 |
| Ponedeljak, 22. decembar 1997. | ||
MALE SANSE DA CRNI KURS MARKE PADNE DO KRAJA GODINESve su zelje - devizne
Poznavaoci tvrde da su banke i preduzeca, izbegavajuci mogucu cesiju svojih sredstava, povlacenje para ili prinudnu naplatu poreza, izvukli pare sa svojih racuna i da je sada solidna kolicina gotovine oslobodjena za devizne transakcije razne vrste. Ko ima dinare nastoji da ih prebaci u devize ili robu i tako sacuva kapital
Danas su svi sirotanovici: I bivse novcanice su bile boljeDevizni kurs se pomera korak po korak, ali u neprekinutoj uzlaznoj progresiji. Raskorak izmedju zvanicnog i sivog kursa sada je gotovo identican kao na kraju 1994, prve godine monetarne reforme, kada je takodje uoci Nove godine vrednost marke opasno skakala. Samo, tada je bilo prostora za adekvatnu reakciju monetarnih vlasti i sivi kurs se vratio na pristojan, mada nesto visi nivo od zvanicnog. Do devalvacije, uz puno politickih natezanja, doslo je tek krajem 1995. Danas je ocito da monetarne vlasti nisu u stanju da smire aktuelnu kursnu groznicu, a po ocenama nekih strucnjaka, cak i da ima nekih sansi da se devizni kurs kroz izvesno vreme vrati, nema ama bas nikakvih sansi da vrednost marke padne ispod cene benzina, sto je neki parametar za koji se vezuje cena deviza na paralelnom trzistu. Ono sto je slicno sa ranijom pomenutom situacijom odnosi se, prema nekim izvorima bliskim vladi, da je tvrdokornost prema devalvaciji jednaka kao i tada i da, “dok je sadasnja garnitura na celu srpske vlade od toga nema nista". Kalkulacije o tome kolika je novcana masa razlicite su. Pocetkom decembra pominjan je i iznos od skoro 10,5 milijardi dinara, ali upuceni kazu da se stanje novca, po principu toplo-hladno ili pustanje pa povlacenje, prakticno svakodnevno menja, zavisno od tekucih potreba. U jednu takvu operaciju, isplatu penzija, uslo se ocito iz minusa banaka i postanske stedionice, a kako se oni posle peglaju javnosti nije poznato, izuzev sto se zna da u slucajevima ovakvih proboja “po zaduzenju" Centralna banka ne reaguje. Na finansijskom trzistu , otkako je postalo ocito da devizni kurs permanentno raste, ponude dinara gotovo da i nema, novi plasmani se izbegavaju, stari se nastoje naplatiti, a traznja za novcem je i dalje visoka. Uoci proteklog vikenda skoro da i nije bilo nikakvog prometa. Takodje, u petak u nekim bankama gradjani su imali teskoce da podignu dinare sa svojih racuna, a moguce objasnjenje je da su kes novcanice preusmerene za pomenute isplate.
Kazna stize na krajuPoznavaoci veruju da su i banke i privredni subjekti, upravo izbegavajuci mogucu cesiju svojih sredstava, povlacenje para ili prinudnu naplatu poreza i doprinosa, prakticno izvukli pare sa svojih racuna i da je sada solidna kolicina gotovine oslobodjena za devizne transakcije razne vrste. U svakom slucaju u njima najmanje ucestvuju gradjani, pa price o psiholoskom dejstvu ulice i o tome da crkavice od isplacenih plata u javnom sektoru i penzija ljuljaju devizni kurs, sluze za zamazivanje ociju. Ovu predstavu, sa razlicitom podelom uloga, igraju drzava i privredni subjekti.Prvu je stigla kazna Bozija jer je ono sto je bilo logicno da se radi tokom cele godine - udvostrucenje novcane mase - izvela prakticno za dva meseca i sada u vidu “zakasnelog dejstva" bere plodove operacije Telekom. Problematicno je to sto su se u medjuvremenu jako stanjile devizne rezerve i sto sada, bas kad treba, nema sanse da Centralna banka znacajnijom prodajom deviza na regularnom deviznom trzistu intervenise i brani kurs. Kako je izjavio jedan monetarni strucnjak nesto para jeste ponovo stampano, ali verovatno manje nego sto se pominje. I po njegovom misljenju prica o visku dinara treba da prikrije cinjenicu da nema deviza, sto je trenutno najbolnija tacka.
Proizvodnja u rikvercuNa dinarskom planu, pred kraj godine, uopste nije logicno ocekivati da se moze povuci veca kolicina novca, kako zbog prednovogodisnjih isplata raznih licnih primanja, tako i zbog zatvaranja poslovnih knjiga za 1997. i isterivanja dugova i placanja. Neki ekonomisti, na primer, smatraju da su poslovne knjige takodje jedan od razloga sto nema devalvacije, jer bi promena deviznog kursa (u prilikama niske stope inflacije i revalorizacije po tom osnovu) bitno smanjila vrednost drustvenog kapitala. A upravo on treba u narednoj godini da se besplatno podeli radnom narodu, onako kako je to predvideo novi republicki Zakon o svojinskoj transformaciji.Carsija je vec stvorila svoju verziju - namerno se pusta da marka ide navise, a kad u dogledno vreme dinar devalvira na manju vrednost od one koju je dostigao na crnom deviznom trzistu, to ce jos izgledati kao uspeh ekonomske vlasti. Nas izvor tvrdi da je to - nebuloza i da se zvanicno o promeni kursa ne razmislja. I da se pokaze da je bio u pravu, to nece mnogo doprineti stetama koje ce se dogoditi u realnom sektoru privrede. Ovakva situacija na finansijskom i deviznom trzistu onemogucava bilo koga da sagleda troskove buduce proizvodnje i zakocice i ono malo preostale privredne aktivnosti. Oni koji imaju dinare nastoje da ih presele u devize ili robu i tako zastite svoj kapital. Na tim poslovima, zasnovanim na na rastu deviznog kursa, kao i uvek pojedinci ce dobro zaraditi. Sta ce se dalje desavati sa deviznim kursom najbolje ce se ustvari videti na ministarskim firmama. Ako, na primer, “Simpo" naprasno prestane da daje potrosacke kredite a u “C" marketu pocnu da povlace robu, bice to vrlo indikativan signal i za ostale.
Bojana Jager
|
|
Posaljite nam vas komentar!
Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo. © 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana / |