FORMIRANJE ASOCIJACIJE DEMOKRATSKIH SINDIKATA - PRICA DUGA SEDAM GODINA

Minut je do dvanaest za okupljanje razjedinjenih sindikata, samo jos da se obezbede uslovi da ih ne zadesi sudbina koalicije "Zajedno"

Gordana Djukic

Radnicki strajkovi, njihova snaga i efekti, izmedju ostalog, pokazali su svu nemoc ovdasnjih sindikata, njihovu razbijenost, cemu najvisu cenu placaju radnici. Vise od sedam godina unazad, tacnije otkad su se pojavili nezavisni sindikati i nastalo vise sindikalnih centrala, cula se, u pocetku prilicno stidljiva inicijativa da je neophodno da ovdasnji, dobro zavadjeni sindikati, umesto sto se svadjaju, uspostave makar minimum sindikalne solidarnosti. U sindikalnim centralama ova ideja nacelno i verbalno je pozdravljana, ali je, dugo vremena, iz njih stizala i poruka da sa "onim drugima nije moguce saradjivati, jer su drzavni" ili, pak, da su "stranacki i opoziciono obojeni". Nije nova cak ni ideja da ovdasnji demokratski sindikati osnuju zajednicku asocijaciju ili uniju. Da li je to moguce, sta bi znacila takva unija i koliko pomenuti sindikati imaju snage i zelje da to ucine, pitanje je na koje smo zatrazili odgovor od nekoliko sindikalista i strucnjaka koji se bave sindikatima.

- Solidarnost je jedan od temelja sindikalnih odnosa i izvor snage radnickih organizacija. Iskustvo svih razvijenih zemalja potvrdjuje da su sindikati u njima drustveno mocni i uticajni jer su slozni i zato sto medju njima postoji konsenzus o minimumu zajednickih interesa. Pravilo je, naime, da jedan sindikat uvek reaguje i brani sindikalne slobode i prava, ukoliko su one ugrozene nekom drugom sindikatu, kaze dr Darko Marinkovic, sef Ekspertskog tima Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost".

Prema recima naseg sagovornika, nasi sindikati su bili i jos su podeljeni, a domaci sindikalni pokret razbijen, pa vlada nepoverenje, bez elementarne, "ne samo sindikalne vec i civilizacijske solidarnosti".

U poslednje vreme, ipak, domaca politicka i sindikalna scena se rasciscavaju. Tacnije, sasvim je ocigledno da su i opozicione i vladajuce stranke jedinstvene u jednom - ostavile su radnike na cedilu. Po Marinkovicevoj oceni pokazali su se i jalovim i promasenim "brakovi" i sporazumi u koje su u proteklom vremenu stupale pojedine partije i sindikati.

Napominjuci da je u Savezu samostalnih sindikata Jugoslavije, Ujedinjenim granskim sindikatima "Nezavisnost", Sindikatu radnika EPS, Samostalnom sindikatu farmaceutskih radnika Jugoslavije i Sindikatu radnika banaka Srbije i Jugoslavije vec krenuo proces reformi, Dragan Radulovic, predsednik Veca SSSJ, ukazuje da i sindikalni programi predvidjaju obaveznu saradnju radnickih organizacija.

- Istina je da ta saradnja izostaje, pa da, u praksi, jedan sindikat bude protiv drugoga. To samo otupljuje jacinu sindikalnog pokreta i aktivnosti. Zblizavanje sindikata je nuzan i neminovan proces, mada oni to ne moraju da cine formalno, kroz neku jedinstvenu organizaciju. Preko je, medjutim, potreban zajednicki rad, za sta je osnov uspostavljanje minimuma zajednickih interesa. Oni su, zasigurno, i demokratizacija zemlje, odnose se i na cenu rada, uvazavanje sindikata kao socijalnog partnera, ali i na upotrebu sredstava sindikalne borbe, kaze Radulovic, dodajuci da je pomenuta grupacija sindikata "vec uveliko odmakla u radu na ozivotvorenju inicijative o formiranju unije".

Radulovic ocenjuje da je borba za radnicke interese i prava ravna borbi za demokratska prava a ujedno i "sansa izlasku iz krize i ulasku u svet, a sve ostalo sto se nudi radnicima, zaogrnuto ideoloskim i nacionalistickim plastom, samo je magla". On istovremeno naglasava da vreme nalaze radikalne preokrete u ovdasnjim sindikatima, pa i u Savezu sindikata Srbije.

- Taj sindikat mora u promene, zeleo on to ili ne. Proces njegove demokratizacije je nuzan, jer u suprotnom ce i sam doci u niz unutrasnjih iskusenja, mogucih antagonizama. Pokusaji da se svi sindikati stave pod isti kalup danas su nemoguci. Ekonomske i politicke reforme naterace ga i u sopstvene radikalne reforme, pa i na saradnju o kojoj govorimo. Uostalom, Vece SSSJ moze da udje u buducu asocijaciju, jer sem Saveza sindikata Srbije, clanice su mu Savez samostalnih sindikata Crne Gore i jos neki sindikati radnika na nivou federacije. Nova asocijacija mogla bi se oformiti i funkcionisati na osnovu odluke clanica, a to su i neki sindikati koji nisu u Savezu sindikata Srbije, istice celnik VSSSJ.

U nastavku razgovora Dragan Radulovic navodi da najvece sindikalne asocijacije Evrope, poput EKS i DGB, podrzavaju osnivanje asocijacije.

- Na Vecu SSSJ, UGS "Nezavisnost" i Savezu sindikata Crne Gore je da zblize radnike ove zemlje, a i Evropa vidi nasu razjedinjenost. Nema nikakvog osnova za sukobe u svetu rada, a i ako se oni jave, jasno je da je rec o sukobima na nekim drugim osnovama, upozorava Radulovic, dodajuci da je u interesu Evrope stabilan sindikalni pokret u Jugoslaviji, a "da njegova razjedinjenost moze samo doprineti socijalnim nemirima".

Ne sporeci potrebu formiranja asocijacije demokratskih sindikata, mr Zoran Stojiljkovic napominje da "ohrabruje i sama cinjenica da ovdasnje sindikalne centrale vec uveliko komuniciraju".

- Sam proces osnivanja unije mora da ide postepeno, s obzirom na cinjenicu da medju ovdasnjim sindikatima ima dosta znacajnih konceptualnih i drugih razlika. Za pocetak, sindikalne centrale moraju raspraviti o mogucnosti saradnje, predociti svoje vidjenje sindikalnog pluralizma i slicno. Recju, moraju proceniti mogucnost zajednickog organizovanja akcija. Prethodno, dakako, trebalo bi da rese i pitanje podele sindikalne imovine, a potom i da vide koliko je moguc njihov zajednicki politicki nastup prema strankama, drzavi i poslodavcu, istice mr Stojiljkovic.

Jedno od njegovih upozorenja je da, ukoliko sindikalne centrale i tehnicki krenu u osnivanje neke unije ili koalicije, prethodno moraju da odrede ko i na kom nivou u nju ulazi, sacine program i odrede tripartitne organe.

- Ukoliko to ne rese, moguce je da asocijacija dozivi sudbinu koalicije "Zajedno". Istina je da moraju mnogo toga da odrade i da postupno idu u formiranje asocijacije, ali sindikati moraju imati u vidu i da vreme ne radi za njih. Minut je do dvanaest za okupljanje razjedinjenih sindikata, oni sto pre moraju da odrede minimum zajednickih interesa, s obzirom na situaciju u kojoj je clanstvo svih njih, u kojoj smo svi mi. Moraju, pri tom, imati u vidu da ulazimo u nove svojinske odnose, novu svojinsku strukturu, kao i cinjenicu da prakticno ni jedan sindikat cak nema ni viziju pregovora sa privatnim poslodavcima. Uostalom, u svetu je niz primera da u jednoj sindikalnoj centrali ima vise "frakcija" i "struja", a da to nije prepreka zajednickom delovanju. Rec je, naime, o pravom sindikalnom pluralizmu unutar sindikalne konfederacije, koji samo jaca pregovaracku funkciju sindikata, a nikako se ne radi o nekom razbijanju osnovnih radnickih interesa, objasnjava mr Stojiljkovic.