nedelja, 21. decembar 1997. |
Irena Frafenauer prva Slovenka svetskog glasaFlauta koja peva
Krecem odozdo, od dijafragme ka gore, ka usnoj diplju. I emitujem u doziranoj meri vazduh u flautu. Kad ne bih pravilno disala, ne bih pravilno ni “pevala"!
Vinko SaleKada svira Irena Grafenauer sva je u zanosu - kao da se sa svojom flautom nalazi na nekom bregu muza. Kao na vetru njeno telo se neprestano savija, lomi, krece napred, natrag... Legata prati - njihanjem, a stakata - trzajem tela, visoke stratosferske note - uzdizanjem na prste. U dugoj ljubicastoj haljini, baletska struka, njenu virtuoznu strasnu igru prati igra citave figure uz pogled koji kao da negde luta... Coveku gotovo zastaje dah od vatrometa carobnih velurastih, srebrnih i svetlucavih koloraturnih tonova koji naviru iz pozlacene flaute koja se presijava u osvetljenoj sali. Iz takta u takt Irena svira i vaja zvuk najfinijeg kova. Irena me gleda svojim dubokim crnim ocima, pa kaze: - Sviram od osamdest do sto cetrdeset koncerata godisnje bilo solo ili sa svetskim orkestrima. Sa kojim muzicarima najintimnije saradjujete? - Sa violinistom Gidonom Kremerom, pijanistima Martom Argeric, Olegom Majsenbergom i Helmutom Dojcom, cembalistkinjom Brigitom Engelhart, harfistkinjom Marijom Gras i gitaristom Eliotom Fiskom. Da li ste na neka svoja izvodjenja posebno gordi? - U Japanu posle jednog mog koncerta je receno da spadam medju najvece instrumentaliste sveta, a Sofija Gudajdulina posvetila je violinisti Kremeru i meni Koncet za flautu i violinu koji od januara ove godine izvodimo po zemljama Evropske unije. Sta je bilo presudno za Vasu karijeru, kako ste napredovali - pitamo ovu sarmantnu ali veoma odlucnu i inteligentnu umetnicu cije sviranje nije samo izraz velikog talenta vec i izraz smelog karaktera i temperamenta. - Napredovala sam stepenicu po stepenicu. Od pedagoga do pedagoda. Za moju uspesnu afirmaciju najzasluzniji su moji profesori: u Sloveniji Boris Campa, zatim u Nemackoj profesor Karl Hajnc Celer, flautista Berlinske filharmonije, te Aurela Nikolet, takodje flautistkinja Berlinske filharmonije, konacno, prvi flautista sveta Zan Pjer Rampal. Kako ste dosli u kontakt sa Rampalom? - U dvadesetoj godini bila sam na njegovom kursu u Nici. Tom prilikom sam vezbala zajedno sa ostalim ucesnicima u jednom parku. Kad me je cuo kako sviram, gospodin Rampal odmah me je zapitao: “Kod koga si radila?" i - predlozio da radim s njim i to besplatno. Tog trenutka bila sam na “sedmom nebu". A da li ste imali tremu? - Ne! Ali sam se zacudila sto maestro Rampal nije imao neke posebne primedbe na moje sviranje. Sta Vam je rekao na kraju? - Nesto najlepse na svetu: rekao mi je: “Ti si moja naslednica!"
Zaljubljena u Mariju KalasIrena voli da uporedjuje flautu i ljudski glas. Kad je cula da je Mario del Monako, njen idol izjavio da glas mora da bude flautast, da se vodi na nacin kao sto to cine flautisti - njeno lice se odjednom ozarilo.Koju ste opersku pevacicu najvise voleli i zasto? - Tu dileme nema: Marija Kalas. Ona je bila i ostala najslavnija zena ovog veka. Zasto? Njeno pevanje, njenu umetnost je nemoguce recima docarati. Ono uzbudjuje i nadahnjuje, a njena glavna orudja su magija, tajanstvenost i ekspresivnost. I zato nije slucajno sto Irena Grafenauer na svojoj flauti peva. U cemu je tajna? - Disem slicno koloraturnim sopranima. Disem iz punih grudi. Krecem odozdo, od dijafragme ka gore, ka usnoj duplji. I emitujem u doziranoj meri vazduh u flautu. Kad ne bih pravilno disala, ne bih pravilno ni “pevala" - otkriva tajnu jedna od najistaknutijih flautistkinja sveta.
Slovenci u BeograduVi ste nesumnjivo najslavnija slovenacka instrumentalistkinja. Koje je muzicke velikane internacionalnog sjaja dala Slovenija?- Bilo ih je mnogo. Ja bih spomenula najpre pevace: Anton Dermota, Josip Rijavec, Josip Gostic, Anita Mezetova, Valerija Hejbalova, Marjana Lipovsek. Tu je i pijanistkinja Dubravka Tomsic itd. Svi ovi umetnici su u Beogradu ostvarili sjajnu karijeru ili gostovanja, zar ne. A na pitanje ko je u ovom trenutku vodeci svetski violinist, kaze: To su Vladimir Spivakov i Gidon Kremer i njegov verovatni naslednik fenomenalni Maksim Vengerov. Da li je flauta muski ili zenski instrument - pitali smo na kraju Irenu Grafenauer koja otvoreno kaze da je u Beogradu provela nezaboravne dane i da ce opet doci, opet setati Kalemegdanom... - Apsolutno nema nikakve razlike da li je u pitanju flautista ili flautistkinja. Oba pola imaju podjednake mogucnosti - odgovara mladalacka, cetrdesetogodisnja Ljubljancanka Irena Grafenauer koja je bila desetak godina u braku sa poznatim beogradskim violinistom Sretenom Krsticem, a vec cetrnaest godina ima srecan brak sa poznatim slovenackim flautistom Mihailom Rupelom sa kojim zivi u glavnom gradu Bavarske, Minhenu... U svakom slucaju Irena Grafenauer bilo gde da se nalazi - flauta je njen zivot.loraturnih tonova koji naviru iz pozlacene
|
Posaljite nam vas komentar!
Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo. © 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana / |