SAVETOVANJE “EKONOMSKA POLITIKA U 1998": SVE PROGNOZVE SAVEZNE VLADE NEREALNE

Upropastili ste jednom, ne morate opet

Opredeljenje Savezne vlade da obezbedi “kontinuitet" ekonomske politike s ovogodisnjom ekonomisti ocenjuju to pogresno i da su svi stabilizacioni rezultati u poslednjim mesecima obezvredjeni. Premijer Kontic ima vremena za karatiste, ali ne i ekonomiste

Zvanicno opredeljenje je da ce ekonomska politika u narednoj godini imati kontinuitet sa ovogodisnjom, u kojoj su, tvrdi se, ostvareni glavni stabilizacioni i razvojni ciljevi. Upravo sa takvom politikom treba raskrstiti, a postignuti rezultati, koji su takodje devalvirani u poslednjim mesecima ove godine, placeni su izuzetno visokom cenom, istakli su jugoslovenski ekonomisti na svom tradicionalnom dvodnevnom savetovanju, koje je juce zapocelo na beogradskom Ekonomskom fakultetu, na temu “Ekonomska politika u 1998.". Na njemu su ekonomisti, kako su sami istakli, imali prilike da prave “analize za svoju dusu", jer je predstavnik savezne vlade napustio skup posto je ispricao svoje, a premijer Kontic je “imao vremena da primi karatiste, a nije mogao da poseti ekonomiste".

U ime savezne vlade dr Jagos Zelenovic, savezni ministar za nauku, razvoj i tehnologiju, naglasio je da su ona i Centralna banka vec preduzele mere da se zadrzi rast cena i stabilizuje devizni kurs, odnosno da se ova privredna godina lepo zavrsi. U njoj su za prvih deset meseci, na primer, zarade povecane za 21,5 odsto, a penzije za 30,8 odsto, sto znaci da je poboljsan zivotni standard, ali na zalost, kako priznaje i sam ministar, iznad onog sto dozvoljava ostvareni drustveni proizvod. Njegov realni rast u ovoj godini bice preko sedam odsto, dok je za proteklih 11 meseci ostvaren rast cena od 8,3 procenta, sto se takodje smatra dobrim rezultatom. U narednoj godini planirano povecanje drustvenog proizvoda od deset procenata treba da se ostvari uz nultu tekucu inflaciju, odnosno ukalkulisan je samo prenos cena iz ove godine od 5,5 odsto.

Prema Zelenovicevim recima monetarna politika ce u 1998. imati zadatak da cuva devizni kurs i cene, uz rast deviznih rezervi, a ne odustaje se ni od ocekivanih 1,5 milijardi dolara dodatnog ino kapitala, koji treba da podrzi ovakav razvoj. Uz to savezna vlada obecava prestrukturiranje privrede i banaka i reforme, bez obzira na zadrzani spoljni zid sankcija, pri cemu ce diplomatija angazovano raditi da se omoguci reintegracija zemlje u medjunarodnu zajednicu i njene institucije.

Skolski primer pljackanja naroda
Polazeci od cinjenice da su se cene otele kontroli, a da je crni devizni kurs za vise od 40 odsto premasio zvanicni, dr Ljubomir Madzar naglasava da ce ocito "druge ptice pevati u 1998.". Narusena unutrasnja stabilnost placena je velikim prolomom na planu spoljne ravnoteze i potpuno je jasno da se dugorocnije ne moze odrzati odnos u kojem je uvoz dvostruko veci od izvoza. To mnogo kosta, a i neidentifikovani izvori finansiranja, koji su to omogucili, vec su prilicno iscrpljeni. Ukljucivanje u njih deviza od prodaje Telekoma, po dr Madzaru, skolski je primer kako je moguce da drustveni proizvod raste, a da se istovremeno smanjuje bogatstvo naroda.

Gotovo da nije bilo ucesnika na ovom skupu koji nije osporio relanost ovako zamisljene ekonomske politike, ukljucujuci i sva cetiri relevantna ekonomska instituta, koji su to potvrdili kroz svoja analiticka sagledavanja. Prema Institutu ekonomskih nauka polaziste za dva moguca razvojna scenarija (optimisticki i crni, o kojima je govorio Stojan Stamenkovic) mora biti cinjenica da je kapitalna baza jugoslovenske privrede izuzetno niska, ponegde i potpuno unistena, te da se ne moze obnoviti iz sopstvene raspolozive akumulacije. Drugim recima, neophodan je priliv sredstava iz inostranstva, odnosno suficit u kapitalnom bilansu. Minimalni potrebni iznos kapitala je oko dve milijarde dolara godisnje, od cega bi oko 600 miliona dolara bilo upotrebljeno za placanje kamata po osnovu javnog duga ino poveriocima. Drugi deo bi omogucio finansiranje deficita u tekucem bilansu od oko 1,4 milijarde dolara.

Poslednja hiprinflacija ne moze biti “merna tacka" za ovogodisnje ekonomske rezultate, niti alibi za to sto je vodjena pogresna ekonomska politika, istice dr Tomislav Popovic. On se zalozio za promenu prioriteta ekonomske politike u narednoj godini, kako bi na prvo mesto dosao trzisno odrziv oporavak privrede, zasnovan na izvozu, pa tek u tom kontekstu odrzavanje stabilnosti cena i deviznog kursa, uz neizbezno ostro fiskalno prilagodjavanje. Po misljenju dr Mladjena Kovacevica od ovogodisnje ekonomske politike nije se ostvarilo nista od onog sto se predvidjalo, a realizovano je samo ono sto nije bilo planirano - zadrzavanje spoljnjeg zida sankcija. Sa planiranim ucescem investicija u drustvenom proizvodu od 13 odsto u iducoj godini nije moguce ostvariti ocekivani rast drustvenog proizvoda. Takve stope rasta ima Kina, na koju vlast ceznjivo gleda, ali uz ucesce investicija u svom drustvenom proizvodu od cetrdesetak odsto. U narednu godinu ulazimo sa manjim zalihama sirovina i repromaterijala, jer se smanjuje njihov uvoz zajedno sa deviznim rezervama, a planira se znacajno povecanje proizvodnje, podseca ovaj ekonomista.

B. Jager

Predlog: “Super konkurentan" devizni kurs
Po recima dr Gorana Pitica iz Ekonomskog instituta, upravo cinjenica da je na kraju ove godine vodjena drugacija ekonomska politika i da su ugrozena njena dva kljucna cilja (stabilnost cena i kursa), namece potrebu da se u 1998. godini racionalnije upotrebe devizne rezerve, koje bi bile stvorene prodajom nekih drustvenih preduzeca. Samo je pitanje vremena kada ce se osloboditi stvoreni inflatorni pritisci, a da li ce se nakon toga cene ponovo vratiti na normalan nivo, ili ce sve otklizati u visoku inflaciju, zavisi od toga da li ce se zapoceti sa ozbiljnim reformama u privredi.
Recimo, iako produzetak spoljnih sankcija ne pogoduje privatizaciji, ukoliko drzava bude ukinula meko budzetsko ogranicenje, preduzeca ce morati da se okrenu tom procesu, koji ce kroz izvesno vreme rezultirati forsiranom promenom privredne strukture, istice Pitic. A koliko je to neophodno dokumentovao je sa podacima da sabrani razni deficiti i spoljni i unutrasnji dugovi znacajno prevazilaze godisnji drustveni proizvod, kao i da sada jedan zaposleni radi za sebe i barem za jos troje ili cetvoro ljudi iz redova nezaposlenih, penzionera, tehnoloskih viskova i slicno. Uz mere koje je predlozio Ekonomski institut - medju njima uravnotezen budzet i super konkurentan realan devizni kurs - nudi se i zakljucak da su dometi ekonomske politike definitivno iscrpljeni i da ona vise ne moze da kompenzira sve ono sto se ne radi na drugim podrucjima.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /