PRETPRAZNICKA POLITICKO-PROPAGANDNA MISIJA PREDSEDNIKA SAD

U Sarajevu nevidjene mere obezbedjenja. Posle susreta sa clanovima kolektivnog Predsednistva BiH i odvojenog susreta sa Biljanom Plavsic, praznicni rucak sa vojnicima i njihovim komandantima u Tuzli

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

Sve kad se sabere, Bil Klinton i njegova pratnja provesce u avionu duplo vise vremena (dvadesetak sati) nego tokom danasnje, predbozicne posete Sarajevu i Tuzli. A i ta predsednikova pratnja - pored onih koji su tu uvek na spisku, kad god se napusta Bela kuca - sastavljena je u skladu sa ovom svecarsko-propagandno-politickom misijom u Bosni: pored predsednikove supruge Hilari Klinton, na put je krenula i drzavni sekretar Medlin Olbrajt, zatim cetvorica senatora i pola tuceta kongresmena sa Kapitol hila, kao i, u svojstvu pocasnih gostiju, bracni par Robert i Elizabet Dol. On, kao doskorasnji vodj republikanaca u Senatu, Klintonov takmac na proslogodisnjim predsednickim izborima i odlucni zagovornik produzenog americkog vojnog boravka u Bosni, a ona kao predsednik Crvenog krsta SAD, veoma angazovanog unazad par godina na prostorima kojima se danas dolazi u posetu.

Posle promene aviona u Avijanu - bazi NATO-a u Italiji, gde ce se Klintonova ekspedicija preseliti iz dzinovskog predsednickog “dzambo-dzeta" u dva aviona americkog ratnog vazduhoplovstva, koje mogu da prihvate sarajevski i tuzlanski aerodrom - dolazak u glavni grad Bosne i Hercegovine ocekuje se rano pre podne. Sarajevski program predvidja Klintonov susret sa clanovima kolektivnog Predsednistva BiH Izetbegovicem, Krajisnikom i Zubakom, zatim odvojen susret sa predsednicom Republike Srpske Biljanom Plavsic (koju ce Sfor, za tu priliku, prebaciti iz Banjaluke), kao i prigodni govor predsednika SAD u zgradi Narodnog pozorista.

Delegacija iz Vasingtona preselice se iz Sarajeva rano popodne na bezbedniji teren u Tuzli, gde se, kao sto je poznato, nalazi oko 8.500 pripadnika americkih snaga na sad vec dvogodisnjim poslovima obezbedjivanja procesa postavljenog mirovnim ugovorom iz Dejtona. Bice to glavni i, zapravo, jedini razlog za svo to dvadesetocasovno cimanje sa jednog na drugi kraj sveta (i natrag): Klintonovi, Dolovi, Olbrajtova i ostali gosti imace zajednicki praznicni obed sa delom trupa i njihovim komandantima u regionu Tuzle - obed i razgovor koji ce doneti sjajnu priliku ceti pratecih kamermana i izvestaca da obave svoj posao, ali isto tako i gostujucem vrhovnom komandantu da objasni kolike su sanse za SAD da docekaju i 21. vek sa ovakvim svojim vojnim angazovanjem u Bosni.

Pre neki dan - na konferenciji za stampu u Vasingtonu - Klinton je eskivirao odgovor na konkretno novinarsko pitanje hoce li se ta americka misija (sad bez vremenskog ogranicenja mandata) produziti i na period posle isteka njegovog predsednickog mandata. “SAD i saveznici bili su u pravu kad su preduzeli ovu misiju, ciji su dosadasnji rezultati dobri, veoma dobri. Ti rezultati opravdali su sve dosadasnje napore. A, njihova cena bila je znatno niza u odnosu na ono sto su ocekivali i najvatreniji podrzavaoci ove nase misije u Bosni" - culo se tom prilikom od americkog predsednika, uz konstataciju da je napredak na dejtonskom putu “evidentan i neosporan", ali da je i dalje i te kako prisutna opasnost od povratka na ono nedavno vreme krvoprolica i unistavanja, ukoliko bi BiH ostala bez “zastitne mreze i ruke pomoci medjunarodne zajednice" dok se ne ispune svi glavni ciljevi iz vojnog i civilnog dela Dejtonskog mirovnog ugovora.

Bilo kako bilo, Amerika je usla pre dve godine u Bosnu sa 27.000 vojnika u sastavu tadasnjeg Ifora od 60.000 ljudi), danas ih ima tri puta manje u okviru Sfora, a moze se ocekivati da ce Klinton danas u Tuzli najaviti dalju redukciju novih jedinica, uz ponavljanje njegovog vec izrecenog upozorenja da ce definitivna odluka o americkom ucescu u buducem Foforu (medjunarodne snage za pracenje dalje primene mirovnog ugovora u BiH) biti doneta tek kad komanda NATO-a prihvati njegov zahtev da se plan dalje zajednicke akcije usredsredi na konkretne ciljeve i zadatke (bez dosadasnjeg postavljanja vremenskih rokova), da je pozeljno da vojni kontingent bude smanjen “ali i dovoljno brojan i potrebno opremljen za ispunjenje misije i ocuvanje svoje bezbednosti", da za rukovodjenje vojnim operacijama u Bosni budu i dalje zaduzeni americki generali, da Evropljani i ostali partneri ponesu jos veci teret od dosadasnjeg na vojnom i civilnom terenu (bez obzira sto oni sad vec imaju tri puta vise trupa nego Amerika, sto daju pet puta vecu ekonomsku pomoc, sto imaju devet puta vise pripadnika medjunarodne civilne policije i sto su prihvatili deset puta vise izbeglica iz BiH), da cena celog projekta “bude prihvatljiva za SAD" (dosad je na realizaciju Dejtona potroseno oko 8 milijardi dolara), kao i da na kraju - i kao najvaznije - ovaj plan “s Bosnom u 21. vek" dobije “znacajnu podrsku Kongresa i americkog naroda".