sreda, 24. decembar 1997.

ZADOVOLJSTVO U VASINGTONU POSLE KLINTONOVE BLIC POSETE SARAJEVU I TUZLI

Operacija “Bosna" uspela, za pacijenta - videce se

“Veoma otvoren" dijalog predsednika Klintona sa clanovima Predsednistva BiH i Biljanom Plavsic, ocenili Medlin Olbrajt i Sendi Berger, savetnik za bezbednost. Svi za ostvarivanje Dejtonskog sporazuma. Krajisnik o opasnosti revidiranja sporazuma

Slobodan Pavlovic
dopisnik “Nase Borbe" iz Vasingtona

Bil Klinton je - kako je to opisao jedan ovdasnji kolega - u ponedeljak prohujao kao vihor kroz Sarajevo i Tuzlu i vratio se vec nesto posle ponoci u Vasington, zadovoljan ovom politicko-markentinskom 11- casovnom posetom, koju je obavio uz podrsku surpuge i cerke, proslogodisnjeg izbornog suparnika Boba Dola, par clanova svog kabineta kao i desetak senatora i kongresmena ciji ce mu glasovi za koji mesec i te kako biti potrebna kad na Kapitol Hilu bude bilo postavljeno pitanje daljeg finansiranja americkih trupa u Bosni.

Drugi Klintonov dolazak u ovo podrucje (debitovao je januara 1996, kad je boravio u regionu Tuzle, neposredno posle postavljanja americkih jedinica iz sastava tadasnjeg Ifora), imao je dva lica. Jedno je bilo nasmejano - za javnost - kad je trebalo pozdravljati trupe u Tuzli, zahvaljivati za neizmeran doprinos tekucem mirovnom procesu i objasnjavati koliko je i zasto neophodno produzavati do daljnjeg tu njihovu misiju. Drugo je bilo vrlo ozbiljno - van domasaja kamera - kad se razgovaralo sa odgovornima za sprovodjenje medjunarodnih inicijativa u BiH i obavezama koje oni (ne) ispunjavaju u rokovima i dometima koje im namece mirovni ugovor iz Dejtona.

Tim povodom, americki drzavni sekretar Medlin Olbrajt i Klintonov savetnik za nacionalnu bezbednost Sendi Berger istakli su - pre povratka iz Bosne, u razgovoru sa americkim novinarima - poseban znacaj “veoma otvorenog" dijaloga koji je u Sarajevu vodjen sa trojicom clanova zajednickog Predsednistva Bosne i Hercegovine. Recnikom i tonom koji su prisutni opisali kasnije cak i kao nabusit, Klinton je tom prilikom, kako se navodi, zatrazio oz Izetbegovica, Krajisnika i Zubaka jos brzu i angazovaniju saradnju na sprovodjenju dejtonskih dogovora - uz obecanje da ce oni koji to budu cinili moci da racunaju na svakovrsnu pomoc i podrsku SAD i medjunarodne zajednice, ali i upozoravajuci istovremeno da ce oni koji budu opstruirali mirovni ugovor “ostati u dubokoj medjunarodnoj izolaciji".

Krajisnik: BOG, PA AMERIKA!

Opisujuci ponedeljnicki susret Bila Klintona sa trojicom clanova Predsednistva BiH, predsednikov savetnik za nacionalnu bezbednost Sendi Berger rekao je - informisuci americke novinare - i sledece: "Gospodin Krajisnik, srpski kopredsednik, takodje je opisao predsednikovu posetu kao istorijski trenutak, kao veliki dogadjaj. Zahvalio je Americi sto je Bosni donela mir, sto je, kako je rekao, bilo iznad svega. Rekao je da je Dejton predstavljao kompromis. Sve strane usprotivile su se nekim odredbama, ali sve su ga prihvatile sveobuhvatno. Bio je vrlo zahvalan SAD - rekao je tu je Bog, a potom je tu Amerika. Njegovo je misljenje da je prisutna velika opasnost da cemo revidirati Dejton na stetu Srba. Misli da je predsednik trebalo da dodje i u Republiku Srpsku".

Na ovo gostovo uvodno izlaganje prvi je odgovorio Alija Izetbegovic, oznacavajuci Klintonov dolazak u Sarajevo kao “istorijski dan za Bosnu i Hercegovinu". Predsednik zajednickog Predsednistva potom je podvukao spremnost bosnjacke strane da se u potpunosti i u svim aspektima sprovede dejtonski dogovor (“ni manje, ni vise od onoga sto je zapisano u mirivnom ugovoru"), ukazujuci pritom na potrebu da se ocuva jedinstvo i multietnicki kvalitet BiH. S tim u vezi - kako navode americki izvori - Izetbegovic je posebno ukazao na potrebu obezbedjivanja nesmetanog povratka svih izbeglica i prognanih lica, najavljujuci potpuno ukljucivanje Sarajeva u tzv. “program otvorenih gradova" BiH za sve svoje bivse stanovnike.

Kresimir Zubak je - u ime hrvatske strane (kao i Izetbegovic, pre toga) - ukazao na preku potrebu resavanja problema sa optuzenima za ratne zlocine, koji se i dalje nalaze van domasaja Haskog tribunala. I prema njegovim recima, mirovni proces poceo je vec da daje znacajne rezultate, mada je taj proces zbog dubine krize “sporiji nego sto bi se zelelo", ali da, u svakom slucaju, BiH kao jedinstvena drzava ima realnu sansu “ako se uzimaju u obzir i postuju razlike medju ljudima; razlike koje, kao takve, mogu da obogacuju njihov zajednicki zivot".

Prema informacijama iz americkih izvora, Klinton je prilikom ovog ponedeljnickog susreta sa trojkom iz zajednickog Predsedfnistva BiH od Krajisnika posebno zatrazio da Republika Srpska neodlozno ne samo prizna, nego da se i aktivno ukljuci u sve federalne institucije Bosne i Hercegovine. S druge strane americka strana je posle kasnijeg odvojenih susreta - prvo Olbrajtove, a potom i Klintona sa Biljanom Plavsic - izrazila zadovoljstvo zbog, kako je naglaseno, izrazene spremnosti predsednice RS da recju i delom i dalje radi na sprovodjenju mirovnog ugovora iz Dejtona.

Konkretno, kad je o tome rec, Plavsiceva je najavila da se od buduce nove vlade (cije je konstituisanje u toku) ocekuje doprinos u daljoj demokratizaciji zemlje, u oslobadjanju medija od kontrole politickih snaga, u jos vecoj slobodi kretanja za sve stanovnistvo, kao i u maksimalnoj mogucoj obnovi i izgradnji ekonomije Republike Srpske. Istovremeno, kako se navodi, ona je ukazala na “dramatican napredak" u pojedinim aspektima normalizovanja situacije i sprovodjenja mirovnog procesa u BiH, posebno ukazujuci na potrebu daljeg angazovanja oko obezbedjivanja slobode kretanja sirom zemlje.

O hapsenju Karadzica i Mladica - odgovori neobradjeni

U razgovoru Klintona i njegove delegacije i sa Krajisnikom i sa Plavsickom - kako se saopstava - bilo je pokrenuto i pitanje Karadzica, Mladica i ostalih optuzenih za ratne zlocine koje srpska strana odbija da izruci Medjunarodnom tribunalu u Hagu. Gosti iz Vasingtona, medjutim, ni ovog puta nisu od predstavnika bosanskih Srba dobili zadovoljavajuci odgovor, kad je rec o problemu koji Amerika smatra “trenutno jednom od najvecih prepreka na mirovnom putu u Bosni".

Prema informaciji za americke novinare, Mocilo Krajisnik uopste nije ni odgovorio na Klintonovo detaljno izlaganje o neophodnosti da se bez daljeg odlaganja obezbedi predaja sudu u Hagu svih optuzeni za ratne zlocine. Kad je rec o reakciji Biljane Plavsic, ona je na tu temu bila prilicno neodredjena - sa objasnjenjenem da je za nju, u sadasnjoj situaciji, bolje da se ne izjasnjava o tom pitanju. Na konkretno pitanje izvestaca iz Klintonove pratnje kakav zakljucak administracija izvlaci iz takvog Plavsickinog stava prema problemu sa (ne)izrucivanjem otpuzenih za ratne zlocine, predsednikov savetnik za nacionalnu bezbednost Berger oznacio je to kao “interesantan odgovor", uz konstataciju da predsednica RS tom prilikom “nije rekla ne hapsenju ratnih zlocinaca".

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /