GOVOR PREDSEDNIKA SAD BILA KLINTONA U NARODNOM POZORISTU U SARAJEVU

Tokom jucerasnje posete Sarajevu predsednik Klinton prisustvovao je koncertu sarajevske filharmonije a potom se obratio prisutnima i gradjanima Sarajeva. Prave razlike sirom sveta nisu izmedju Jevreja i Arapa, protestanata i katolika, Muslimana, Hrvata i SRba, prava razlika postoji izmedju onih koji prihvataju mir i onih koji bi da ga uniste, rekao je izmedju ostalog predsednik SAD

U Dejtonu su se lideri BiH, Hrvatske i Srbije opredelili za mir, ali se njihova odgovornost tamo nije zavrsila, vec je pocela: Bil Klinton sa clanovima Predsednistva BiH, Izetbegovicem, Krajisnikom i Zubakom juce u Sarajevu

Puno vam hvala. Dame i gospodo, mislim da bismo mogli da poklonimo jedan aplauz Faruku i Masi. Obavili su su sjajan posao i veoma sam ponosan na njih. Zahvaljujem sarajevskoj Filharmoniji, predsedniku Izetbegovicu, predsedniku Zubaku, clanovima bosanske Vlade; verskim liderima koji su ovde, predstavnicima civilnih i dobrotvornih agencija sa svih strana sveta, clanovima americke delegacije, senatoru i gospodji Dol, clanovima Kongresa, generalu Seltonu, generalu Klarku, generalu Sinsekiju, narodu Sarajeva i narodu Bosne.

Dopustite mi da kazem da smo svi mi iz Sjedinjenih Drzava veoma pocastvovani sto smo ovde, kako bismo se okupili u zori nastaloj nakon duge tame. Za nas je ovo vreme slavlja i mi smo zahvalni zbog toga sto je volja za mirom trijumfovala nad oruzjem rata. Nadomak 21. veka, ovde smo dosli sa odlucnoscu da izgradimo novu eru, oslobodjenu najgorih trenutaka 20. veka, i punu njegovih najbriljntnijih mogucnosti.

Ono sto smo moja porodica, nasa stranka i ja videli na ulicama Sarajeva duboko nas je dirnulo. Samo nesto vise od dve godine ranije, muskarci, zenme i deca, trcalci su sklanjajuci se od snajperske vatre i granata u ocajnoj potrazi za vodom. Sada bezbedno hodaju ka poslu i skoli. Tada su plasticne folije prekrivale gotovo svaki prozor: na njima je sada staklo i retko gde plastika. Ljudi su tada ziveli u rusevinama bombardovanih zgrada. Sada imaju krovove nad glavama, grejanje, struju i vodu. Sarajevo je tada bilo zaglibljeno u smrznuto stanje destrukcije. Zahvaljujuci vasem radu, ono je sada pocelo da se otkravljuje i da raste novo, u suncevoj svetlosti mira.

Prodavnice su tada bile opustele, a kafei prazni. Sada su prodavnice pune hrane, a kafei zivi od razgovora. Dodao bih da smo popili i prilicno dobru kafu. Moja supruga, cerka i ja malocas smo ucestvovali u jednom od tih razgovora. Upravo smo stigli iz kafea u kojem smo razgovarali sa grupom mladih ljudi koji ovde rade i studiraju i poticu iz razlicitih etnickih sredina - to su ljudi koji su odlucni da izgrade zajednicku buducnost, da se rese destruktivne proslosti. Posao sam oko stola i dopustio sam svakom od njih da mi kaze ono sto zeli. Onda sam im rekao, dobro, sta je najvazija stvar koju Sjedinjene Drzava mogu da ucine da bi vam pomogle u tome? Oni su uglas rekli, ostanite joz malo duze.

Hilari, Celzi i ja smo izasli iz kafea - sa druge strane se nalazila divna crkva -- i ispred crkve su se nalazila tri americka vojnika, koja su pripadala jedinici iz Ricmonda, iz Virdzinije. Presli smo preko da se rukujemo sa njima - bili su to regrutovani vojnici. Jedan od njih je rekao - tako smo sreci sto smo ovde; ovo je dobar dobar narod i mi cinimo dobru stvar.

Mi u Sjedinjenim Drzava ponosni smo na nasu ulogu u stvaranju novog pocetka za Bosnu. Pogledajte grupu iz americke vlade koja danas ovde dosla: drzavni sekretar; tri generala sa cetiri zvezdice; deset clanova Kongresa, to su istaknuti clanovi Kongresa iz obe politicke stranke; moj uvazeni protivnik na poslednjim predsednickim izborima senator Dol, i gospodja Dol. Amerikanci vode mnogo racuna o Bosni, bez obzira na stranku kojoj pripadaju ili na politicke razlike oni brinu o ljudima.

Ovde takodje imamo i istaknute gradjane koji rade sa nevladinim organizacijama. Ponosni smo time sto smo vam pomogli da utisate topove i razdvojite armije, da ponovo izgradite puteve i fabrike, da vratite decu njihovim porodicama a izbeglice domovima, da nadgledate demokratske izbore i otvorite prostor za emitovanje glasova tolerancije, da privedete pravdi optuzene za ratne zlocine. Mi smo ovde zato sto ste vi odlucili da okoncate patnju i krvoprolice, i zato sto smo mi odbacili mogucnost da se novi besmisleni rat siri u srcu Evrope. Ovde smo zato sto su se gradjanima sirom sveta doslovce lomila srca zbog vase patnje, i zato sto su resili da vam je olaksaju.

Svima koji su uzeli ucesce u Iforu i Sforu, u malim i velikim civilnim projektima, zeleo bih da kazem jednostavno: hvala. Sve vas blagoslovio Bog za ono sto ste ucinili, i ono sto cete uciniti kako bi se promenili lice i buducnost Bosne.

Iznad svega, pred vas sam dosao sa porukom onima u cijim se rukama nalazi buducnost Bosne - njenim liderima i njenom narodu. Zato sto, na kraju, buducnost zavisi od vas - ne od Amerikanaca, ne od Evropljana, niti od bilo koga drugog.

Pre dve godine u Dejtonu, u Ohaju, lideri Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije, sudbonosno su izabrali mir. Ali njihova i vasa odgovornost nije se zavrsila tog dana. U stvari, ona je tada tek pocela. Vasa odgovornost je da pretvorite dokumente potpisane u Dejtonu u zivu stvarnost; da ispunite obecanje da ce Bosna biti ponovo biti sjedinjena u jednu zemlju, sa dva multietnicka dela, koja dele zajednicku sudbinu. Oni koji se drze te odgovornosti, imace punu podrsku Sjedinjenih Drzava i medjunarodne zajednice. Oni koji je izbegnu, izolovace sebe. Svet koji nastavlja da ulaze u vas mir, s pravom od vas ocekuje da obavite vas deo duznosti. Sto je jos vaznije, narod ove zemlje ocekuje rezultate i zasluzuje ih.

Ispunili ste dosta, ali ima jos mnogo toga da se uradi. Osnovali ste zajednicke institucije demokratije. Sada unutar njih morate da radite, deleci moc, kao sto delite odgovornost. Rekli ste da cete pozdraviti povratak onih koji su ratom raseljeni iz svojih domova. Sada morate da izglasate program za povratak, kako bi oni mogli zaista da se vrate, sa vecom zastitom za manjine i stvaranjem radnih mesta za njihovo zaposljavanje. Vi radite na obnovi bosanske ekonomije. Sada morate da izgradite zakone koji bi obezbedili pomoc, strano ulaganje i iskorenili korupciju koja potkopava poverenje u ekonomije.

Od instrumenata mrznje, medije ste poceli da pretvarate u snagu tolerancije i razumevanja. Sada morate da ih uzdignete na medjunarodne standarde objektivnosti i dostupnosti svima, i da dopustite da se nezavisna stampa slobodno razvija. Preuzimate policiju iz ruku gospodara rata. Sada morate da pomognete u reformi, obuci i opremanju te snage koja ce odrzavati bezbednost, a ne strah. Obecali ste da cete izolovati i uhapsiti optuzene za ratne zlocine. Sada morate da nastavite sa ispunjavanjem te obaveze, u ime pravde i u korist trajnog mira.

Posle tako teskog rata, tesko je boriti se agresivno za mir. Toliko njih je izgubilo majke i oceve, muzeve i supruge, sinove i kceri. Mnogo je dubokih rana i svezih oziljaka. Energije je mozda malo, u casu kada je potrebna izvanredan napor i volja da biste se otrgli od proslosti i da poceli zajednicki da gradite buducnost. Koliko ih ima koji su patili, kao sto je patio Faruk, koji mogu da stanu hrabno, ne dvoumeci se, u korist mira i zajednicke buducnosti. To moraju uciniti mnogi, ukoliko zelite da uspete.Monogi od vas pokusavaju to da ucine u verskim i gradjanskim okruzenjima svih vrsta. Zahvaljujem svima onima koji ulazu napore za izgradnju zajednicke buducnosti, posebno onima koji mobilisu zene, jer je njima tako bolno poznato koliko su pomirenje i obnova vazni za vase porodice i buducnost vase dece.

Ono sto od svih vas danas zelim je da verujete da to mozete uciniti. U nase doba, od Gvatemalle do juzne Afrike, od Salvadora do Severne Irske, ljudi se od sukoba okredju ka pomirenju. Pa ipak, nagon za podelom, ako ne pravom borbom i ubijanjem zbog etnickih, verskih i rasnih razlika, vlada duboko u ljudksoj prirodi sirom sveta. Izgleda da je on ukorenjen u strahu od onih koji su razliciti od nas i u laznom osecaju superiornosti i bezbednosti, koji odvajanje i teznja kao dominaciji naizgled nude.

Dok mi u Americi gledamo ka novom veku, imamo i narode iz vise od 180 razlicitih rasnih i etnickih grupa koje Ameriku sada nazivaju svojim domom. Upustili smo se u veliki nacionalni dijalog izmedju tih grupa o tome kako da zajednicki zivimo i napredujemo u novom milenijumu. Zatrazio bih od svih vas da ovde ucinite istu stvar - da pronadjete vise mogucnosti u narodu; da predjete liniju podela radi vase dece i vase buducnosti. Znam da, posebno medju ovdasnjim mladim ljudima ovde, trazenje snage u onome sto vas razlikuje izgleda kao akt vere koji zahteva prilican skok.

Mladi ljudi se ne secaju mnogo toga iz predratnog vremena. Jedan sarajevski tinejdzer je nedavno rekao da nije stvar u ponovnom pocetki, vec da se radi o samom pocetku. Ali, mislim da je vazno da se setite i da tako ucite druge, da rat nije pocinio nasilje prema narodu u Bosni, vec i prema njenoj istoriji, njenoj sopstvenoj tradiciji tolerantnosti. Samo par minuta hoda odavde, na nekoliko desetina metara, jedna naspram druge stoje dzamija, pravoslavna crkva, katolicka crkva i sinagoga, podsecajuci nas da su ovde zivele generacije Muslimana, pravolavnih hriscana, katolika i Jevreja i da su svojim primerom obogacivali svet; da su gradili skole, biblioteke i prekrasna svetilista. Deo tog stanovnistva oglagao je svoj alat petkom, deo subotom, a deo nedeljom. ali njihovi zivoti su bili protkani zajednickim brakovima i kulturom, radom i zajednickim jezikom i ponosom na mestu koje su svi mogli da nazovu domom. Treba pamtiti proslost. Trebalo bi da ucinite sve sto je u vasoj moci da biste od nje nacinili prolog. Istorija moze biti vas saveznik, a ne neprijatelj.

Ubedjen sam, nakon pet godina sluzeci u ovoj duznosti, da prave razlike sirom sveta nisu one izmedju Jevreja i Arapa; protestanata i katolia; Muslimana, Hrvata i Srba. Prava razlika postoji izmedju onih koji prihvataju mir i i onih koji bi da ga uniste; izmedju onih koji gledaju ka buducnost i onih koji se drze proslosti; onih koji sire ruke i onih koji su odlucni da stisnu pesnice; onih koji veruju da nas je Bog sve stvorio jednakim i onih koji su dovoljno ludi da veruju kako su superiorni u odnosu na druge samo zbog boje njihove koze, vere u njihovim porodicama, ili njihovog etnickog porekla. Ovo je mali narod na sve manjoj planeti. Niko od nas nema moralno pravo da gleda na druge sa visine i mi cemo to zaustaviti.

Narodu Bosne kazem - videli ste sta je ucinio rat; sada znate sta moze doneti mir. Zato prigrabite sansu koja se nalazi pred vama. Ne mozete uciniti nista da izmenite proslost; ali, ako je ostavite, mozete da ucinite sve kako bi izgradili buducnost. Svet posmatra i svet je sa vama. Ali, izbor je vas. Nacinite pravi. Hvala vam i Bog vas blagoslovio.

(Nezvanicni integralni prevod govora americkog predsednika u Sarajevu)