nedelja, 21. decembar 1997. | |
Zasto na ove prostore demokratija stize sporoBalkanski crni trougao
Slicnost autoritarnih rezima u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu nije ni frapantna ni slucajna jer smo na Balkanu jos daleko od pravnih drzava. Ovde se radi o partijskim drzavama u kojima su parlamenti tek ukrasni ram za slike malih diktatora
Pise: Vojislava VignjevicDa li ste kao gradjanin zainteresovani za tri pitanja: prvo, zelite li i dalje ovakvu autokratsku vlast ili zelite parlamentarnu demokratiju s uvazavanjem ljudskih prava i socijalne pravde; drugo, zelite li status quo privatizacije i trece, zelite li nezavisne medije ili ste zadovoljni stanjem kakvo je sada... Pitali bi vas ovde, u Beogradu? Ne, ali to naravno ne znaci da za ta pitanja niste zainteresovani, buduci da ste autokratskog rezima siti do guse, da vas je njegova "privatizacija" dovela do prosjackog stapa posto je pokrao sve sto je mogao pokrasti, te da RTS i drzavnoj stampi ne verujete ama bas nista. Ova tri pitanja poentirao je nedavno Pokret za demokratiju i socijalnu pravdu u Zagrebu formiran jer je stotinak intelektualaca, nezadovoljnih autokratskim rezimom kao i strankama i njihovim celnicima zakljucilo da je politika isuvise ozbiljna stvar da bi se prepustila samo postojecim partijama. A one su danas potpuno iste kakve su bile kada su stvarane 1990. godine. Organizovane su poput vladajuce Hrvatske demokratske zajednice, s neprikosnovenim liderima i s tim sto ih HDZ uoci izbora, vestim manevrima iznutra cepa i rastura trgujuci poslanickim glasovima u parlamentu. Frapantna slicnost sa nasom politickom scenom? Da, kao i podatak da gotovo 60 posto gradjana u Hrvatskoj ne izlazi na izbore ili glasa za opoziciju. No, da slicnost ipak nije toliko ni frapantna ni slucajna moze se pojasniti vec opstim mestom: na Balkanu smo jos daleko od pravnih drzava. Ovde se radi o partijskim drzavama u kojima su parlamenti tek ukrasni ram za slike malih diktatora. Ili, kako je to nedavno precizno dijagnosticirao jedan zapadni diplomata: Kadrovski potencijali su u svim balkanskim drzavama nasledjeni iz proslog sistema. Na najvisem kao i na lokalnom nivou, strukture vlasti su preslikane iz proslog rezima. Jedino politicko "skolovanje" koje su sadasnji balkanski vlastodrsci mogli steci, prosli su u bivsem totalitarnom sistemu. Oni govore o demokratiji, ljudskim pravima i slobodnim medijma, ali njihova se tehnika vladanja i njihova filozofija nisu promenile. Treca tacka crnog politickog bermudskog trougla, na eks ju prostoru, Bosna i Hercegovina, bremenita je multiplikovanjem istog problema ili nasledja. Mostar i Pale su, iz ovog (partijskog) ugla gledano, sa izvesnom dozom mrzovolje primile instrukcije izdate na nedavnoj Bonskoj konferenciji o sprovodjenju Dejtonskog sporazuma, ni Sarajevo nije bilo preterano odusevljeno, jer Bosni nad glavom visi medjunarodni protektorat kao krajnja mera u spasavanju Dejtona. A to bi, dakako, oduvalo i Izetbegovica sa politicke scene, kao i ideju ekstremnog krila SDA o muslimanskoj drzavici koja se najlakse moze prepoznati u jednom anegdotskom stihu: "Uzmi je, Alija, makar je ko avlija". Uostalom, vec je passe izjava Zaka Klajna da bi Krajisnika, Izetbegovica i Zubaka trebalo zatvoriti u sarajevski Zemaljski muzej i ne dati im da izadju sve dok ne postignu dogovor, jer je Karlos Vestendorp, visoki predstavnik za BiH upravo demonstrirao prvo od specijalnih ovlascenja dobijenih u Bonu, proglasivsi Zakon o drzavljanstvu. No, svidjalo se to nekom ili ne, Amerika, pored Evropske unije, ostaje cuvar Bosne. Tu geopoliticku ili kako god se drugacije zvala realnost, nikako da shvate paljanski vlastodrsci. Biljana Plavsic je za razliku od njih koliko je, zapravo, sati i procenila da je proslo vreme junacenja i da je pametnije stvarno saradjivati sa medjunarodnom zajednicom nego joj prodavati maglu. Na Palama se, medjutim, i dalje vuku potezi koji stizu iz Beograda po staroj boljsevickoj recepturi poslusnosti jednom Vodji. S druge strane, uprkos svim ogranicenjima, sluzbeni Zagreb u poslednje vreme ponesto shvata pa je u nekim segmentima odnosa sa svetom postao mnogo kooperativniji (pod pritiscima, naravno), poput odnosa sa haskim Tribunalom, ili zapocinjanja sudskih procesa protiv grupe optuzenih za zlocine pocinjene nad Srbima u Pakrackoj poljani. Uostalom, verovatno ne slucajno, Hrvatska preuzima mesto predsedavajuceg Srednjoevropske inicijative (SEI) iduce godine, dok njeni gradjani vec prelaze granicu sa Italijom samo uz licne karte. A iako je pauperizacija veceg dela stanovnistva proces koji je uzeo maha i u Hrvatskoj, ta drzava ipak bolje stoji ekonomski od Jugoslavije, jer kapital iz sveta makar i u manjem obimu ipak ulazi u njenu privredu.
Nista od toga, ni na vidiku, u zemlji Srbiji. Osim ako se ne misli da je predsednik spoljnopolitickog odbora Veca gradjana Skupstine Jugoslavije i predsednik JUL Ljubisa Ristic ozbiljan kada nudi Slovencima formiranje balkanskog parlamenta (?!) valjda kao kontinuitet svojevremeno neuspelog predloga sada aktuelnog sefa jugoslovenske drzave Slobodana Milosevica oko konfederacije sa Grckom. Ili, sporazum izmedju Pala i Beograda o dvojnom drzavljanstvu, i to pre nego sto su BiH i SRJ uspostavile zvanicne odnose. Uzgred, valjda bi bilo prirodnije da se takav aranzman konacno ponudi Hrvatskoj sa kojom je u toku normalizacija odnosa i to ako nista drugo a ono da bi se umirili Srbi iz Istocne Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema uoci 15. januara kada bi trebalo da se iz tog podrucja povuku snage Untaesa. Zvanicni Beograd ignorise produzavanje americkog spoljnog zida sankcija prema SRJ i u narednoj godini kao sto je to cinio i kada su uvedene sankcije medjunarodne zajednice pre pet godina zbog rata u Bosni i Hercegovini, precutkuje ocenu americkog drzavnog sekretara Medlin Olbrajt sa ministarskog zasedanja NATO u Briselu da su Srbija i Belorusija "najopasnija pretnja" viziji jedinstvene, slobodne i mirne Evrope", kao i osudu Jugoslavije zbog krsenja ljudskih prava na Kosovu na upravo zavrsenom ministarskom zasedanju OEBS u Kopenhagenu. "Nezaobilazni faktor mira na Balkanu", iz Belog dedinjskog dvora i njegova drzavno-finansijsko-politicijska kamarila koja je "ratom dosla do mira" daleko je od onog vremena kada im je sve islo od ruke. Problemi na Kosovu su se nagomilali do te mere da prete pogubnom eksplozijom, privreda i ekonomija su u gorem stanju nego kod suseda, vec se drugi put bira predsednik Srbije, nije smenjena neposlusna Plavsiceva a nisu promenjeni ni rezultati predsednickih izbora u Crnoj Gori. Podupiruci i dalje Momira Bulatovica Beogradu je, verovatno, jasno i da je to prvi predsednik jedne od sest bivsih jugoslovenskih republika za koga se danas moze reci da je izgubio. Od "velike sestorice" koja je 1991. godine uoci krvavih ratova gostovala po Jugoslaviji tragajuci za navodno mirnim resenjem krize drzave, jedan je otpao. Ko je sledeci? Hoce li na ovo pitanje odgovoriti buduci izbori kojih ce, sva je prilika, biti i u sledecoj godini dosta - u Bosni i Hercegovini sigurno a najverovatnije i u Hrvatskoj, a mozda i u Jugoslaviji? Ili ce se stvari menjati "prekim putem" sto ce jos vise udaljiti balkanski crni trougao od procesa demokratizacije i stvaranja civilizovanih gradjanskih drustava.
|
Posaljite nam vas komentar!
Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo. © 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana / |