KOMUNIKOLOGIJA

Dr Miroljub Radojkovic: “Podela misljenja" (eseji), Vega, Ivanjica, 1990

Dragan Bisenic

Informacione tehnologije napredovale su poslednjih dvadesetak decenija kao nikada ranije, ali optimisti i pesimisti o tom rastu imaju sasvim oprecene argumente. Oni s vise optimizma (ili s manje obavestenosti) veruju da je to argument u korist opsteg blagostanja, a oprezniji upozoravaju na otvaranje novih mogucnosti kontrole drustva. Prilog toj raspravi daje i zbirka eseja profesora komunikologije na Fakultetu politickih nauka u Beogradu, Miroljuba Radojkovica “Podela misljenja".

Prateci vreme njihovog nastanka oni se mogu podeliti u tri grupe, u prvoj grupi su oni koji su nastali pre pada Berlinskog zida, drugu obelezava osvrt na dozivljaj Amerike, a poslednji deo je pod uticajem jugoslovenskih kriznih godina.

Prvi deo je izrazito komunikoloski i na zanimljiv nacin iskazuje slutnje, pretpostavke ili naznake o bumu informacionih tehnologija, buduci da u njemu ima eseja kada se o tome moglo samo pretpostavljati. Kada 1981. niko nije mogao da ustvrdi eksploziju elektronske poste, autor uzvikuje “Zbogom filatelijo!". Godinu dana kasnije on pise o “kucnoj informativnoj masini", koju danas svi znamo kao personalni racunar, predvidjajuci da ce kuca postati u vecem delu radno mesto.

Informacione tehnologije napreduju, ali cemu to? Da li time komunikacija postaje humanija, kulturoloski progresivnija, da li unapredjuje ljudsku neposrednost ili podstice otudjenost, da li stimulise na duhovni angazman. Da li komuniciranje ostaje slobodna i autonomna delatnost pojedinaca i grupa, relacija izmedju drzave i drustva ili je to sve vise manipulativan proces u cije etape se mesaju “vankomunikacioni faktori" koji deformisu poruke i usmeravaju tendencije?

Uzimajuci na sebe da upozori na te aspekte komunikacije, na mogucni “komunikacioni potop" uzrokovan rastom komunikacionih tehnologija, Radojkovic preispituje Mekluanovu tezu o opstilu kao poruci. Tehnologija moze da domasi opstecovecanski ili opsteplanetarni prostor, ali pitanje je da li se time dobija jedna opstecovecanska i istinita poruka. Preterano je verovati da ce opstila moci da “sazmu svet", upozorava autor, verujuci da ona nece moci da uniformisu kulturne razlike koje determinisu validnost poruka.

Najsocniji komad mesa koje je “lopov" ponudio za odvracanje psa cuvara - uma, ponudila je televizija. Covek moze dostici “nultu tacku" kada ce sedeci posmatrati svet koji se oko njega krece, ali takva komunikaciona tehnika predstavlja atak na psihicki zivot coveka i na njegovu egzistenciju.

Komunikaciona tehnika ne bi morala bezuslovno ni da doprinese razvoju demokratije. Informacioni monopol, efikasna, centralizovana, hijerarhizovana i dozirana raspodela informacija, putem odgovarajuce tehnologije ostvario bi tiraniju s kojom se ne bi mogla meriti ni jedna druga u istoriji ljudske civilizacije.

Za to se moze naci mnostvo dokaza. Posedovanje i rukovodjenje informacionom tehnologijom rastuci je izvor drustvene moci, tako da ona nije ispustena od politicke vlasti. Mogucnosti informacione tehnologije u uspostavljanju novog tipa demokratije, sasvim su ogranicene.

Jos vise argumenta Radojkovic daje o studioznom eseju o publicitetu, u kojem se s kritickog aspekta analizira ucesce volje aktera komunikacije u kreiranju komunikacije, cime se komunikacija pretvara u dirigovan i kontrolisan proces.