ukljucujuci i direktne agresore.

Smrt je Mirzu zatekla u vreme emitovanja njegove dokumentarne serije "Putopisi" i u toku priprema igranog filma "Sarajevski rulet" za koji je scenario pisala njegova supruga Zlata Kurt.

Vozdra Mirza, srecan sam sto sam poznavao i tebe i tvoj rad. Ne znam sta se u ovim krajevima bitnije vise moze uciniti od onoga sto si ti u svom zivotu postigao. Hvala ti.

Srdjan Karanovic