CRNI I STICOVANI KURS PONOVO U PORASTU

Crni kurs se u svim gradovima priblizava cifri od pet dinara za marku, a sticovani vec presao "magicnu granicu" zbog obilja dinara. Penzioni fond se zaduzio i kod Postanske stedionice i kod poslovnih banaka jer nije imao para za isplatu prvog dela oktobarskog ceka

U finansijskim krugovima ocekuju se iduce nedelje veliki lomovi, izazvani izuzetno visokom ponudom dinara, receno je "Nasoj Borbi". Viskom novca objasnjava se i rast crnog (od 4,8 do 4,9 dinara za marku) i sticovanog kursa, koji je po istim izvorima iznosio od 5,1 do 5,2 dinara za marku.

"Privredni pregled" tvrdi u jucerasnjem broju da je Narodna banka Jugoslavije emitovala u poslednjih par dana novih 800 miliona dinara, dok je Postanska stedionica po istom izvoru usla u minus od 650 do sedamsto miliona dinara zbog isplata penzija i drugih prinadleznosti uoci drugog kruga predsednickih izbora u Srbiji.

"Koristite nas, dok nas imate, jer kad nas oterate u propast vise necete imati od koga da dobijate penzije" rekla je salterska sluzbenica u Postanskoj stedionici jednom penzioneru. Kao i u ranijim prilikama kada je ulazila u minus zbog isplate penzionerskih prinadleznosti, i juce je u pretrpanoj sali Postanske stedionice u 27.marta, izvor finasiranja penzija bio javna tajna.

Izvori u Fondu penzijskog osiguranja potvrdili su "Nasoj Borbi" da su penzije isplacene iz sredstava Postanske stedionice, ali da je Fond morao dodatno da se zaduzi i kod poslovnih banaka, da bi isplatio prvi deo oktobarskih penzija.

Na novcanom trzistu medjutim nema naznaka da se u opticaju nalazi povecana kolicina novca: kamate miruju, a trgovina je relativno niskog obima.

Sedamnaest banaka bilo je u minusu 86.5 miliona dinara, a neto stanje na ziro racunima banaka bilo je 267 miliona dinara. Ovakvi racuni pokazuju da ziralnog novca nema, i da na finansijskom trzistu nije zabelezeno povecanje novcane mase preko ziralnog novca", kaze jedan sagovornik "Nase Borbe". Naprotiv, na trzistu se osecala nervoza i povecana traznja dinara.

Primetno je takodje, tvrdi isti sagovornik, da za prispele komercijalne zapise investitori nisu spremni da produzavaju rokove i da traze naplatu i da sto pre dodju do svojih dinara.

Evidentno je da preko banaka nije doslo do povecanja novcane mase, ali su sasvim drugo pitanje gotovinski tokovi koje kontrolise Zavod za obracun i placanja.

Srpska vlada diskontovala je pocetkom decembra 110 miliona nemackih maraka od druge transe priliva od prodaje Telekoma Srbija koji dospeva na naplatu 2.januara,a ciji je pun iznos 330 miliona DEM. Novac je upotrebljen da bi se ojacale devizne rezerve zemlje koje su pale na kritican nivo od nesto preko 200 miliona dolara.

Istovremeno Ministarstvo finansija Vlade Srbije produzilo je rokove u kojima poslovnim bankama treba da doznaci devize za dinare koje su banke i njihovi komintenti polozili u punom iznosu. Rec je o odluci Vlade Srbije da proda tri puta po 19 miliona dolara, s tim sto su zainteresovani kupci bili duzni da poloze dinare odmah, a devize dobiju u tri transe od kojih je prva po ugovoru trebalo da bude isplacena odmah, druga krajem meseca , a treca pocetkom iduceg. Ministarstvo finansija je medjutim, promenilo odluku pa ce banke i kupci deviza dobiti cvrstu valutu u sest rata, sto takodje govori o problemima u prilivu deviza.

E.E.R.