nedelja, 21. decembar 1997.

KRATAK NEFORMALNI PREGLED NOVE JUGOSLOVENSKE DIPLOMATIJE

Ambasador sam - tim se dicim

Mnoga poznata imena s pocetka Miloseviceve vladavine sada se povremeno pojavljuju na stranicama stampe kao ambasadori u susednim i prijateljskim zemljama

Filip Slavkovic

Bivsa federalna diplomatija raspala se kada su pocetkom decenije zvanicnici iz nesrpskih delova SFRJ otisli svojim republikama a oni preostali evropski orijentisani otisli svojim kucama. Posle stvaranja Trece Jugoslavije (neveliko) srpsko Ministarstvo inostranih poslova preslo je skoro u potpunosti na savezni nivo. Diplomate od karijere i znanja uglavnom su zavrsavali radni vek, vrsni sluzbenici Drzavne bezbednosti avanzovali su u eksperte za medjunarodnu politiku. Poludecenijska srbijanska previranja ostavila su mnoge politicke ranjenike i rekonvalenscente koje je trebalo poslati na duzi odmor. I to, sto dalje to bolje. Katastrofa je, tako, mogla da pocne.

Rados Smiljkovic je ambasador u Bugarskoj. Bio je narodni poslanik i clan izvrsnog odbora Socijalisticke partije Srbije, profesor na Fakultetu politickih nauka. Znanje engleskog i ruskog, te poznavanje nemackog ne koriste mu puno u Sofiji, ali kao provereni kadar "stare garde", koji je iz Pocekovine kod Trstenika banuo u diplomatiju, odlicno se snalazi u slovenskom komsiluku. Narocito kada treba sinu obezbediti namestenje u Jugoslovenskoj levici ili na celu lanca fri-sopova.

Dragan Jeftic je ambasador u Rumuniji. Bio je predsednik vlade Srbije. Na prekretnoj Osmoj sednici bio je vise prevrtljiv a manje rezervisan. Kao nesigurnog namestenika, a dobrog privrednika, Milosevic je odlucio da ga premesti u Bukurest. Dovoljno blizu da bude reaktiviran, dovoljno daleko da nikome ne smeta.

Balsa Spadijer je ambasador u Madjarskoj. Bio je predsednik Ustavnog suda Srbije (radio na predsednikovom ustavu), profesor na FPN. Internacionalno iskustvo svodi se na clanstvo u jednom odboru pri Medjunarodnom udruzenju za politicke nauke i studijska usavrsavanja van zemlje. Govori engleski, slabije nemacki i ruski. Kao prestonicko dete, oca politicara i narodnog poslanika, angazman je poceo u beogardskoj skupstini.

Bogdan Trifunovic je ambasador u Parizu. Malo je sefova nasih diplomatskih misija sa tako bogatom unutrasnjopolitickom biografijom. Poceo je kao asistent na Visoj politickoj skoli (doktorirao na FPN), radio u Saveznom sekretarijatu za inostrane poslove, u SIV, u Predsednistvu SFRJ. Bio u CK SK Srbije (cak njegov predsednik Predsednistva) i CK SKJ. U Pariz je otisao s odlicnim znanjem francuskog jezika i kao tek zamenjeni predsednik Ustavnog suda Jugoslavije. Kazu da je na njegov sadasnji polozaj prethodno oko bacala ministarka za kulturu Nada Popovic-Perisic zbog nekakve romanticne afere (sto ne treba uzimati ni za zdravo a sigurno ne za gotovo). Govori se i da je tesko bolestan te da mu kancelariju merka Srpski pokret obnove.

Aleksandar Prlja je ambasador u Svedskoj. U vreme kada je predstavljao narod u skupstini Srbije, u ime SPS, od 1990. do 1992. bio je toliko glasan, i napadan, da su posle dve godine njegovi patroni (kazu cak sam Milosevic) zeleli da ga se otarase - a kako drugacije do izgnanstvom u Stokholm. Godine lekarskog i novinarskog rada dopunjuju njegovu biografiju. Osim sto je bio urednik nedeljnika NIN i lista "Politika" (najpre dopisnik "Politike" iz Pariza i njen spoljnopoliticki urednik) bavio se dve godine u srpskoj vladi. Zna nekoliko stranih jezika. Clan je (valjda jos uvek) uprave FK i SD "Partizan". Ne zna se za koga navija.

Danilo Markovic je ambasador u Rusiji. Pocasni je doktor univerziteta Lomonosov i clan Ruske akademije socijalnih nauka. Licnost potpuno obrazovnog profila koji je vrhunac slave doziveo kao ministar prosvete Srbije pre tri godine, pre cega je bio narodni poslanik. Ostao upamcen kao jedan od prvih na toj ministarskoj funkciji koji je morao da se izbori sa strajkovima prosvetnih radnika i kao prvi koji je zasluzio da mu ucenici posvete slogan ("Daco care, ne daj pare"). Uzgred, bio je mentor za doktorsku disertaciju Mirjani Markovic. Jos se ne zna sta se desilo sa nekim Tapijevim slikama koje su igrom slucaja jednu noc provele u Dacinoj ambasadi u Moskvi. Voli da organizuje prijeme i koktele i da mu se medju ime i prezime umetne srednje slovo Z.

Slobodan Unkovic je ambasador u Kini. Ima jednako slavnu i jednako prosvetiteljsku istoriju kao i kolega Markovic. Bio je rektor Beogradskog univerziteta u vreme demonstracija 9. marta '91. i predsednik srpskog onda novopecenog visestranackog parlamenta. Preveliki stres naterao ga je da se povuce na mirniju funkciju ministra za nauku i tehnologiju, te potpredsednika vlade Srbije. Pre skoro cetvrt veka zasluzio je Orden rada sa crvenom zvezdom. Govori nekoliko stranih jezika. Nema za sobom znacajnijih afera verovatno zato sto je bio suvise strasljiv da bi ikoga ostetio, a njegov jedini veliki trenutak u poslednje vreme bila je prilika da u Pekingu ugosti predsednika SRJ.

Pavle Todorovic je ambasador u Kanadi. Tamo je stigao sa mesta zamenika saveznog ministra za rad, zdravlje i socijalu. Prethodno je, kao doktor humane ekologije, bio direktor beogradskog Zavoda za zastitu zdravlja i srpski ministar za zastitu zivotne sredine.

Dragan Dragojlovic je ambasador u Australiji. Poverljive poslove tamo obavlja kao nekadasnji ministar vera Srbije. Ekonomista po obrazovanju, bio je direktor nekolicine zavoda i zajednica. I plodan pisac - 12 zbirki pesama ("Knjiga ljubavi", "Trece lice rata", "Nebeska Srbija"), pripovetke i jedan roman.

Dojcilo Maslovaric je ambasador u Vatikanu. Kao i njegovi prethodnici, u diplomatiju je bez ikakvog iskustva stigao iz vlade Srbije.

Dobroslav Veizovic je ambasador u Austriji. Profesionalni je diplomata, ali je najpoznatiji po rukovodjenju ministarstvom inostranih poslova Republike Srpske Krajine. Cinovnici u Becu verovatno se nasladjuju salom da je Veizovic jedinstven diplomatski slucaj - sa zvanicnim stazom u dve zemlje.

Djoko Stojicic je ambasador u Ceskoj. Poceo je kao urednik "Studenta" i nedeljnika NIN, a u diplomatiju otisao sa mesta ministra za kulturu Srbije. Boravio je u vise od 50 zemalja ali nije naucio vise od dva jezika. Napisao je 18 knjiga razlicitih zanrova. Nije se setio da proglasi Godinu kulture.

Milos Radulovic je ambasador u Velikoj Britaniji. U London je dospeo posle predsedavanja Gornjim domom saveznog parlamenta. Crnogorski kadar, ako takvo sta jos uvek postoji u federalnom politickom recniku.

Darko Tanaskovic je ambasador u Turskoj. Dobar orijentalista, boravio je u Tunisu, Egiptu i Jordanu. Jedan je od retkih istinskih poliglota u nasoj diplomatiji (arapski, turski, francuski, engleski, italijanski, nemacki, ruski) i stari profesionalac. Uz to, kazu, jos i pristojan covek.

Miodrag Lekic je ambasador u Italiji. Jedan od najboljih koje imamo, sa odlicnim ocenama se vratio sa sluzbe u Tanzaniji. Bio je ministar inostranih poslova Crne Gore i negdasnji Kardeljev sluzbenik.

Vladislav Jovanovic je sef diplomatskog predstavnistva pri Ujedinjenim nacijama. Kako SRJ nije clan UN, ni Jovanovic zvanicno nije ambasador. Pre odlaska u Njujork bio je ministar inostranih poslova Srbije, a potom SRJ. Idealan je egzemplar tima ljudi koji su unistili jugoslovensku diplomatiju.

I dok nas i dalje mnogo gde predstavljaju otpravnici poslova - jer diplomatske odnose sa nizom zemalja jos nismo uspostavili - mozda bi kreatori neke buduce spoljne politike trebalo da se sete ideje vodilje nove postkomunisticke diplomatije Sofije: da je nerealno ocekivati da ljudi koji su do pre koju godinu po zapadnim prestonicama zagovarali blokovsku podelu i hladni rat sada lobiraju za prijem Bugarske u EU i NATO.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /