 |
| Ponedeljak, 22. decembar 1997. | ||
OKRUGLI STO "NASE BORBE" - "KUDA IDE CRNA GORA", ODRZAN 6. DECEMBRA 1997. GODINE, UDa li je Djukanovic alternativa Milosevicu?
Dr Slobodan Vujosevic iz Narodne stranke dr Bojovica izrazio je ozbiljne sumnje u sklonost Mila Djukanovica prema demokratskim reformama, dok je vecina ucesnika okruglog stola "Nase Borbe" njegovu stranku optuzivala za direktnu podrsku Bulatovicu i Milosevicu. "Ukoliko bi Djukanovic ponovo postao dio Miloseviceve nomenklature vlasti, 90 odsto demokratske opozicije, koja ga sada podrzava, nece imati nikakvih dilema", smatra dr Milan Popovic
Dr Slobodan Vujosevic (Narodna stranka dr Bozidara Bojovica):- Mi razlicito procenjujemo karakter promena koje su se nesporno dogodile u poslednjih nekoliko meseci u Crnoj Gori. Ja to smatram, pre svega, unutrasnjim sukobom u jednom jedinstvenom rezimu, dakle u rezimu Slobodana Milosevica koji je, na odredjen nacin, ovde u Crnoj Gori imao neku vrstu svoje ispostave. Mi smatramo da se priroda jedne vlasti ne moze promeniti preko noci. Mi s Milom Djukanovicem, pod njegovom vlascu i njegovim rezimom, zivimo sedam godina. Ako ova drzava treba da pokaze znake demokratizacije, onda mora da pokaze sposobnost da srusi, zbaci rezim koji je odrzavao nedemokratske odnose u njoj. A te nedemokratske odnose u njoj je odrzavao rezim Mila Djukanovica i u pravu je gospodin Darmanovic kada kaze - jedna oligarhija u kojoj su fakticki ucestvovala tri ili cetiri coveka.Dakle, mi smatramo da je u aktuelni sukob unutar vlasti (koji smo, inace, s radoscu docekali, i koji smatramo znacajnim za buducnost Crne Gore, sto takodje nije sporno) veliki deo opozicije potpuno nesmotreno i sasvim nekontolisano utrcao. Takodje, nekorektno je reci da smo zeleli da radimo u bilo kom smislu na promociji g. Bulatovica, odnosno drugog od oligarha postojeceg rezima koji se, eto, raspada. Naprotiv, mi smo, kao sto znate, u prvom krugu izbora ucestvovali sa sopstvenim kandidatom, pokusavali da nadjemo treci nekakav poseban put, koji ne bi amnestirao nijednog od dvojice lidera i, naravno, prosli katastrofalno porazeni u tom nasem pokusaju. Smatram da i to, kad vec govorimo o emancipatorskim potencijalima ovde u Crnoj Gori, treba imati u vidu. Kao i u Srbiji, i ovde u Crnoj Gori, vecina nije, ukljucujuci i ovaj deo opozicije koji sebe naziva demokratskim, pokazala taj emancipatorski potencijal, vec samo neku vrstu golog refleksa odrzanja. Takodje sam sklon da dovedem u pitanje i u nekom dubljem smislu spremnost i sklonost g. Djukanovica i njegove koalicije da zaista radi na reformama koje je obecao, kao svoj politicki ulog za glasove koje je dobio na ovim izborima. Dokle god ne vidim konkretne, sasvim konkretne znake i rezultate koji po svojoj prirodi dokazuju da to zaista jeste politicka reforma, demokratska politicka reforma, ja cu, naravno, zadrzati svoju rezervu prema g. Djukanovicu. Naprotiv, i dalje cu g. Djukanovica pozivati na odgovornost za nacin na koji je do sada vladao i na koji, manje-vise, i sada vlada... Ne mogu tacno da predvidim sta se sve moze dogoditi u Crnoj Gori u narednom periodu. S jedne strane moguce je ono sto je rekao g. Darmanovic, da nam sledi jedan dug nestabilan period u kome ce se razne stvari otvoriti i odredjena pitanja resiti, ali na sta ce sve to izaci, tesko je precizno reci. Ono sto mislim, i to deluje malo paradoksalno ali to shvatite kao moj licni doprinos ovoj raspravi, jeste cinjenica da je pre godinu dana tada jedinstven rezim Bulatovica i Djukanovica u Crnoj Gori prakticno nasilno, protiv volje opozicije, uspostavio jedan izborni sistem koji nas je terao u neku vrstu stabilne vlade, odnosno stabilne vlasti. Danas radimo suprotno. Danas, kada postoji potreba da imamo stabilnu vlast, i kada se fakticki polarizuju snage u Crnoj Gori, ide se na jedan proporcionalni sistem koji omogucava da se stranke razbiju itd, i da se onda odlucivanje o parlamentarnoj vecini prosto prepusti pogodbama stranackih lidera.
Mr Srdjan Darmanovic:- Ja se vracam na svoju pocetnu tezu, samo da bih je potkrijepio da su rijetki spektakularni padovi rezima. Pogotovo sto je Crna Gora toliko mala, pa je tesko ocekivati da se neka nova politicka elita spusti na zemlju i pocne da upravlja. Cak i u velikim zemljama se tako ne desava. Pogledajte samo tu paletu ljudi koji danas predvode reforme u nekim od bivsih autoritarnih rezime. To nije u prilog niti Milu Djukanovicu, niti sjutra Momiru Bulatovicu, niti nekome drugom, nego je samo prosta cinjenica... Ti primjeri su dosta upecatljivi da se shvati da su reforme, promjene iz autoritarnih u demokratske sisteme, toliko slozene da gotovo nema pravila, i da elite fluktuiraju, cirkulilsu izmedju sebe.
Miodrag Vukovic, potpredsjednik Vlade Crne Gore:- Djukanovic je presjednik Vlade sest godina, kada smo bili zajedno u izolaciji. Danas govorimo o duploj izolaciji Crne Gore. Hocemo od njega ne verbalnu nego prakticnu demonstraciju da je za politicke reforme. Evo, Nebojsa (Medojevic) neka kaze, kako cete da provedete prakticne ekonomske reforme ako ste zatvoreni, ako ste blokirani na Debelom brijegu ili prema Albaniji, ako ste blokirani prema Srbiji, ako se selektivno propustaju crnogorske robe prema srpskom ili srbijanskom trzistu, koje je dominantno trziste za crnogorske robe?
Predrag Popovic (Narodna stranka dr Novaka Kilibarde):- Opozicionarstvo u ovoj zemlji (i to, zapravo, govori o cinjenici da mi zivimo u drzavi SRJ) mjeri se odnosom prema onome ko cini vlast, fakticku vlast u ovoj zemlji, a to je Slobodan Milosevic i njegov rezim... Samo na osnovu toga se to moze mjeriti. Sve ostalo su kalkulacije. Mozete vi biti protiv Slobodana Milosevica kao sto je Seselj radio - uvijek je bio protiv Milosevica kada je znao da njegov glas ne moze naskoditi Milosevicu, ali je uvijek bio za Milosevica kada je od njegovih glasova zavisila njegova dalja sudbina. Tako su radili i ljudi koji su nekada pripadali i mojoj stranci. (Misli na Narodnu stranku dr Bojovica - primjedba NB).
Prof. Milan Popovic:- Ja sam na pocetku rekao da je moje misljenje o politickom projektu i pokretu kojem pripada Slobodan Vujosevic veoma negativno. Slobodan Vujosevic je prokomentarisao moj stav kao nedobronamernu primedbu. Medjutim, moram da kazem da moja primedba nije bila ni dobronamerna ni nedobronamerna. Ja sam dosao ovde da govorim o stvarima kojima se bavim profesionalno, i ja sam u tom smislu izneo profesionalno misljenje o jednoj stvari. Ja sam rekao da smatram da sve politicke partije, pojedinci, subjekti itd, koji su na proteklim predsednickim izborima glasali za Momira Bulatovica u Crnoj Gori, samim tim pruzili su direktnu podrsku rezimu Slobodana Milosevica...
Veselin Pavicevic:- Ja pristajem na cinjenicu da je neko prognozirao da ce podrskom Bulatovicu u izborima pomoci da se sacuva nesto sto se zove zajednicka drzava, ali ne mogu da shvatim da neko, ko se deklarise kao demokrata, ne cini otklon od Bulatovica kad on vrsi ono sto jeste dar Milosevicu, a to je rusenje institucija drzave Crne Gore. Makar nakon 19. oktobra, svi koji kazu za sebe da su demokrate trebalo je da ustanu protiv nacina na koji Bulatovic vodi politiku.
Dr Slobodan Vujosevic:- Mi se, ocigledno, po svim znacajnim pitanjima dijametralno razlikujemo. Da to jos jednom kratko ponovim - ne delim vasu ocenu da je podrska Milu Djukanovicu istovremeno otklon od Milosevicevog rezima. Naprotiv, moja je procena da se podrskom Milu Djukanovicu otvorio prostor da se u Crnoj Gori odrzi jedan oblik Milosevicevog rezima. Iz tog razloga, dakle, nismo glasali, niti sam ja dao politicku podrsku Milu Djukanovicu... Ono sto ja mislim da je bio nas problem, a to je da makar u nekom simbolicnom smislu, poput Rumuna, nismo iscupali onu petokraku sa zastave... Ono u cemu se ne slazemo jeste pitanje da li je podrska Milu Djukanovicu konacno napustanje socijalizma. To nisam spreman da prihvatim...
Predrag Popovic:- Ova strana polemike, nametanje teme, nije to samo bilo ovdje, nego se to, na neki nacin, nametalo od jedne strukture koja nije znala kako da od javnosti sakrije stvarne namjere, a to je takozvani treci put. Cak je iz strukture Momira Bulatovica signalizirano ostalim partijama - sto bi se vi to mijesali u interne stvari Demokratske partije socijalista... Prema tome, insistiranje na tom trecem putu nije nista drugo nego podrska projektu Momira Bulatovica...
Srdjan Darmanovic:- Svi su ovdje optuzili stranku gospodina Vujosevica da je eksplicitno probulatovicevska partija. I ja pretpostavljam da je u drugom krugu vecina simpatizera te partije podrzala gospodina Bulatovica, ali eto, u prvom krugu je njihov predsjednicki kandidat sprijecio pobjedu gospodina Bulatovica. Tako da treba razmisliti o tome. Moze se pitanje obrnuti, moze se zamisliti i to da ce sjutra stranka gospodina Bojovica, kao i svaka politicka partija koja je podlozna interesima, mozda uci u neku vladu koju bi predvodila reformska struja Mila Djukanovica.
Dr Slobodan Vujosevic (Narodna stranka dr Bozidara Bojovica):- Ta drzava (SR Jugoslavija) jeste jedinstvena upravo zbog toga sto je nacionalna, sto ima nacionalno jedinstvo. Priznajem, prilicno naruseno jedinstvo, i s razlogom se moze govoriti o buducnosti takve drzave, odnosno problematizovati buducnost takve drzave upravo zbog toga sto se vrlo dugo takvo jedinstvo razbija. Mislim da se necu sloziti s kolegom Draganom Vukcevicem - ta drzava je nastala iz teznje jednog jedinstvenog naroda da zivi u jedinstvenoj drzavi, i uprkos nepovoljnim politickim okolnostima tokom svih ovih 80 godina koje prate njeno postojanje, ona se odrzava. I danas se ona odrzava zato sto mi jesmo jedan narod.
Dr Dragan Vukcevic:- Ja sam govorio o tome da su u konstituisanju Jugoslavije postojali razliciti periodi ili etape njenog konstituisanja. Ja se prvo ne bih slozio, Slobo, s tobom da je ta drzava nastala s nekim nacionalnim jedinstvom. Elementarna je cinjenica da je 1918. godine nastala drzava koja nije bila nacionalno jedinstvena. Moglo se to zvati troimeni narod, mogao se zvati kako god hocete, cak da uzmemo da su ovdje sve bili Srbi, bili su tamo i Slovenci, bili su Hrvati... Drugo, u svom izlaganju nijedanput nijesam pomenuo niti samostalna Crna Gora niti unitarna Jugoslaviji. Ali, svi oni koji su govorili, ukljucujuci i tebe, kada govorimo o problemima Crne Gore, govorimo o problemima u Crnoj Gori. Devedeset odsto tvoje diskusije bila je kritika rezima koji je do sada vladao, odnosno ovog krila Djukanovicevog. Ja se potpuno slazem s takvim pristupom, samo izdignut na drugi metodoloski nivo on pokazuje ono o cemu sam ja govorio - da Crna Gora ima najveci zadatak a to je - Crna Gora. Njen je osnovni zadatak da stabilizuje odnose u Crnoj Gori. I tu se potpuno slazem sa svima onima koji su govorili. Ako mi imamo iluziju da cemo mi pokrenuti nesto u okviru Jugoslavije ili da cemo srusiti rezim koji je u Srbiji - to je velika zabluda ljudi koji misle tako.
Miodrag Vukovic, potpredsjednik Vlade Crne Gore:- Crna Gora i Srbija se moraju dogovoriti (ako su one subjekti za dogovor, u najsirem smislu rijeci) kakvu zajednicku drzavu treba da prave, da to ne prave ni nacionalni programi ni ovi drugi, da se dogovore da naprave zajednicku drzavu ili ovakvu, pa ili ovu dogradjivati ili drugaciju. O tome mozemo pricati, jer to svi rade. Svajcarska, koja je sastavljena od dijelova, ima cak i ovakvo rijesenje (jer su ti kantoni pravili sporazum i kompromise): ne moze advokat iz jednog kantona da radi pravnu stvar u drugom kantonu. Sta biste vi rekli da to kazete - da crnogrski advokat ne moze da brani stranku u Srbiji. Koji bi to separatizam bio. A to je u Svajcarskoj, i da ne nabrajam hiljade i hiljade specificnosti, od sredine do sredine. Prema tome, federacije su stvar politickog izbora, oblici organizacije slozenih drzava, one su stvar kompromisa i politickog dogovora.
Slobodan Franovic (Crnogorski helsinski komitet):- Slusajuci gospodina Vujosevic, (on je to ponovio i sada), on govori o zajednickoj drzavi kao o nacionalnoj drzavi. Ona po ovom aktu koji zovu Ustav (ja pravim tu neku rezervu zbog njegove pravne nistavosti) nije tako, ona je gradjanska drzava. Medjutim, u svojoj izvedbi ona jeste strogo nacionalna drzava, pa prema tome, mislim da je gospodin Vujosevic potpuno u pravu kad to govori. Jedna od osnova ovog sukoba, koji sada nastaje, koji ce imati svoju evoluciju (mozda jos jasno nije postao transparentan) jeste bas i oko ovoga pitanja. Ja vidim da se u Crnoj Gori pojavljuju grupacije koje ne prihvataju taj koncept koji se sada implementira. Ustav govori nesto drugo, ali Ustav je ovdje jedna obicna dekoracija, koja nikada nije bila primenjivana. Znaci, to je jedna dekoracija koja sluzi za obmanjivanje i domace i medjunarodne javnosti.
Dr Milan Popovic:- Neko je dobro primetio da kod Slobodana Milosevica od pocetka krize nikada nije rec o nekom jasnom i jednoznacnom projektu i planu. Jedino sto je jednoznacno i konstantno kod tog rezima je kvazibioloska, zverska adaptacija i sposobnost ostajanja na vlasti, a da li ce tome biti instrument unitarna Jugoslavija, ili velika Srbija, ili nesto trece, cetvrto ili peto, to je sasvim sporedno. U tom smislu ja nisam u kontradikciji kada govorim istovremeno o puzajucoj secesiji Miloseviceve Srbije od SRJ, odnosno od SFRJ pre toga, i istovremeno puzajucem unitarizmu. Mislim da je on i dalje spreman i na jedno i na drugo...
Dr Nebojsa Vucinic:- U ovom momentu, s obzirom na taj koncept koji jos uvijek olicava Slobodan Milosevic, po mom misljenju, vlast u SRJ nije vise reprezentativna. Ona ne samo da ne predstavlja interese gradjana Crne Gore, bez obzira da li su oni Srbi ili su Crnogorci, Muslimani, Albanci. Dakle, ne samo da ne predstavlja njihove interese, nego ona direktno radi protiv njihovih interesa. To je nedvosmisleno pokazano danas, i sva ova nasa cjelokupna zbilja nedvosmisleno to pokazuje. U ovom trenutku je na Crnoj Gori, kao entitetu, da se opredjeli - da li je njen interes da i dalje slijedi ovaj promaseni projekat, protiv kojeg je citavi svijet, citava medjunarodna zajednica... Sukob u DPS je izraz svijesti o nuznosti napustanja pomenutog koncepta nasilnog samoopredjeljenja. Dok se ne napusti, ali ne samo na rijecima, nego i fakticki, ovaj koncept nasilnog samoopredjeljenja Srba (svim sredstvima i po svaku cijenu) nema govora o dogovoru o zajednickoj drzavi Srbije i Crne Gore. Ne moze se pod takvim limitirajucim, ogranicavajucim uslovima govoriti o bilo kakvoj normalnoj i civilizovanoj drzavi.
Esad Kocan ("Monitor"):- Ako mi se cini da je realno da se u Crnoj Gori vidi jedna konstrukcija demokratske Crne Gore, da se ona nazire posle sporazuma vlade i vecine opozicije, poslije pobjede Djukanovica na izborima, ona je, na neki nacin porodila jednu novost - prvi put u Crnoj Gori satelit Milosevicevog rezima nema vecinu u Crnoj Gori... I sta sada imamo? Imamo, znaci, jednu konstrukciju koja se tek oblikuje, koja nije razradjena dokraja, a na drugoj strani imamo taj centar koji jos ima sve mehanizme da gadja u tu konstrukciju. Koliko su ti mehanizmi jaki - o tome mozemo da raspravljamo. Medjutim, s obzirom da se sve desava u vremenu, sve je ograniceno nekim vremenom, mi danas imamo, a imacemo i ubuduce, da taj rezim uvijek moze da postavi i pred bilo koju i najdemokratskiju vladu Crne Gore, nerjesiv problem: Kako da u uslovima (to je pitanje koje je Miodrag Vukovic sam sebi postavio) zatvorenih granica, medjunarodnog zida sankcija, napravi otvoreno i bogato drustvo. To je nerjesiv problem. Ne mozes da rjesenje u ovakvoj federaciji, u ovakvom sistemu, nadjes ako ne preciziras sta je ona nasa alternativa.
Vladan Micunovic ("Pobjeda"):- Slazem se s Esadom da je jako deprimirajuca cinjenica da, prakticno, Crna Gora moze da utice gotovo nikako ili apsolutno nikako na tu samovolju i na tu apsolutisticku vlast Slobodana Milosevica. To je jako deprimirajuca cinjenica. Drugo, krhka je ova reformska tvorevina nastala u Crnoj Gori, i ja mislim da je pravac kojim treba ici - ucvrstiti sto je moguce vise taj reformski front u Crnoj Gori. U ovom trenutku, prvi cilj te reformske politike treba da bude - da za koji mjesec ne bude gore, da Crna Gora sacuva ovo sto je sada osvojila, da to unaprijedi koliko je moguce u datim okolnostima. Ako bude gore poslije parlamentarnih izbora, onda ulazimo u jedan period potpune neizvjesnosti, mislim da nema vise prognozera koji moze da kaze sta bi moglo da bude s Crnom Gorom u nekoj bliskoj buducnosti... Takodje, svima vjerujem, jasno je da Crna Gora ne moze apsolutno nikako intervenisati u saveznoj drzavi. Sve i kad bi postavila svog premijera, taj premijer bi vrlo brzo, poslije par dana, dosao u situaciju da digne ruke, da se povuce ili da bude marioneta, kao sto je Radoje Kontic.(Kraj)
|
|
Posaljite nam vas komentar!
Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo. © 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana / |