ODLUKA BILA KLINTONA

Postforovska misija americkih oruzanih snaga bice odredjena samo - ispunjavanjem ciljeva koji su postavljeni mirovnim ugovorom iz Dejtona

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

Resen da u ponedeljak dodje sa otvorenim kartama na predbozicno vidjenje sa svojim vojnicima u Tuzli, Bil Klinton objavio je juce odluku o produzenom boravku americkih trupa u Bosni i posle 30. juna iduce godine, kad istice mandat Sfora - medjunarodnih snaga angazovanih na obezbedjivanju mirovnog ugovora iz Dejtona.

Jucerasnje saopstenje americkog predsednika, kao sto se i ocekivalo, bilo je u formi objavljivanja "principijelne odluke" o daljem ucescu SAD u medjunarodnoj mirovnoj misiji u Bosni, s tim sto ostaje da se definitivno vidi i precizno dogovori sa saveznicima iz NATO-a plan dalje akcije, da li ce i koliko ce biti smanjen sadasnji americki kontingent od oko 8.500 vojnika, kad ce moci da se racuna na njihovo povlacenje sa vruceg balkanskog terena i kakvu ce eventualno novu formu imati dalja misija ozbezbedjivanja mirovnog procesa u BiH. "Evropljani sva ta pitanja drze otvorenim, u iscekivanju potvrde iz Vasingtona da Amerikanci ostaju i dalje na celu NATO-a u Bosni. Mi smo lepak koji drzi celu tu stvar na Balkanu" - culo se juce na tu temu od jednog predstavnika administracije.

Jucerasnji dan, u svakom slucaju, bio je dan kad se prevashodno ocekivalo sta ce o Bosni i njenim perspektivama reci prvi covek najmocnije sile sveta, a ne neki od njegovih neimenovani poslusnika.

Predsednik Klinton je, sto se toga tice, bio na liniji onoga sto se proteklih dana odavde uveliko najavljivalo, uz objavu da postforovski mandat oruzanih snaga SAD nece biti vise odredjivan nekim ogranicenim vremenskim rokom - vec ispunjavanjem ciljeva koji su postavljeni mirovnim ugovorom iz Dejtona.

“Potpuno i objektivno citanje bosanske istorije i fer ocena napretka ostvarenog u protekla 23 meseca, jednostavno pobijaju tvrdnju da Dejtonski mirovni ugovor ne moze da funkcionise. Ukoliko bismo se povukli pre nego sto je posao zavrsen, Bosna bi se, sa sigurnoscu se moze tvrditi, vratila nasilju, haosu i konacno ratu isto onoliko krvavom kao sto je bio onaj koji smo zaustavili" - rekao je Klinton, pored ostalog, na jucerasnjoj konferenciji za stampu u Beloj kuci, upozoravajuci da ce Bosni posle juna '98. Bosni biti potrebna zastitna mreza i ruka pomoci medjunarodnih snaga. “Amerika je lider NATO-a i potrebno je da Amerika ucestvuje u sastavu tih snaga" .

Koliko ce to dalje americko vojno angazovanje na Balkanu jos trajati i koji su preduslovi za njegovo okoncanje?

Odgovarajuci na to kljucno pitanje, Klinton je u jucerasnjem obracanju naciji naglasio da pre donosena konacne odluke racuna na “znacajnu podrsku Kongresa i americkog naroda", najavljujuci da ce misija NATO-a i ostalih ucesnika u ovoj operaciji (pri tome se ovde u svakoj prilici posebno apostrofiraju ucesce i doprinosi vojnika iz Rusije) trajati dok se u Bosni i Hercegovini ne uspostave odrzive zajednicke institucije, dok se ne oforme nezavisni mediji koji nece biti u sluzbi nacionalnih podela pojedinih politickih snaga, dok se ne obezbedi povratak izbeglica i prognanih osoba, kao i dok se ne ucini da svi otpuzeni odgovaraju za svoje ratne zlocine, “ne samo u ime pravde, vec i zbog toga sto predstavljaju jednu od najvecih prepreka na putu stabilizovanja situacije u Bosni".

Klinton je, inace, naglasio da je odluka o produzavanju americke misije u Bosni doneta posle konsultacija sa saveznicima iz NATO-a, sa njegovim Savetom za nacionalnu bezbednost i liderima dveju politickih partija, s tim sto se ocekuje da ce americki kontingent u sastavu buducih snaga za pracenje dejtonskog sporazuma biti verovatno smanjen za jednu trecinu u odnosu na sadasnjih 8.500 pripadnika Sfora. Tim povodom, Klinton je podvukao da tekuca misija na Balkanu nece biti na duzu stazu (kao sto je to bilo svojevremeno u Nemackoj i kao sto je sad slucaj sa Korejom), ali da ce potrajati dok se ne ispuni sve ono sto je zacrtano u Dejtonu, s tim sto ce i tokom daljeg boravka u Bosni americke trupe biti opremljene i sa ovlascenjima koja ce im omoguciti da ispune svaki postavljeni zadatak.

Pored uskladjivanja koraka sa saveznicima iz Brisela, Klintonu predstoji u sledecih par meseci nista manje tezak posao obezbedjivanje kongresne podrske za finansiranje buduceg americkog vojnog angazovanja u Bosni, koje - kako je to juce objavljeno - vise nece biti omedjeno nikakvim vremenskim rokom, vec samo generalnim ciljem koji se oznacava kao “ispunjavanje odredaba Dejtonskog mirovnog ugovora". Odredjeno raspolozenje oko podrske toj akciji pocelo je u poslednje vreme da se stvara na Kapitol Hilu, mada predsedniku nikako ne idu u prilog cinjenica da se pred zakonodavcima pojavljuje sad vec sa trecom varijantom zavrsavanja posla u Bosni, zapocetog pre dve godine pariskim potpisivanjem mirovnog ugovora iz Dejtona.

Prva Klintonova verzija - prezentirana Kongresu u onom optimistickom zanosu, odmah posle Dejtona - nagovestavala je da ce ucesce Amerikanaca u sastavu tadasnjeg Ifora trajati negde oko godinu dana, orijentaciono do kraja prosle godine. Posle predsednickih izbora (novembra 1996.), medjutim, dosla je informacija o formiranju Sfora i prateci zahtev iz Bele kuce da se obezbede pare za novih 18 meseci boravka americkih trupa na braniku mirovnog dogovora iz Dejtona (do kraja juna 1998). Sad je cela ta prica ponovo vraca na pocetak, s tim sto Klintonu -i u javnosti i kod onih koji u njeno ime odlucuju na Kapitol Hilu - nesumnjivo ide u prilog par cinjenica: (a) nijedan americki vojnik nije pao kao zrtva neprijateljske vatre tokom proteklog, skoro dvogodisnjeg sluzbovanja u Bosni; (b) odrzan je i ucvrscen mir na popristu najkrvavijeg evropskog sukoba posle drugog svetskog rata, uprkos tome sto je tek potrebno obaviti glavne dejtonske poslove kao sto su povratak izbeglica, i prognanih osoba, izrucenje Hagu optuzenih ratnih zlocinaca i, uopste, osposboljavanje za samostalni zivot i razvoj dvoentitetne BiH. “Jedino sto trazim od njih u ovom trenutku, to je da ne atakuju ponovo na nas zdrav razum postavljanjem rokova za koje i mi oni znamo da ih je nemoguce ispuniti" - upozorio je tim povodom, u jednoj preksinocnoj TV debati, senator iz Arizone Dzon Mekejn.

Inace, sto se tice raspolozenja Kongresa, Klinton je na tom terenu dobio juce znacajnu podrsku u vidu pisma dvojice istaknutih republikanskih senatora, Stroma Tarmonda i Dzona Vornera, koji upozoravaju na pogubne posledice prevremenog povlacenja NATO-a sa Balkana, uz zahtev predsedniku da saveznici iz Evrope ponesu ubuduce jos veci finansijski teret misije u Bosni nego sto je to dosad bio slucaj.