EVROPSKI KOMENTARI PREDSEDNICKIH IZBORA U SRBIJI

Milutinovic pobedio jer je Milosev “igrao na kartu straha od Seselja" - istice briselski “Soar", dok pariski “Figaro" zakljucuje da ce Milutinovicev izbor “doprineti odrzavanju status-kvoa na svim nivoima, u Srbiji i Jugoslaviji"

Mirko Klarin
dopisnik “Nase Borbe" iz Brisela

U cetvrtom pokusaju Srbija je ipak dobila predsednika, sto jucerasnji briselski “Soar" opisuje kao “balkansko pred-bozicno cudo". To “cudo" je, po pariskom “Figarou", “iscupano kljestima", dok ga londonski “Dejli telegraf", pored ostalog, pripisuje i podrsci koju je u medjunarodnoj zajednici za svog kandidata uspeo da pridobije Milosevic... “igrajuci na kartu straha od Seselja." Kako Bozic i Nova godina nisu samo doba cuda vec i vreme rasprodaja, komentator vec pomenutog “Soara" dodaje da je predsednik Srbije “dobijen na popust", odnosno izabran glasovima nepune trecine od ukupnog broja biraca u zemlji.

Novog predsednika Srbije evropski mediji opisuju kao vernog sledbenika njegovog prethodnika, Slobodana Milosevica. Njegovo je poverenje, navode, Milan Milutinovic zadobio tokom svojih ambasadorskih godina u Atini, “vesto upravljajuci tajnim fondovima" koji su u vreme sankcija prebaceni u Grcku. Pariski “Mond" ga predstavlja kao “pristalicu restriktivnog tumacenja Dejtonskih sporazuma", te podseca na njegove izjave kako ti sporazumi nicim ne obavezuju SRJ da saradjuje sa Haskim tribunalom. U evropskim diplomatskim krugovima se, inace, toj i slicnim Milutinovicevim izjavama nije pridavao nikakav znacaj: otpisivane su, jednostavno, kao “predizborna retorika". Evropska diplomatija je, cak, ispoljavala toleranciju dok su osporavanja medjunarodnih obaveza i normi ostajala na terenu retorike, ali se ozbiljno narogusila kada je prag tolerancije predjen nediplomatskim ispadom Milutinovicevog sluzbenika na bonskoj konferenciji Saveta za implementaciju mira. U briselskim diplomatskim krugovima se, nakon toga, komentarisalo kako je Milutinovic do te mere zaokupljen izbornom kampanjom... da je vodjenje jugoslovenske diplomatije i spoljne politike prepustio svom protivkandidatu, Seselju.

Da li je, zaista, u pitanju bila samo “predizborna retorika", ili se radi o najavi zauzimanja jos tvrdjeg (“seseljevskog") kursa prema medjunarodnoj zajednici, videce se uskoro. Evropska “petnaestorica" su, mozda, ucinili novom predsedniku uslugu time sto su odlozili odluku o predlogu Komisije da se SRJ uskrate izvozne povlastica za 1998, zbog bojazni da bi time dali argumente Seseljevoj anti-evropskoj i anti-zapadnoj kampanji. Izbori su prosli i taj predlog ce, po svemu sudeci, biti prihvacen pre kraja godine. Sem ukoliko novi predsednik i oni koji su - kako pise “Soar" - “iza, tacnije iznad, njega", ne iskoriste sansu da u narednih nekoliko dana posalju Evropi nekoliko “pozitivnih signala." Kao sto bi, recimo, bilo formalno prihvatanje nove Gonsalesove misije i pristanak na otvaranje Biroa EU u Pristini. Time bi, kako primecuje pariski “Figaro", Milutinovic poceo da ostvaruje svoja izborna obecanja o “brzoj integraciji Srbije i SR Jugoslavije u medjunarodnu zajednicu".

I sam “Figaro", medjutim, ne gaji prevelike iluzije, pa zakljucuje kako ce Milutinovicev izbor “doprineti odrzavanju statusa-kvo, na svim nivoima, u Srbiji i SR Jugoslaviji". Do slicnog zakljucka dolazi i briselski “Soar", uporedjujuci pocetak i kraj 1997. Godina je, podseca vodeci belgijski dnevnik, pocela s velikim nadama u mogucnost promena, a zavrsava se u sumornoj i demoralisanoj atmosferi koja pomaze odrzavanju postojeceg stanja i ne otvara perspektive za buducnost.