ZASTO POLITICARI NE GOVORE ISTINU

Vazna i u demokratskim zemljama efikasna sankcija za lazi politicara (pored neophodne mogucnosti sudskog gonjenja) - odbijanje biraca da ponovo glasaju za ljude koji su ih lagali, prema objasnjenju Zarka Trebjesanina, ovde nije moguca zato sto umesto sredstava informisanja postoji mocna propagandna masina, ili masina za ispiranje mozga

Kada bi stara izreka "ko laze, taj i krade, a ko krade ide u zatvor" bila u potpunosti tacna, po svemu sudeci, na politickoj sceni Srbije zavladala bi moda prugastih odela sa brojem na ledjima. (Osim ako danas zaista svi Srbi ne zive u jednoj drzavi, uzivaju u svedskom standardu, izvoze vojvodjansku naftu i provode se u kineskoj cetvrti. I to u stvarnom zivotu, a ne na ekranima drzavne televizije.)

U svakoj zemlji postoje politicari koji lazu, ali nikad u ovakvoj meri kao ovde, smatra dr Zarko Trebjesanin, psiholog. Prema njegovim recima, umesto izvornog shvatanja politike, kao bavljenja opstim interesom za koje su predodredjeni ljudi najmanje skloni manipulacijama, kod nas se najcesce smatra da je politika vestina vladanja ljudima po svaku cenu, a onda je i laz ne samo dozvoljena, nego i nuzna. Postoje, smatra on, svi uslovi za laganje - polako se stvara navika, pripravljenost ljudi da kazu "dobro, pa svi lazu". A sto je narocito bitno - nema ni sankcija i mogucnosti sudskog gonjenja za iznosenje grube lazi i klevete.

- Ova politika je otpocela kao laz, jer nije promenjen sistem koji je vladao 50 godina - kaze sociolog dr Ratko Bozovic i nastavlja:

- Laz je bila da su se dogodile demokratske promene. Laz je bila da su vladajuce oligarhije htele da zastite SFRJ, da nismo hteli rat, da nismo imali ratotvorce. Laz je da su hteli visepartijski sistem, ovo sto imamo samo je njegova simulacija...

Spisak lazi koje dr Bozovic primecuje na nasoj politickoj sceni tu se, medjutim, ne zavrsava: laz je, naglasava on, i da se hoce izbori (krade se sve, pa i glasovi gradjana). Laz je da se zeli drzava socijalne pravde, jer se stvara kriminalna drzava, laz je i da se hoce privatizacija, jer je ona zavrsena enormnim bogacenjem vladajuce nomenklature. Laz je da se zeli otvaranje prema svetu, laz je i u opoziciji, ciji su lideri demokratske promene pretpostavili licnim sujetama, laz je dijagnoza politicke stvarnosti - uspesna stvarnost postoji samo na RTS...

U neke lazi politicara, prema misljenju Trebjesanina, ljudi zaista i poveruju. Ali postoji i mnogo toga sto gotovo niko ne shvata ozbiljno. To je, precizira on, vrsta rituala - zna se da su u toku izbori kada politicar, prema uvrezenom shvatanju, mora da laze, a drugi se prave da mu veruju.

- Nas svet je oboleo od samozaborava, pa mu se moze servirati bilo koja prica. Zaboravljen je i svedski standard i "neki ludaci koji hoce da nas uvedu u rat", a i to malo sto lici na istinu uveliko je sporno, jer se glavne odluke donose metodom tajne drzave iza javne scene - konstatuje Bozovic i podseca na svu dosadasnju grandioznost u autopercepciji, narcizam posebno ocitovan u vidu nacionalne euforije. "Moraju pasti te iluzije. Ne moramo ponistiti sebe, ali moramo pristati na potrebu samorazumevanja i samokriticnosti", kaze on.

Prema misljenju oba nasa sagovornika, za lansiranje takvog obilja lazi kod nas postoji neobicno plodno tlo: "Ako godinama zivite u strahovito losoj situaciji, prirodno je da se potajno nadate da ce se to promeniti. Ako laz nije previse gruba, ako se da neki privid realnosti obecanjima popravljanja stvarnosti, ljudi su onda skloni da u njih poveruju, podlozni su da svoje zelje zamene za realnost", objasnjava Trebjesanin. Kad covek zivi lazno, kad preovladjuje autisticka forma percepcije realnosti, istina moze biti remetilacki faktor, kaze Ratko Bozovic i dodaje da je sve moguce kada nema slobodne kriticke javnosti.

Vazna i u demokratskim zemljama efikasna sankcija za lazi politicara (pored neophodne mogucnosti sudskog gonjenja) - odbijanje biraca da ponovo glasaju za ljude koji su ih lagali, prema objasnjenju Zarka Trebjesanina, ovde nije moguca zato sto umesto sredstava informisanja postoji mocna propagandna masina, ili masina za ispiranje mozga.

- Uvek se ide na zamenu teza: ne govori se o neispunjenim obecanjima, vec se naglasak prebaci na to da nas svet mrzi, o sankcijama se govori kao o bolesti koja je jednostavno naisla i sa kojom vlast nema nikakve veze. Tako se kod ljudi stvori mentalni stav da vise i ne pokusavaju da razmisljaju u kategorijama - bila su takva obecanja, ali nisu ispunjena. Misljenje im se preparira tako da covek koji nije mnogo politicki pismen smatra da nije patriota ako se poziva na to sto je bilo obecano - smatra Trebjesanin.

Za politicare koji bi, eventualno, zeleli da uvedu drugi nacin komunikacije sa biracima, Trebjesanin ima i savet: podsecajuci da u psihoterapiji ni jedan psihoterapeut nece odmah pacijentu da izruci sve u lice, on naglasava da je neophodno pronaci dobru razmeru, tako da se ljudima kazu neprijatne stvari, ali da se ukaze i ono sto je pozitivno, a to je da se moze krenuti sa mrtve tacke ili, bar, zaustavljati dalje propadanje.

Vera Didanovic