"NASA BORBA" SAZNAJE: ODLUKA EU O PRODUZAVANJU AUTONOMNIH TRGOVINSKIH MERA DO

Vecina zemalja-clanica EU je izricito protiv ukljucivanja SRJ u krug zemalja koje ce naredne godine koristiti izvozne povlastice. Kazu, izvozne povlastice nisu "mnogo", ali se ni to "malo" ne moze dati za "nista"

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

Odluka o tome kojim ce drzavama bivse Jugoslavije biti produzeno vazenje tzv. autonomnih trgovinskih mera donece se izmedju katolickog Bozica i Nove godine, pismenim izjasnjavanjem zemalja-clanica EU o predlogu koji je s tim u vezi formulisala Evropska komisija. Prema tom predlogu, izvozne povlastice bi u 1998. vazile za Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, ali ne i za SR Jugoslaviju. Ideja da se odluka odlozi do 15. januara, saznaje "Nasa Borba" u evropskim diplomatskim krugovima, odbacena je sa obrazlozenjem da bi se prve dve navedene drzave, u tom slucaju, nasle u polozaju "talaca" trece.

Prestonice evropske "petnaestorice" ce se u pismenoj proceduri izjasnjavati na osnovu njihovih ocena stanja "u datom trenutku", tj. izmedju 26. i 30. decembra. Stanje je, naravno, podlozno promenama, ponekad cak i dramaticnim, ali malo ko ocekuje da bi se do "datog trenutka", dakle u narednih 5-6 dana, ono moglo do te mere izmeniti da iz osnova preokrene preovladjujuce raspolozenje medju "petnaestoricom", koje poznavaoci opisuju kao "veoma sumorno". Tome bi, eventualno, mogla da doprinesu "dva prosta signala" iz Beograda: formalni poziv Gonsalesu u skladu sa mandatom koji mu je odredio OEBS i konacno zatvaranje dosijea o evropskom prisustvu na Kosovu. Medjutim, i najveci "navijaci" Beograda medju "petnaestoricom" ocenjuju da su sanse za to minimalne.

Ako je suditi po raspolozenjima iskazanim na proslonedeljnom zasedanju Komiteta stalnih predstavnika (tzv. Korepera) u Briselu, najvise cemu bi se SRJ u sadasnjoj situaciji mogla nadati bilo bi da EU - uskracujuci joj izvozne povlastice - ostavi "odskrinuta vrata", odnosno nagovesti mogucnost njihovog naknadnog odobravanja... "cim se za to steknu uslovi." Sto znaci da SRJ ne bi morala da ceka na "sledece vucenje" - u decembru 1998. - kada ce se odobravati autonomne trgovinske mere za 1999.

Opisujuci proslonedeljnu raspravu na tu temu kao "vrlo delikatnu" i vodjenu u "ogranicenom krugu ucesnika", diplomatski izvori "Nase Borbe" pristali su da nam o tome govore samo pod uslovom da se nista od toga ne objavi pre jucerasnjih izbora, kako se njihovim ucesnicima ne bi pruzila sansa da manipulisu evropskim stavovima. Iz istih je razloga, upravo, odluka ostavljena za period izmedju Bozica i Nove godine.

Kako trenutno stoje stvari, vecina zemalja-clanica EU je izricito protiv, mali broj je neodlucan, a jos je manje onih koji se - ne sporeci ocene Komisije - zalazu da su SRJ ipak ukljuci u krug zemalja koje ce u 1998. koristiti izvozne povlastice. Prva grupa se strogo drzi "slova zakona", tj. ocena Evropske komisije da SRJ nije ispunila ni jedan od uslova pod kojima su joj 31. aprila ove godine odobrene povlastice za 1997. (puna primena Gonsalesovih preporuka i otvaranje ozbiljnog dijaloga za resavanje kosovskog problema). Tome se, kao "otezavajuca okolnost", dodaje i nedavni "bonski incident" - tj. demonstrativno napustanje ministarskog zasedanja Saveta za implementaciju mira - cime je, po njihovom misljenju, "ispoljen prezir prema medjunarodnoj zajednici."

Ne sporeci nista od svega toga, manjina (koju, koliko mozemo da razaberemo, cine samo dve zemlje-clanice), ukazuje kako su sporne trgovinske mere tek "najnizi nivo uslovljavanja", te kako bi njihovim odobravanjem u tzv. regionalnom pristupu EU ostalo jos dosta "poluga uticaja" na buduci razvoj u SRJ. Pomenutim regionalnim pristupom se, naime, definisu precizni uslovi za uspostavljanje razlicitog nivoa ugovornih odnosa drzava bivse Jugoslavije sa EU: od ukljucivanja u program PHARE, do otvaranja pregovora o Sporazumu o saradnji i njegovog zakljucivanja. Vecina, medjutim, na to ne pristaje: tacno je, kazu, da izvozne povlastice nisu "mnogo", ali se ni to "malo" ne moze dati za "nista." A "nista" bi, po vecini, bila adekvatna ocena za ucinak Beograda na planu ostvarivanja Gonsalesovih preporuka i otvaranja kosovskog dijaloga. U takvoj situaciji, najvise na sta manjina moze da racuna jesu vec pomenuta "odskrinuta vrata."

Uslov za zadrzavanje "odskrinutih vrata" je da se za to izjasni tzv. kvalifikovana vecina zemalja-clanica EU (vidi okvir), a preduslov... da Seselj ne izadje kao izborni pobednik. Njegov izbor za predsednika bi - saglasni su i vecina i manjina - bio "katastrofa za odnose Srbije sa svetom" i vrata ne samo sto ne bi ostala "odskrinuta", vec bi se svom silinom i za duzi rok zalupila. Pojedine evropske diplomatije priznaju da bi to bila "vise emotivna nego racionalna reakcija", zasnovana na "naivnim ocenama kako je Milutinovic bolji od Seselja", ali ukazuju da bi, u takvoj situaciji, "bilo tesko sacuvati hladnokrvnost."