SAVETOVANJE "EKONOMSKA POLITIKA U 1998.": UPROPASCENA REFORMA PORESKOG SISTEMA

Ideja srpske vlade da retroaktivno uvede sinteticko oporezivanje, pogubna. Prodaja nacionalnog blaga za sitne dnevne potrebe nemoralna, kaze se u poruci ekonomista

- Ako zapocne po predlozenom konceptu, reforma poreskog sistema trajace deset do petnaest godina, izjavio sam jos 1990. Danas nisam uopste u stanju da vremenski prognoziram kada ce poreski sistem biti onakav kakav treba. Za proteklih sedam godina sve promene u njemu, a bilo ih je 27, izmenile su potpuno reformski koncept, izjavio je dr Bozidar Raicevic na Savetovanju jugoslovenskih ekonomista o ekonomskoj politici u iducoj godini.

Godinama se odlaze uvodjenje sintetickog oporezivanja dohotka fizickih lica, sto je inace izvor koji u drugim zemljama odbacuje trecinu ukupnih javnih prihoda. U Vladi Srbije, objasnjava ovaj strucnjak, ima ideja da se ovaj porez uvede i da vazi retroaktivno za 1997. godinu, sto nije samo pravno sumnjivo, vec je i pogubno. Znacice gubitak vec naplacenih prihoda, a drzava nije izracunala da u tom slucaju nece biti naplata prihoda po ovom osnovu, vec doplata. Za uvodjenje sintetickog poreza sa vaznoscu u narednoj godini, takodje je propusteno vreme, jer nije izvrsena ni jedna priprema za to, kaze dr Raicevic.

Na drugom izvoru, takodje fiskalno izdasnom i mogucem leku za sivu ekonomiju - uvodjenju oporezivanja dodate vrednosti - radi se toliko efikasno, da se prema recima dr Raicevica, formirana radna grupa nije sastala jos od februara ove godine, da prodiskutuje tada evidentirane probleme. U narednoj godini ovu vrstu poreza imace prakticno sve evropske zemlje, ukljucujuci i Albaniju. Cak i da se u narednoj godini donese takva odluka, trebace barem jos godinu dana za njeno konkretno sprovodjenje, sto znaci da je prvi izgledni rok za primenu ove vrste poreza 1999. godina, kaze dr Raicevic.

Ovaj ekonomista nije optimista da se moze smanjiti javna potrosnja koja ce u ovoj godini pojesti 55 odsto drustvenog proizvoda, pri cemu se mora uzeti u obzir da u 1997. nije stvoren dodatni fiskalni deficit samo zahvaljujuci prodaji Telekoma. Medjutim, od ranije se vuce deficit u javnoj potrosnji od oko 10 milijardi dinara, za koji uopste nije moguce reci kada ce i kako biti izmiren. Dr Raicevic predvidja da ce se, naprotiv, povecati rashodi za obrazovanje i zdravstvo, rashodi za bezbednost ce zavisiti od toga "sta ce biti na Kosovu i u okruzenju", a vec koliko sutra doci ce na red i zaostale clanarine medjunarodnim institucijama u koje hocemo da se ukljucimo, pozivajuci se na kontinuitet. To nisu male sume, a moraju se podmiriti konvertibilno, podseca ovaj ekonomista.

Dr Mirosinka Dinkic, govoreci o neophodnosti i sustini reforme poreskog sistema, polemisala je sa izjavom saveznog ministra za razvoj i nauku dr Jagosa Zelenovica, koji je u 1998, obecavsi reformske poteze na tom planu, najavio i reviziju penzija i produzenje radnog veka. Ona istice da to nije reforma, jer takvi instrumenti sluze samo dopunjavanju postojeceg sistema, a ne menjaju ga. Opasno je sto se za reformske poteze proglasavaju kratkorocne mere, koje se onda pretvaraju u dugorocne, pa od sistemskih promena na kraju ne ostane nista, istice ovaj ekonomista. Polazeci od toga da je stopa nezaposlenosti u lanjskoj godini u Jugoslaviji iznosila 26 odsto, po cemu smo na drugom mestu medju istocnoevropskim zemljama iza Makedonije, dr Biljana Jovanovic Gavrilovic se zalozila da jugoslovenska vlada uradi isto sto je ucinila makedonska, koja je donela paket urgentnih mera za resavanje nezaposlenosti. Po njenom misljenju, dobro je to sto se politika zaposljavanja u 1998. prvi put izdvojila od socijalne politike, a problematicno je sto za resavanje ovog problema treba stabilan privredni rast i investicije, kojih u domacoj privredi nema.

Dr Radovan Kovacevic smatra da sve stope koje je Vlada stavila u svoje planove za iducu godinu treba jednostavno prepoloviti i njihovu takvu realizaciju prihvatiti kao povoljan rezultat. Naravno, da bi se bavili sustinskim stvarima, povratkom u medjunarodne finansijske institucije i strukturnim promenama. - Rast sticovanog deviznog kursa na preko pet dinara je indikativan. Moguce je da drzava spara devizne rezerve da bi mozda kroz dva meseca i korekcijom zvanicnog kursa sacuvala ono sto ima. Takav potez se mora osetiti na planu cena, ali je neizbezno da realan kurs postane prava mera i za izvoz i za uvoz. Ne verujem da je i vlast spremna da plati previsoku cenu ovakve stabilizacije (nominovanu u 1998. na jednu i po milijardu dolara), jer bi se to pokazalo krajnje neracionalnim, kaze dr Kovacevic.

B. Jager