PRETVARANJE DUGA POLJOPRIVREDE U JAVNI DUG FEDERACIJE U AGRARU DOCEKANO SA

Poljoprivrednicima je do sada mnogo puta obecavano da ce im breme duga biti olaksano, ali su posle takvih najava agrokombinatima najcesce racuni bili blokirani

“Pretvaranje duga poljoprivrede u javni dug federacije, bila bi ogromna pomoc preduzecima koja se bave primarnom agrarnom proizvodnjom. Medjutim, ne verujem u to obecanje sve dok ne vidim i da je ozakonjeno. Vise puta je u poslednjih godinu dana na zvanicnim mestima tvrdjeno da ce se ovaj dug reprogramirati a od svega toga bilo je izvesno jedino da su banke posle toga naglo pustale akceptne naloge kako bi sto vise para izvukle. Cim zvanicnici daju izjavu da ce se dugovi pretvoriti u javni dug drzave, banke blokiraju nase firme novim akceptnim nalozima", kaze Nebojsa Djurdjevic, savetnik na farmi svinja Poljoprivrednog kombinata Beograd, u Surcinu. Djurdjevic je, kaze, nedavno na sastanku koordinacionog tima zatrazio od nadleznih funkcionera da javno ne daju obecanja koja im umesto da olaksaju polozaj, blokiraju racun. Ova farma je od Agrobanke 1994. godine uzela kredit od 400.000 dinara, a on sada iznosi tri i po miliona, bez obzira sto je u medjuvremenu kamata kako-tako redovno servisirana. U proteklih nekoliko godina cak i kamate Agrobanke su bile zelenaske i danas iznose 8-10 odsto mesecno, kaze Djurdjevic.

Osnovni dug poljoprivredne proizvodnje je 600 miliona dinara, a zbog visokih kamata, neregistrovanih u svetu, narastao je na skoro 2,7 milijardi dinara. To je, kazu, poljoprivrednici dovelo 95 odsto preduzeca u blokadu i da se primenjuje zakonodavstvo mogao bi da se pokrene stecaj.

Bozidar Djelovic, doskorasnji direktor “Jugoagrara", kaze, da bi se dug vratio u roku od 13 godina, sa grejs periodom od tri godine, u kome bi se otplacivale samo kamate, ali daleko razumnije od 6,5 odsto na godisnjem nivou. Preduzeca bi posle isteka grejs perioda bila duzna da dug vrate drzavi u roku od deset godina, u polugodisnjim jednakim ratama. Djelovic kaze, da je u “Jugoagraru" pravljena racunica prema kojoj bi bilo neophodno povecati porez na promet za jedan odsto, kako bi se obezbedila sredstva koja bi drzava na ime duga vratila bankama, polosvnim i NBJ.

“Zatecen sam i kao poverilac gubim poverenje u banku. Ako kao deonicar banke treba da reprogramiram dug poljoprivrednim preduzecima, a da me drzava nije obestetila, gubim poverenje u banku. Protivim se da samo poneko ima pogodnost. Ako se one odobre, moraju da vaze za sve. Osim toga, ne moze neko u moje ime kao deonicara banke da reprogramira dugove. To znaci, da onaj ko je bio revnosan i vratio dugove na vreme, postaje kaznjen zbog toga. Profitirace oni koji su svesno hteli da izbegnu svoje obaveze. Medjutim, nemam nista protiv ako ce sredstva obezbediti vlada iz budzeta", kaze Sava Jojic, vlasnik poljoprivrednog preduzeca “Agrina".

Povecanje poreza na promet koji po povlascenoj stopi iznosi 13, a po opstoj 32 odsto, otvorilo bi apetite fondovima i povecalo cene, kaze Jojic, napominjuci da to nije dobro resenje i da porez treba da bude usmeren budzetskim ustanovama, kao sto su vojska i zdravstvo.

Dragan Popovic, komercijalni direktor farme “Dragan Markovic" u Obrenovcu, kaze, da poljoprivredna preduzeca odavno cekaju na ovakvu odluku. “To bi bilo veliko rasterecenje za preduzeca koja su najvise pomogla za vreme sankcija i zbog toga imala ogromne stete. Medjutim, ne znam kako ce se to realizovati. Ako se ovaj namet samo alocira i prebaci na drugoga, a ne na sve (na primer prodavce juznog voca) nista se nece dobiti, kaze Popovic.

S. Jovicic