EKSKLUZIVNO: IZVESTAJ EKONOMIST INTELIDZENS JUNITA O PERSPEKTIVAMA JUGOSLAVIJE U

Ukoliko Vojislav Seselj ne bude izabran za predsednika Srbije reintegraciju Jugoslavije u medjunarodne politicke i finansijske organizacije i dalje je moguce ocekivati tokom 1998. godine. To je kljucna pretpostavka na kojoj pociva izvestaj EIU i na kojoj su bazirane ekonomske prognoze za naredne dve godine

Sadasnji politicki corsokak u Srbiji - cekanje na rezultat predsednickih izbora, formiranje nove vlade i rad novog parlamenta - povecavaju politicku nestabilnost i odlazu normalizaciju spoljnih odnosa zemlje sa svetom, kaze se u najnovijem izvestaju Ekonomist Intelidzens Junita za poslednji kvartal ove godine.

U tekstu u kome se razmatra moguci politicki i ekonomski razvoj situacije u zemlji u naredne dve godine akcenat je stavljen na dalje slabljenje pozicije predsednika Jugoslavije Slobodana Milosevica koji vise ne kontrolise suvereno situaciju u Srbiji, Kosovu, Crnoj Gori i Bosni.

Ukoliko Vojislav Seselj ne bude izabran za predsednika Srbije reintegraciju Jugoslavije u medjunarodne politicke i finansijske organizacije i dalje je moguce ocekivati tokom 1998. godine. Reintegracija je kljucna pretpostavka na kojoj izvestaj EIU pociva i na kojoj su bazirane ekonomske prognoze za naredne dve godine.

Analiticari EIU smatraju da je moguci rast drustvenog proizvoda kad se apstrahuju socijalna davanja u narednoj godini sest procenata, dok bi u 1999. godini on bio nesto usporen i ne bi presao cetiri posto. To se objasnjava primenom jednog sveobuhvatnog stabilizacionog programa rekonstrukcije. Ocekuje se takodje da Jugoslavija tokom iduce godine pocne da otplacuje svoj spoljni dug.

Ako bi Seselj bio marginalizovan, a Srbija ucinila odgovarajuce koncesije koje se traze, moguce je da bi spoljni zid sankcija bio podignut i da bi Jugoslavija mogla da postane clan bretonvudskih institucija u narednoj godini. Jednom kad sadasnji corsokak bude prevazidjen, Srbija bi mogla postati daleko fleksibilnija u svojim stavovima prema preduslovima koji su joj postvaljeni za podizanje sankcija.

Ukoliko bi se izolacija Jugoslavije nastavila, ekonomija ne bi mogla dalje da funkcionise. Otuda je reintegracija kljucni prioritet federalne vlade u njenim planovima za 1998. godinu. Posto su ti isti ciljevi bili zapisani i u planovima za ovu godinu, moze se zakljuciti da je ona izgubljena.

U izvestaju koji je pravljen pre odluke predsednika SAD da produzi vazenje spoljnog zida sankcija, predvidja se da bi ukoliko se situacija normalizuje, a eventualne krize izbegnu drustveni proizvod (kad se iskljuce socijalna davanja) mogao iduce godine da poraste za sest procenata, a industrijska proizvodnja za devet odsto. Predvidja se usporavanje poljoprivredne proizvodnje (predvidjeni rast svega tri odsto), ali i izvestan oporavak domace traznje ukoliko bi se reintegracija u medjunarodne finansijske tokove ipak ostvarivala.

Ocekuje se takodje da ce javna potrosnja takodje znacajno rasti jer ce izostati fiskalna reforma, dok ce se socijalni i penzioni izdaci povecati. U 1999. godini analiticari EIU ocekuju usporavanje rasta drustvenog proizvoda kao posledicu primene stabilizacionog programa MMF koji ce dovesti do smanjivanja domace traznje i potresa u industriji. Kljucni problem koji bi mogao ugroziti ovakve prognoze, zakljucuju strucnjaci EIU proizilazi iz mogucnosti da tokom naredne godine, normalizacija odnosa sa medjunarodnim kreditorima ne bude postignuta, sto bi znatno povecalo opasnost od finansijske krize u kontekstu velikog budzetskog i spoljnotrgovinskog deficita.

Kao i u prethodnom izvestaju EIU i u ovom se tvrdi da ce devalvacije dinara ipak biti, a da ce godisnja inflacija dostici cifru od 23 procenta. Predvidjanja savezne vlade da bi inflacija u narednoj godini mogla biti svega pet procenata, u izvestaju se ocenjuju kao potpuno nerealna.

Ocekuje se da bi stroza monetarna i fiskalna disciplina koju bi MMF uveo u 1999.godini, nesto poboljsala situaciju i da bi inflacija bila nesto manja. S druge strane ni na duzi period nije moguce ocekivati povecanje izvoza ukoliko ne bude drasticnih promena u njegovoj strukturi.

Kao i prethodnih godina Jugoslavija ce morati da se osloni na neoficijelne of sor rezerve deviza da bi mogla da finansira postojeci spoljnotrgovinski deficit. Ukoliko bi rast drustvenog proizvoda bio oko pet procenata, deficit bi sigurno iznosio oko sest do sedam odsto DP. Finansiranje takvog deficita bilo bi moguce jedino ako se pristup medjunarodnim finansijskim trzistima ipak otvori. Start programa privatizacije, dalja prodaja drzavne imovine i preduzeca u naredne dve godine doprinela bi prilivu sveze valute, ali su procene vlade o prilivu od 1,5 milijardi dolara iduce godine ipak preambiciozne.

T. J.

                          1996a   1997b   1998c   1999c

drustveni proizvod        6.0     6.0     4.0 
industrijska proizvodnja  7.5     8.0     9.0     5.0 
poljoprivreda             -1.0    5.0     3.0     4.0 
rast cena na malo        93.1    22.0    27.0    17.0 
	
Srednje vrednosti kursa dinara prema stranoj valuti
 
dinar - DEM                     3.3     3.3     4.1     4.4 
dinar- USA dolar                5.0     5.7     7.2     7.6 

izvoz (u milionima USA dolara)  1.8     2.4     3.1     3.5
uvoz (u milionima USA dolara)  -4.1    -4.6    -4.9    -5.4 
trgovinski deficit
(u mil USAD)                   -2.3    -2.2    -1.9    -1.9

(a) zvanicni podaci
(b) EIU predvidjanja
(c) EIU prognoze