PLANOVI ZA DALJE AMERICKO VOJNO ANGAZOVANJE U BIH

Ocekuje se da ce Bil Klinton uoci posete Tuzli i Sarajevu (ponedeljak, 22. decembar) obavestiti naciju o planovima za dalje americko vojno angazovanje u Bosni. Americki predsednik ponovo upozorio na odgovornost vlasti u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu za postovanje Dejtonskog ugovora

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

"Proteklih nedelja angazovani smo u citavom nizu intenzivnih susreta oko situacije u Bosni, gde se tu nalazimo i koliki napredak je ucinjen. Aktivno se diskutuje, u okviru administracije, sa saveznicima iz NATO-a i sa ostalima, kao i sa Kongresom sta uciniti posle junskog isteka mandata Sfora." - rekao je predsednik u utorak, na oprostajnoj ovogodisnjoj konferenciji za stampu, potvrdjujuci pritom ono sto je odavde vec bilo najavljeno: da u ponedeljak dolazi u kratku, poludnevnu posetu Tuzli i Sarajevu, s tim sto ce pre toga obavestiti naciju o planovima za eventualno dalje americko vojno angazovanje u Bosni.

Bela kuca je, sto se toga tice, vec otisla korak dalje od predsednika u saopstenju novinarima da bi, posle isteka mandata Sfora, "tesko bilo i zamisliti" produzavanje misije NATO-a u Bosni "bez nekog oblika americkog ucesca". U svakom slucaju, ovde se ocekuje da ce o tom produzenom americkom ucescu u daljem obezbedjivanju mirovnog ugovora iz Dejtona Klinton nesto reci za javnost vec pre ovog vikenda, posle zavrsnih konsultacija sa drzavnim sekretarom Medlin Olbrajt koja je na tu temu imala u Briselu dvodnevni dogovor sa kolegama iz Atlantskog pakta.

U medjuvremenu, Klinton je na prekjucerasnjoj konferenciji za stampu najavio apsolutnu zainteresovanost Amerike za produzavanje mirovnog procesa u Bosni. Tim povodom, americki predsednik posebno je upozorio na odgovornost vlasti u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu za postovanje dejtonskog ugovora i sprovodjenje dejtonskog mirovnog procesa, o cemu ce - kako se ocekuje - Klinton posebno govoriti u ponedeljak, prilikom boravka u Bosni.

Posle briselskog konsensusa ministara inostranih poslova 16 zemalja iz sastava Atlantskog pakta o neophodnosti daljeg prisustva ovog vojnog saveza u nadzornickoj misiji na Balkanu (uz obavezno dalje ucesce SAD u toj operaciji), Bela kuca usredsredjena je prevashodno na pronalazenje varijante koja bi, s tim u vezi, bila najprihvatljivija za kongresmene i senatore sa Kapitol Hila. Klinton je, naime, vec dva puta dosad postavljao i pomerao rok za povlacenje americkih trupa iz Bosne, tako da ce se u ovom sledecem, trecem pokusaju najverovatnije odluciti za obrnut redosled poteza - Kongresu ce biti predstavljen precizno definisani cilj koji administracija postavlja sebi i potpisnicima Dejtonskog mirovnog ugovora, sto se taj paket lepih zelja i planova za svetlu balkansku buducnost nece vise vezivati ni za kakav konkretan vremenski period.

SAD imaju u ovom trenutku oko 8.500 vojnika medju 34.000 pripadnika Sfor u BiH, a posle 1. marta nailazece godine videce se koliko ce taj njihov broj eventualno biti smanjen u sastavu buduceg Fofora(snaga za pracenje mirovnog procesa u Bosni, kako su ih ministri NATO-a prekrstili sad u Briselu). U medjuvremenu, kao glavnu ponudu za omeksavanje Kongresa i glavnu inicijativu prema evropskim saveznicima, Klintonova administracija lansira varijantu o znatnom pojacavanju medjunarodnih policijskih snaga u BiH - oznacenih kao instrument kojim ce se kontrolisati i obezbedjivati dosledno sprovodjenje svih odredaba ugovora iz Dejtona, uz pratece stvaranje realne mogucnosti za znacajno smanjenje medjunarodnih snaga koje su sad angazovane na tim poslovima.