STRANE INVESTICIJE U SRBIJI: EKONOMSKI PREDUSLOVI I POLITICKI IZAZOVI

Izuzev sto je formalnost ispunjena, izbor Milana Milutinovica na mesto predsednika Republike ne znaci nista. Sva vlast ce biti u rukama vlade, a jedna od kljucnih zamerki analiticara je njeno insistiranje da vrhovni uslov za investicije bude neotpustanje radnika do 2000. Poslovodstva preduzeca neinformisana i u gardu prema stranim investitorima u strahu da ce izgubiti stecene pozicije

Tanja Jakobi

Srbija je dobila predsednika Republike i on nije Seselj. To je bio prvi, mada ne i najvazniji uslov stranih investitora za nastavak pregovora oko ulaganja u domacu privredu. "Mio i drag" kako ga je opisao Dragan Tomic, Milan Milutinovic nece imati apsolutno nikakvog uticaja na politiku koju ce voditi buduca srpska vlada, bez obzira sto ce predloziti njenog mandatara.

Nova vlada, sto je drugi uslov za postizanje "politicke stabilnosti" bice, kako se ocekuje, formirana do sredine januara. Slab predsednik, izabran kao poslusan pripadnik srednje struje, Milutinovic bi, navodno, trebalo da bude izvodjac "postepenih reformi" i popustanja zahtevima medjunarodne zajednice.

Drugi clan tog trougla bila bi jaka vlada u cijim rukama bi bila skoncentrisana sva moc, a treci, "dekorativni" parlament. Takav sled dogadjaja moguc je i u slucaju da se formira vlada nacionalnog jedinstva (u koju bi usao SPO) ili, relativno nestabilnija - manjinska vlada, koju bi, uz izvesne ustupke podrzao, takodje, SPO.

"Kljucni problem je sto je nejasno sta bi post milosevicevski scenario doneo" izjavio je u intervjuu Rojtersu Gevin Rajan iz HSBC investicione banke koju je britanska vlada angazovala za izradu studije o mogucnostima investiranja u Srbiju i pojacanom britanskom angazovanju na tom planu. "Ne postoji stvarna opozicija, i nije uopste jasno sta bi sada moglo da se desi."

Trece pitanje koje ce zanimati strane investitore je sasvim personalno - ko ce biti na mestu ministra za privatizaciju i da li ce on, kao sto je to bilo u ovom sazivu vlade, biti licnost s kojom ce se konkretno pregovarati oko ulaganja, ili ce taj posao, sto ne bi bilo iznenadjujuce, formacijski biti poveren nekom drugom.

"Verujem da ce se paznja investitora prvenstveno usmeriti na preduzeca sa specijalne liste, jer bi tu postupak odlucivanja mogao biti kraci", kaze jedan sagovornik "Nase Borbe".

"I dalje smo zainteresovani za Beocinsku fabriku cementa, jer se RMC vodi na ekonomskim nacelima a ne politickim", kaze Tatjana Mihalov iz "Redimiksa", britanske kompanije zainteresovane za cementnu industriju u Srbiji. To je odgovor na pitanje da li bi dalje produzavanje finansijskih sankcija SAD moglo usporiti, ili odvratiti medjunarodne kompanije od ulaganja u Srbiju. ,"Nasa investicija ima dugorocnu osnovu i verujemo da ce problem uskoro biti uspesno resen."

U "Redimiksu" procenjuju da bi posao sa Beocinskom fabrikom cementa mogao biti okoncan do juna iduce godine, sto s jedne strane zavisi od analize pravnih i finansijskih aspekata ulaganja i s druge strane od brzine procesa realizovanja svojinskih prava radnika. Po nekim najavama, posao bi mozda mogao biti okoncan i pre toga. S obzirom da je ulaganje u cement posao vezan za lokalno trziste, odluke medjunarodne zajednice se na njega ne reflektuju. One bi jedino mogle da imaju posrednog uticaja na rast traznje za odredjenim proizvodima i kupovnu moc stanovnistva", kaze jedan sagovornik "Nase Borbe".

U ovom trenutku postoje i ponude za privatizaciju duvanske industrije, pre svega DIV, a trenutno su u toku i pregovori Pepsi kole sa Navipom.

U studiji HSBC za britansku vladu ocenjuje se da ce se broj investicija u narednoj godini povecati i da je ovaj deo Istocne Evrope - jedno trziste koje velike strane kompanije jos nisu osvojile - dobro mesto za srcane i sofisticirane investitore.

"Uprkos sankcijama uvek postoje investitori koji na jednom trzistu vide pogodnosti, i zato sto drugi ne mogu da investiraju, oni ulaze i postizu bolje uslove. Kad se pojave oni koji sada oklevaju, prodace im svoje udele po visoj ceni", rekao je Rajan Rojtersu. Istu takvu procenu izneo je u svom avgustovskom izvestaju i Bank Nasional d'Pari, ciji analiticari pritom veruju da bi snazna devalvacija "prenaduvanog" dinara, mogla biti jos jedan razlog "za" dolazenje u Srbiju.

Sada je kljucna stavka formiranje finansijskih instrumenata koji bi omogucili takvu vrstu investicija. Danko Djunic, potpredsednik savezne vlade, nedavno je izjavio da se na tom poslu ubrzano radi, dok se istovremeno pravi i Zakon o investicionim fondovima za koji se jos uvek ne zna da li ce biti donesen na republickom ili saveznom nivou.

"Problem koji lokalne kompanije imaju je njihov mentalitet", objasnjava Rajan. "Za njih rec finansirati znaci kredit, ne postoji znanje o sofisticiranim nacinima ulaganja i zato bi oni morali da prosire svoja znanja o razlicitim nacinima na koji mogu da pribave svez novac za svoja preduzeca i da budu otvoreni prema strateskim investitorima", rekao je Rajan Rojtersu.

"Podatke o proizvodnji i tehnologiji smo dobili vrlo lako. Problematican je bio pristup rukovodstvu fabrike. Mi verujemo da je razlog tome nesigurnost ili nepoznanica oko citavog procesa privatizacije", opisuje iskustvo RMC u dosadasnjim pregovorima sa Beocinskom fabrikom cementa Tatjana Mihalov.

Analiticar HSBC veruje da ce se kao prvi investitori pojaviti veliki investicioni fondovi ciji menadzeri imaju iskustva o ulaganjima u trzista u razvoju. Politicki faktori, otpor rukovodstva lokalnih kompanija zbog sumnji da bi njihov licni status mogao biti ugrozen i netransparentnost privatizacije su faktori koji bi, medjutim, mogli ugroziti taj proces.

"U vecini poslova koji se sklapaju podrazumeva se da ce sadasnji direktori firmi ostati na tim ili slicnim dobro placenim mestima. Medjutim, ima slucajeva gde ni najbolja ponuda stranih investitora ne doseze do onoga sto lokalni direktori imaju sada. Neki od njih imaju svoje privatne firme i profiti koje tako ostvaruju ne mogu se meriti ni sa jednom platom", kaze predstavnik jedne investicione banke u Beogradu za "Nasu Borbu".

Rajan takodje kaze da insistiranje srpske vlade da - kod strateskih ulaganja - ne moze biti otpustanja radnika do 2000. godine predstavlja jos jedan, dodatni problem. Ta pitanja, po njegovom misljenju, trebalo bi da se resavaju u direktnim pregovorima zainteresovanih kompanija.

"U sadasnjim pregovorima koje vodi vlada Srbije, gotovo da se uopste ne postavlja pitanje interesa zemlje da dobije najkvalitetnije investitore, vec samo da se zadovolji taj uslov da nema otpustanja i to najcesce u narednih pet godina. Sve ostalo je zanemareno", kaze jedan strani konsultant.

Naprotiv, u drzavnom vrhu obezbedjena saglasnost potencijalnih stranih partnera u cementnu industriju, da ce obezbediti socijalnu sigurnost radnika i nece insistirati na otpustanju, vidi se kao jedan od kljucnih doprinosa da se savlada do sada forsirana odbojnost javnog mnjenja prema privatizaciji koja je najcesce izjednacavana sa masovnim otpustanjem. Brus Slaton, predstavnik "Lafarza", francuske kompanije koja je takodje zainteresovana za cementnu industriju, izjavio je u tom kontekstu da visak radnika ne predstavlja problem jer su troskovi radne snage relativno niski. U istom smislu navodi se i primer Poljske, gde je takodje insistirano da se u svim privatizacijama ispostuje uslov o neotpustanju radnika u periodu od tri godine.