EKSKLUZIVNO: Morton Abramovic, predsednik Medjunarodne grupe za krize, nekadasnji visoki americki diplomata i bivsi predsednik “Karnegi" fondacije

Vlada Srbije hitno mora da se suoci sa problemom Kosova, a zapadne zemlje bile bi vrlo zainteresovane da vide kako ce se vlasti u Beogradu time baviti. To je stvar od najviseg prioriteta, ne samo zbog straha od nasilja vec zbog konacnog ozdravljenja Srbije

Misa Brkic
Misa Vidic

Stagnacija kao opsti utisak: Morton Abramovic

Stagnacija - to je moj opsti utisak posle nedelju dana provedenih u Srbiji, pet u Beogradu i dva u Pristini. Vasa ekonomska situacija se pogorsava, vasa politika se ne menja mnogo, ne postoje spremnost i sposobnost da se rese sustinski vazni problemi.

Ovakav “utisak nedelje" izrekao je ekskluzivno za “Nasu Borbu" Morton Abramovic, predsednik Medjunarodne grupe za krize, nakadasnji visoki americki diplomata i bivsi predsednik “Karnegi" fondacije i odmah na pocetku razgovora istakao da je trideset godina radio u americkoj vladi, da sada vise nije u njoj i da ono sto govori iskljucivo je njegovo misljenje koje nema nikakve veze sa americkom administracijom. Za nedelju dana razgovarao je sa mnogo ljudi ukljucujuci i one iz (ovdasnje) vlade, ali se nije sreo sa predsednikom SRJ Slobodanom Milosevicem.

Gospodin Abramovic otputovao je iz Beograda bez mnogo optimizma. “Mislim da Srbija mora da se uhvati u kostac sa ozbiljnim problemima koji uticu na nju ali i na svet. Ne vidim da se to u ovom trenutku dogadja. Dok vasa vlada ne bude ozbiljno spremna da se pozabavi onim glavnim problemima koji se ticu SAD i Zapadne Evrope, kao sto je Kosovo, ne vidim mogucnost za nastavak integracije Srbije sa svetom".

Dok je boravio u Srbiji gospodin Abramovic je bio svedok napora vladajucih struktura da posle Bonske konferencije kosovsko pitanje domacoj javnosti jos jednom prikazu kao iskljucivo “nase unutrasnje pitanje".

- Kao posmatrac sa strane mogu da kazem dve stvari. Kosovo je, pre svega i iznad svega, rak koji izjeda Srbiju. Dok kosovski problem ne bude resen, Srbija nece biti zdrava zemlja. Dakle, mora se obaviti nekakva operacija. Ne znam kakva ce biti priroda te operacije, ali vam je potreban dobar hirurg. Ta operacija mora da se obavi brzo. Ne bih zeleo vise da sirim ovu metaforu - kaze Morton Abramovic.

Druga stvar na koju nas sagovornik posebno skrece paznju je - da je Kosovo i medjunarodno pitanje, jer ovo moze da izazove posledice sirom Balkana. “Uostalom, svaki slucaj u kome imate problem masovnih krsenja ljudskih prava je pitanje koje se tice ostatka sveta".

- Kosovo je medjunarodno pitanje i zbog toga sto vecina ljudi zeli da vidi Srbiju kako igra konstruktivnu i dinamicnu ulogu u svetu. Srbija je najveca zemlja u regionu, a sa Srbijom koja je ugrozena takvim problemom trpi i citav region - kaze Abramovic.

Kakvi su Vasi utisci u spremnosti na dijalog posle posete Pristini i Beogradu?

- Dopustite mi da malo prosirim ovu temu. Ocigledno je da na obe strane postoje mnogi razliciti stavovi o tome sta treba uraditi. U Pristini, takodje, postoje raskoli medju ljudima koji se zalazu za mirno resenje kosovskog problema kada je rec o tome koliko energije treba uloziti da se problem Kosova manifestuje, o tome da li je politika gospodina Rugove suvise pasivna i da li se mora uciniti mnogo vise na ubrzanom trazenju resenja. Zatim, tu postoji oslobodilacka vojska Kosova o kojoj znamo malo i koja izgleda nagovestava resavanje problema pojacanim nasiljem, u smislu neke vrste intifade.

Kakvi god da su stavovi tih razlicitih grupa, mislim da je glavno osecanje - rastuca nestrpljivost, rastuce nezadovoljstvo zbog toga sto se nista ne desava. I naravno oni zele da medjunarodna zajednica dodje i pomogne u resavanju neodloznog problema. Dakle, to nezadovoljstvo povecava mogucnost izbijanja nasilja. Da li ce se to dogoditi, ne znam - ocenjuje nas sagovornik.

Sto se tice druge strane - Beograda - gospodin Abramovic kaze da je cuo citavu lepezu stavova. Od onih “nikad necemo odustati od Kosova", preko “moramo da nadjemo neko resenje" do onih ljudi koji misle da je i jedino resenje - neka vrsta istinske forme nezavisnosti Kosova. Ima i onih koje duboko brine to da - bez obzira na resenje - Srbi sa Kosova, srpski istorijski spomenici i imovina budu veoma dobro zasticeni.

- Preokupacija Zapada je kako zapoceti proces koji bi vodio ka nekom znacajnom poboljsanju situacije - kaze Morton Abramovic. - Mislim da se Albanci, kao slabija strana, nadaju mnogo vecem zapadnom ukljucivanju. S druge strane bilo koja vlada Srbije mora imati u vidu, u postupanju prema Kosovu domacu politicku situaciju. Smatram da se napori moraju ubrzati, ali bez odredjivanja konacnog resenja. Vlada Srbije pod hitno mora da se suoci sa problemom Kosova i da pocne da se time bavi. Cini mi se da bi zapadne zemlje bile veoma zainteresovane da vide kako se to dogadja i one cine sve sto mogu da pocne proces hvatanja u kostac sa pitanjem Kosova. To je stvar najviseg prioriteta, ne samo zbog straha od nasilja, vec zbog konacnog ozdravljenja Srbije. Ali, znate, ovo je pogled nekoga ko gleda sa strane, a ne nekog ko odavde gleda van.

Gospodin Morton Abramovic bio je prvi medju svetskim analiticarima koji je primetio da se u Bosni ne moze uspostaviti trajni mir sve dok ne dodje do demokratske tranzicije u Srbiji i Hrvatskoj. Pridrzavajuci se tog principa, postavlja se pitanje: moze li Srbija resiti kosovski problem, ostati nedemokratska drzava i kao takva postati ozbiljan partner medjunarodnoj zajednici.

- Jasno je da cemo uvek imati teskoca sa nedemokratskim vladama i da cemo, bilo to pogresno ili pravilno, nastaviti da vrsimo pritisak na takve vlade, ukljucujuci i srpsku, da nastave sa otvaranjem zemlje - smatra predsednik Medjunarodne grupe za krize. - Ali, zaista sam uveren da, ukoliko dodje do znacajnog poboljsanja u resavanju Kosova, doci ce podjednako i do poboljsanja u odnosima Zapada sa Srbijom. Mislim da ce to biti istovremeno i veci doprinos demokratiji u Srbiji, cak i ako gospodin Milosevic ostane na vlasti. To je mozda moj pogresan pristup ali ja u njega verujem. Medjutim, pravi problem je vas a ne nas.

Jednom ste izjavili da gospodina Slobodana Milosevica smatrate “Harijem Hudinijem" medjunarodne politike?

- Nisam strucnjak za gospodina Milosevica i nikad ga nisam sreo. Impresionira me njegova hudinijevska sposobnost da stvori ekstremno tesku situaciju za svoju zemlju i da ipak opstane u tim teskim okolnostima, uprkos nevoljama koje je doneo svojoj zemlji. A Srbija je, opet, sudeci po misljenju vasih ekonomista u veoma ozbiljnom ekonomskom skripcu i ostaje u polozaju zemlje-parije. Koliko gospodin Milosevice moze tome da se posveti, ne znam. Ali, to se za sada ne desava.

Predsednik Jugoslavije vesto zonglira na jednoj strani kao “nezaobilazni faktor mira i sprovodjenja Dejtonskog sporazuma", a na drugoj izbegava da se suoci sa problemom Kosova i demokratizacijom zemlje.

- Ocigledno je rec o paradoksu. Medjunarodna zajednica ima posla sa veoma teskim problemima. Mi Amerikanci imamo trupe u Bosni, a tu je i Kosovo gde postoji visok potencijal za izbijanje nasilja. Prema tome treba raditi sa gospodinom Milosevicem koji je, u ovom trenutku, najautoritativniji glas u svojoj zemlji. To stvara utisak da je on potreban i centralni igrac u ovoj prilici. Jasno je da zapadne zemlje daju prvenstveno demokratskim vladama i demokratskim institucijama koje izlaze u susret potrebama gradjana, ali je isto tako jasno i to da sada moramo da se bavimo veoma specificnim problemima u kojima gospodin Milosevic ima najautoritativniji glas u Jugoslaviji.

O ovome postoje, kaze gospodin Abramovic, dileme i na Zapadu, a mozda i izmedju javnog mnenja i vlade SAD. Neki misle da dugorocno ne cinimo ni sebi ni Srbiji nista dobro time sto od gospodina Milosevica stvaramo centralnu figuru, uzimajuci u obzir prirodu njegove vladavine. Drugi misle da je on taj s kojim se mora raditi zbog uzasnih problema koji svet ima u ovom regionu. Nevolja je u tome (sa stanovista Zapada) sto se gospodin Milosevic uopste ne bavi tim problemima.

Iz ovoga sto ste rekli proizilazi da je nas predsednik subjekt medjunarodne politike, a nasa drzava to nije.

- Ne bih ulazio u argumentaciju oko tog paradoksa - izjavio je uz smeh gospodin Abramovic.

Da li je politika gospodina Milosevica prepreka Srbiji i Jugoslaviji da se ukljuce u medjunarodnu zajednicu?

- Srbija ima objektivne probleme koji moraju biti reseni. Ukoliko predsednik Milosevice krene u pravcu resavanja tih problema ka vecoj demokratiji - jasno je da bi to promenilo stvari. Ozbiljno nastojanje da se resi pitanje Kosova bi, verujem, fundamentalno promenilo stvari. Srbija mora konacno da se demokratizuje i posveti uzasno teskim pitanjima Kosova. U ovom casu postoji paradoks - da je gospodin Milosevic jedina osoba u ovoj zemlji koja moze da se bavi albanskim pitanjem.