BAUK "MORALNO-POLITICKE PODOBNOSTI" POCINJE DA KRUZI ZEMLJAMA BIVSE JUGOSLAVIJE

Zagorka Golubovic

Dva slucaja koja su se skoro istovremeno dogodila u Beogradu i u Zagrebu, s veoma slicnim indikacijama, podsecaju na vremena kada je princip "moralno-politicke podobnosti" bio zvanicno uveden kao kriterijum za opstanak profesora na univerzitetu. Rec je o slucaju prof. dr Slobodana Petkovica sa Sumarskog fakulteta u Beogradu i prof. dr Slobodana Prosperov Novaka s Filozofskog fakulteta Sveucilista u Zagrebu.

I jedan i drugi su dobili otkaze od svojih dekana zbog navodnog "odsustvovanja sa posla" i "neispunjavanja radnih duznosti", sto je dato kao eksplicitna formulacija, dok se u oba slucaja kriju politicki razlozi, jer je prof. Petkovic kao aktivni ucesnik jesenjih protesta uticao na budjenje gradjanske svesti na tom, inace, apaticnom fakultetu (i prema kvalifikaciji ministra prof. Jove Todorovica spada u grupu "setaca" koji iniciraju pobunu); a prof. Prosperov Novak je u Hrvatskoj poznat kao kriticar aktuelnog rezima.

Da li je to samo prividna koincidencija, ili je konkretan dokaz postojece teze da se i u Srbiji i u Hrvatskoj obnavlja autoritarni rezim koji nastoji, s jedne strane, da ugusi autonomiju Univerziteta, a s druge, da ga potpuno omalovazi i svede na status svakog drugog preduzeca (ili, kako to rece S. Milosevic, seljacke zadruge), jer se u oba slucaja dekani ponasaju kao direktori preduzeca koji imaju ingerencije da primaju i otpustaju svoje "najamne radnike ili "sluzbenike", zanemarujuci cinjenicu da je izbornost profesora Univerziteta jedina legitimna procedura na Univerzitetu. Na sastanku s dekanima, ministar prosvete prof. Todorovic je objasnjavajuci zasto Univerzitet ne namerava nista da preduzme nevoljno otkrio karte, rekavsi da su to "setaci" koji potenciraju ovaj slucaj, potvrdivsi fakticki njegovu politicku pozadinu, sto je dekan Sumarskog fakulteta, prof. Jovic, pokusao da predstavi kao cisto administrativno pitanje.

Kako je, medjutim, prvo objasnjenje razloga otkaza - o pet dana odsustva s radnog mesta - zvucalo neubedljivo, dekan je kao naknadno obrazlozenje otkaza uneo i poricanje validnosti doktorata profesora Petkovica, cega se setio posle dvadeset godina i svih procedura izbora za zvanja do redovnog profesora kroz koje je prolazio prof. Petkovic; sta vise, tu tvrdnju je ubedljivo porekao dekan Gradjevinskog fakulteta, na kojem je diploma doktorata prof. Petkovica nostrifikovana.

Pri svemu tom, dekan prof. Jovic se vec vise puta oglusuje o zakljucke Nastavno-naucnog veca Univerziteta o neophodnosti da tu odluku preispitaju upravni organi Sumarskog fakulteta, jer je ocigledno da se vise uziveo u ulogu direktora jednog velikog sumarskog preduzeca, nego u ulogu dekana svoga fakulteta. Pa i kada se konacno sastalo Nastavno-naucno vece Sumarskog fakulteta, pod pritiskom profesora tog fakulteta, koje dekan nije sazivao nekoliko meseci, i kada je vecinom glasova odluceno da se povuce odluka o otkazu prof. Petkovicu, dekan dr Jovic i dalje odbija da sazove Savet svoga fakulteta da bi se ta odluka i potvrdila i na taj nacin ostaje uporno pri svojoj samozvanoj odluci, ostavivsi prof. Petkovica vec dva meseca bez posla i prihoda za zivot.

Ovaj slucaj, medjutim, pokazuje kako se autonomija Univerziteta moze krivo interpretirati i zloupotrebiti, kada se shvati da su dekani fakulteta ovlasceni da bez kontrole univerzitetskih organa primenjuju samovolju, tvrdeci da Univerzitet ne moze da intervenise pod izgovorom da se ne krsi autonomija fakultetskih jedinica. S druge strane, Ministarstvo prosvete je i te kako spremno da se umesa u rad fakulteta i Univerziteta kada se kod njih javi otpor autoritarnosti i represiji koja dolazi iz drzavnog aparata, sto dokazuje uskracivanje materijalnih sredstava, pa i redovne isplate plata fakultetima posle jesenjih protesta, so se ne moze protumaciti nikako drugacije nego kao odmazda za njihvo aktivno sudelovnje u protestu. Ali kad treba da se spreci zloupotreba vlasti dekana, pogotovo ako je u pitanju politicka pozadina, Ministarstvo "brani" autonomiju fakulteta, prepustajuci profesore na milost i nemilost samovoljnih dekana.

To je i razumljivo jer je ministar prosvete dr Jovo Todorovic i unapredjen za ministarsku funkciju zahvaljujuci "neutralnosti" u toku Studentskog protesta 1996/97, kada se Beogradski univerzitet jasno opredelio za stvarnu autonomiju i za demokratizaciju drustva, nasuprot malom broju profesora koji su apstinirali, medju koje spada i aktuelni ministar, koji od dolaska na tu funkciju radi u interesu vlasti, a ne u interesu Univerziteta, te logicno ne zeli da se mesa u "cistke" nepozeljnih profesora.

Da li ministar prosvete sme da se oglusi o 1.500 potpisa profesora Beogradskog univerziteta, koji su iskazali svoju solidarnost sa prof. Slobodanom Petkovicem i zahtevali od dekana Sumarskog fakulteta da ponisti dati otkaz? Da li sme da se oglusuje o zahteve Nastavno-naucnog veca Univerziteta i o zakljucke tribine Beogradskog odbora univerzitetskih profesora i naucnika? Ako on to uporno cini, onda je jasno u cijem interesu radi, odnosno da mu nije nimalo stalo do interesa Univerziteta.

Javno mnjenje na Univerzitetu je oko ovog slucaja veoma uzburkano i nece dozvoliti da se preko toga predje i ustali ovakva praksa, koja ignorise proceduru izbora (a slicno mora vaziti i prilikom opoziva) i svodi univerzitetske profesore na lojalne cinovnike podlozne samovolji "dekana-direktora". Za sada je to pojedinacni slucaj, ali on ugrozava egzistenciju i naucnu karijeru jednog univerzitetskog profesora i remeti nastavni proces. Ako se, medjutim, preko ovog slucaja predje cutke, nece li to ohrabriti i druge vlastoljubive dekane da pocnu sa sprovodjenjem cistki i u svojoj kuci, odnosno, nece li se tako legalizovati princip "moralno-politicke podobnosti" kao kriterijum za izbor i opoziv profesora Univerziteta?

Ako smo mislili da je ta praksa zauvek odbacena, ovaj slucaj nas podseca da su elementi bivseg rezima veoma zilavi i da se mogu u svakom trenutku ponovo aktualizovati.

(Autor je profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu)