Dr Vuk Stambolovic, autor knjige "Visokoskolski zapt"

Postoji mogucnost da se napravi drugacija skola pod uslovom da ona okupi oko sebe drugacije ljude, one koji nece zavisiti od vazecih ideoloskih koncepata. Inace, mehanicko otvaranje novih skola je besmisleno, zato sto se onda naplacuje ono sto ljudi vec imaju i za to ne moraju da plate

- Otvaranje privatnih skola i fakulteta omogucava da se van jednog drzavnog skolskog obrazovanja, koje je u punoj meri institucija kontrole ljudi, krene u dva druga smera: jedan je smer gde se skola pravi kao biznis, a drugi je da se skola pravi kao licni projekat. Najcesce, kako se to pokazalo u zemljama gde je to dozvoljeno, skola se pravi kao licni, emancipatorski projekat. Tu se otvara mesto za ljude koji nisu zadovoljni postojecim represivnim obrazovanjem i koji zele da pokazu da moze da postoji skola koja ce doprinositi razvoju svih koji su oko nje okupljeni, kaze za "Nasu Nedeljnu Borbu" dr Vuk Stambolovic, autor knjige "Visokoskolski zapt", u kojoj kritikuje postojeci sistem studiranja. Po njegovoj oceni, "varanje" na ispitima je jedina kreativna aktivnost kojoj su skloni domaci studenti...

- Skola koja kod nas postoji je najgora moguca skola, u najgorem mogucem smislu ispunjava ulogu skrivenog programa - to znaci ulogu institucije represije - i dobro je sto su otvorene mogucnosti za otvaranje privatnih skola i fakulteta.

Moze li privatna skola kod nas da postane elitna institucija znanja?

- Neku promenu ovde su vec donela privatna i poluprivatna obdanista. Koliko znam iz primera u mojoj porodici, to su bila obdanista u koja su deca volela da idu. Kao sto znam decu koja pljunu kad prolaze kraj svojih bivsih obdanista i koja su bila bolesna kad krenu u njih. Postoji mogucnost da se napravi drugacija skola, pod uslovom da ona okupi oko sebe drugacije ljude, one koji nece zavisiti od vazecih ideoloskih koncepata, koji nece svoje probleme da kompenzuju u skoli i nece raditi protiv svojih uverenja. To su ljudi koji ce i sami moci da razvijaju kroz rad u skoli, bez pritiska besmislenih programa koji su odredili neki ljudi u ministarstvu koji ne znaju ni sta je zivot ni sta je skola.

U Srbiji postoji nekoliko privatnih fakulteta, da li znate kako se tamo radi?

- Ne znam nista o tome. Ali mislim da prvo treba - pre nego sto se otvori privatni fakultet ili skola, da ne bi bila replika postojeceg - da se razgovara o tome kakav bi taj fakultet mogao da bude. Ako su ljudi zainteresovani da na tome zarade novac, onda neka razgovaraju o tome sa ljudima koji znaju da prave novac. Ako su zainteresovani da prave novu skolu, onda treba da razgovaraju sa onima koji znaju kako bi ona trebalo da izgleda. Inace, mehanicko otvaranje novih skola je besmisleno, zato sto se onda naplacuje ono sto ljudi vec imaju i za to ne moraju da plate.

Da li su Vam poznata zapadna iskustva?

- Vecina fakulteta tamo ne zavisi od drzave, nego od sposobnosti da privuce studente i studentkinje. Oni su usmereni na to da tragaju za njima, da postuju svakoga i da cene to sto su se ljudi opredelili da studiraju kod njih. Tamo su studenti i studentkinje u sasvim drugacijem polozaju. Tamo ce da biraju profesore koji ce da privuku studente, njih ne postavlja vladajuca partija, kao sto se to radi kod nas. Ti fakulteti se bore da privuku ljude koji imaju viziju, koji nesto znaju, ali i studente koji tu nesto mogu da urade. Studentima se tamo obraca individualna paznja.

Oni koji postignu dobre rezultate, ali ne na mehanisticki nacin kao kod nas, vec na kreativan nacin, njima se po liniji kreativnosti, a ne po partijskoj liniji, omogucava da budu oslobodjeni placanja skolarine. Tamo se ceni ljudski rad, dostignuce i kod nastavnika i kod studenata, za razliku od naseg iskustva, gde dobro prolazite samo ako ste partijski poslusnik. To je ta kljucna razlika.

Ali, ono sto jeste sigurno tacno, to je da su univerziteti svuda u funkciji odrzanja statusa kvoa i da svuda postoji akademska tendencija strukturiranja odnosa u okviru vladajuce paradigme. Medjutim, drustveni kontekst u tim zemljama i ovde je sasvim drugaciji. Tamo je normalno da student prekine nastavnika koji predaje i da mu kaze "to niste jasno rekli" ili da trazi od nastavnika da dokaze to sto tvrdi, jer misli da ono sto je rekao nije tacno.

Studenti tamo jure nastavnike da im nesto pokazu, oni im izlaze u susret i - tamo ne postoji ta vrsta korupcije koja postoji ovde, kao ni ponizavajuci odnos studenata, jer oni na to ne pristaju. Student je tamo u potpuno drugacijem polozaju, on placa i trazi da za taj novac nesto dobije, tamo nema foliranja.

Kakve su mogucnosti da privatne skole u Srbiji postanu rasirena pojava?

- Mogucnosti su jako lose. Kad imate trulez koji je obuhvatio celu zemlju, onda iz toga ne moze da izadje neki zivot - ali, ukoliko se okupi neka grupa ljudi sa konceptom koji bi bio zasnovan na principima zivotnosti, onda oni mogu da izadju iz toga. Postoji mogucnost, ali za retke individualne poduhvate, ne za neko sire menjanje i preokret.

Neki ljudi iz vladajucih krugova opiru se uvodjenju privatnih skola, jer smatraju da je u pitanju elitisticki model...

- Problem je u tome sto mi nemamo elitu. Elita koju mi mozda imamo je rasprsena, neprepoznata. Ona je, nazalost, u punoj meri balkanska elita. To su ljudi koji ne vide dalje od tarabe svojih oceva i dedova. To je problem danasnje domace elite. Mi tek treba da pravimo elitu i naravno, te elite nece biti bez psiho-socijalnih prostora gde ce biti negovana. Gde nece biti "udavljena" i "ubijena". A retki primeri i mogucnosti da se napravi drugacija skola, mogli bi da budu taj psiho-socijalni prostor gde bi ta elita mogla da bude negovana i gde bi mogla da nadje prostor za svoj razvoj.

Olga Nikolic