Obraz gospodje ministarke

Gordana Djukic

Uzaludno je jedanaestoro zdravstvenih radnika, 50 sati, po ledenom vetru, pesacilo od Nisa do Beograda. U Nemanjinoj ulici, pred vratima kabineta Leposave Milicevic, republickog ministra zdravlja, minulog petka docekao ih je najledeniji led. Ministarka nije imala vremena za njih, i nije nasla za shodno da ih primi i s njima porazgovara.

Ovi zdravstveni radnici nisu ministarki dobrodosli gosti, kako rece jedan od njih "samo zato sto smo clanovi Nezavisnog sindikata". Nista gospodji Milicevic nije znacilo da su njene kolege u Beograd dopesacile s namerom da s njom, kao najodgovornijom licnoscu za zdravlje ovog naroda porazgovaraju o svojoj ljudskoj i profesionalnoj zelji da se makar nesto malo ucini za pacijente, upucene, na do katastrofalnog stanja dovedeno zdravstvo. Nisu joj ovi gosti bili po volji, a i jasno je, dan ranije, porucila da nije voljna da ih primi samo zato sto predstavljaju politicki obojeni sindikat i imaju politicke zahteve.

Posle negostoljubivog prijema nekih cinovnika iz Ministarstva zdravlja, sindikalcima nije ostalo drugo nego da se pitaju i cude. Prosto, kao da su se medjusobno preslisavali koliko je i kojih politickih boja u njihovom zahtevu da ministar zdravlja s njima prozbori dokle ce pacijenti biti primorani da sami kupuju zavoje, gazu, spriceve, hirurske rukavice, da u bolnicama leze na pocepanim carsafima i gladuju dok su na lecenju. Cudilo ih je kojom je politikom obojeno njihovo pitanje mogu li lekari i koliko jos dugo raditi s mesecima neservisiranim i neispravnim rendgen aparatima, bez medikamenata i drugih medicinskih potrepstina. Hteli su da cuju, kad je vec o politici rec, ima li u ovoj zemlji nekog ko brine o zdravlju naroda, postoji li u nas politika zdravstva, i ko o njoj i za nju odgovara.

Ministarka nije imala vremena ni zelje da o tome poprica s niskim lekarima. Oni, medjutim, ostaju uporni. Vele da ce gospodju Milicevic pozvati da im bude gost u niskom Klinickom centru. Zamolice je da im odgovori i na pitanje kako da pogledaju u oci pacijentima koji ih bukvalno mole za pomoc, a oni ne mogu da je pruze. Na kraju, ostala je strepnja jednog od njih da ministarka slucajno i ovo njihovo pitanje ne okarakterise kao politicko.