Tehnologija skrivanja

Milica Torov

Skrivanje podataka postalo je ne samo stil rada i razmisljanja srpskih vlasti, nego je i citava tehnologija zataskavanja cinjenica prerasla u pravo institucionalizovano cutanje. U poslednje vreme novinari dozivaljavaju pravu moru kada treba da saopste kako zive i rade ministri i narodni poslanici. Pitanje na temu koliki su im prihodi, smatra se cistom indiskrecijom, koriscenje sluzbenih stanova je "interna stvar", troskovi obnove skupstinskog enterijera su "poslovna tajna", a zavirivanje u rad izbornih organa - cista provokacija.

Cini se, u najmanju ruku, neverovatnim da se renoviranje skupstinskog restorana proglasava "poslovnom tajnom", kad je ono obavljeno novcem poreskih obveznika. Samo gradjanima njihovi predstavnici u skupstini treba da zahvale sto se, uzivajuci sve moguce privilegije, jos i "baskare u udobnim Simpovim foteljama, zaklonjeni paravanima vestackog brsljena". Nije li pitanje morala polaganje racuna narodu, makar i posredstvom novinara, o tome kako se trosi njegov novac.

Direktno obracanje ministrima, odnosno direktorima republickih zavoda, upravnih i drugih organa i specijalizovanih sluzbi za podrobnije informacije o tome ko su izbodjaci radova, ko ih je odobrio, ili, ne daj Boze, koliko su kostali, samo je gubljenje vremena, jer oni sebe ne smatraju za to ovlascenim, svesno devalvirajuci funkciju koju obavljaju. Ocito je da, bar kad je o informisanju javnosti rec, postoji i nad popom pop.

Otuda i apsurdi da portparoli Republicke izborne komisije, kad saopstavaju preliminarne izborne rezultate, ne znaju, na primer, koliko je biraca izaslo na biralista, ali pouzdano znaju da je "odziv bio masovan".Do koje je mere sistem vrednosti poremecen govori zapazanje kako "veliki broj prigovora govori o ozbiljnosti s kojom su politicki subjekti usli u izbore". O prirodi tih prigovora, odnosno na sta se i zasto pomenuti "subjekti" zale - ni reci.

Vlast ocito, nikada nije bila svesnija da je moc u rukama onih koji drze monopol na informacije. U startu je dezavuisano gromoglasno zagovaranje principa javnosti politickog rada, koje podrazumeva kaznjavanje zvanicnika za uskracivanje informacija novinarima. To je sistem skrivanja istine, cime se stvara jedna iskrivljena slika srpske stvarnosti. Otuda ne moze biti ni govora o slobodi informisanja koju zagovara i sam republicki Ustav sve dok se ne promeni sistem koji pociva na doziranju, ili nedostatku, informacija, poluistinama, iskrivljavanju istine, instrumentalizovanom plasiranju predstave o drustvu, koja odudara od stvarnosti.