OKRUGLI STO "NASE BORBE" - "KUDA IDE CRNA GORA" (4)

Dok u Crnoj Gori ima onih koji hoce Crnu Goru kao nezavisnu drzavu, u Srbiji nema onih koji hoce nezavisnu Srbiju bez Crne Gore. Bez promene sistema i politicke garniture nema tranzicionog procesa

Miodrag Vukovic, potpredsednik vlade Crne Gore

Mislim da je jedan od pocetaka, jedan od uzroka ove drame kroz koju prolazi i Crna Gora u stvari pitanje - kuda je krenula Jugoslavija? Jer,Crna Gora je svih prethodnih godina imala organizovanu vlast, imala je institucije, ima ih i danas, ona je ili organizovano, ili drustvo u nastajanju. Ona je svekolika politicka razlicitost. U Crnoj Gori se ni ranije, a posebno poslednjih godina, evidentno i transparentno ne misli na isti nacin.

Tu stanuje politicka razlicitost. Vlast je funkcionisala jer je tacno imala dominantnu politicku podrsku vecinske partije, izrazenu kroz njenu dominaciju u institucijama vlasti, vlast je ostvarivala program te partije, cesto puta uz velike javno saopstene ljutnje, drugacije politicke mislece strukture Crne Gore u parlamentu ili van parlamenta, zbog konkretnih poteza te vladajuce politicke strukture i njene vlasti. A funkcionisala je bez velikih potresa zbog toga sto je ta vlast imala koncept drzavnog uredjenja Crne Gore i drzavnog polozaja Crne Gore u Jugoslaviji i drzavnog uredjenja Jugoslavije, i upravo taj jedinstven stav o drzavnom i nacionalnom pitanju, jedinstven stav o polozaju Crne Gore u Jugoslaviji, jedinstven stav o ustavnom izgledu Jugoslavije, jedinstven stav o potrebi dubokih ekonomskih i politickih reformi, bez obzira koliko se sumnjalo u to da se ima dobra namjera da oni postanu i praksa. Oni su projektovani kao takvi, u to ne treba sumnjati.

Mi nismo imali velikih potresa, imali smo nesporazuma, koji su kod nekih radikalnijih, nervoznijih politickih struktura dovodili do toga da stvaraju incidente. Crna Gora je sacuvala ne samo elementarni mir, gradjanski, nego je ipak funkcionisala, kako-tako.

A znali smo da u drugoj federalnoj jedinici, odnosno republici se razlicito, kao i u Crnoj Gori, mislilo i kada smo stvarali ovu Jugoslaviju i danas misli o toj Jugoslaviji i o potrebi zajednickog zivota i o obliku tog zajednickog zivota. Ja govorim u kategorijama drzavnog oblikovanja tog zajednickog interesa.

Svih prethodnih godina imali smo sagovornika u vecinskoj politickoj Srbiji, da radimo na zajednickom politickom projektu. To je bilo nuzno jer su slozene drzave prevashodno stvar politickog dogovora, stvar kompromisa koji nuzno iziskuje politicku volju kod obije strane, sa pozitivnim odredjenjem prema karakteru i potrebi postojanja i afirmacije te drzave. Znali smo da se u jednom dijelu politicke stvarnosti te federalne jedinice Srbije, kako rekoh, i u Crnoj Gori, i tada i danas, zeljelo nesto drugo, nesto drugacije, i sa Crnom Gorom i sa Srbijom, i sa Jugoslavijom.

E, danas, nazalost, bar ja, a i oni koji slicno misle, konstatuju da slabi politicka podrska zajednickom politickom projektu, i to ne u Crnoj Gori nego u drugoj federalnoj jedinici. Jaca politicka namjera da se drugacije povezujemo, ako uoste o povezivanju ima rijeci, ako se ne radi o oktroisanim namjerama. I dok u Crnoj Gori ima onih koji hoce Crnu Goru kao nezavisnu drzavu, to je vrlo legitiman politicki stav koji stanuje u nasem parlamentu, u Srbiji nema onih koji hoce nezavisnu Srbiju bez Crne Gore. Ili su vrlo marginalni kao politicki subjekti, koji kazu - hajde, nek ide Srbija svojim putem, a Crna Gora svojim. Ne, oni hoce Srbiju nezavisnu, medjunarodno priznatu, ali unutar da stanuje Crna Gora na drugaciji nacin.

Dakle, tu se odmah razlikujemo, to se u Srbiji razlicito politicki zove. Neko to zove velikom Srbijom, neko zeli monarhiju, neko zeli unitarnu, neko federalnu svesrpsku drzavu. U Srbiji se, utisak je bar, na politickoj sceni desavaju sada krupna prestrojavanja koja nose sobom zelju da se i to nase neko naknadno povezivanje ne zove Jugoslavija. Posto se nijedan od tih politickih projekata ne moze ostvariti na regularan nacin, bez vecinske podrske Crne Gore trebalo je, dakle, u Crnoj Gori promijeniti politicko raspolozenje, da se promjeni legitimaciona osnova. Sjecate se izbora predsjednika savezne drzave. Nije prosao u Crnoj Gori, odbijen je i od vladajuce i od vecine opozicione politicke strukture. To je bio signal za te naume i njihove nosioce u Srbiji da se tako nece moci ici i krenulo se drugim putem u tom drugom dijelu nase zajednicke drzave.

Jugoslavija je danas pravno i ustavno, i to je moje vidjenje, ustavno nesredjena drzava. Citava jedna federalna jedinica i to ona veca ima potpuno neusaglasenu ustavnu organizaciju sa saveznom drzavom. Kako onda odagnati danas u Crnoj Gori pravo onima koji kazu da je Jugoslavija asimetricna federacija. Nezgodna je asocijacija sa onim ponudama od prije onoga rata, u kojoj se ustavno disciplinuje samo jedna federalna jedinica. Samo su nasi zakoni pred Saveznim ustavnim sudom, samo se prati kako se ponasa, da slucajno ne iskoci, da ne ojaca secesija Crne Gore, itd.

Nastranu to da li je stvarno ustavni koncept zajednicke drzave dokraja dovrsen, da li je dobar, da li je realno najbolji u ovom trenutku, ali po mom misljenju tako stvari stoje.

Da bi se fakticki, nesporno je to i vidljivo, stvorila nova jugoslovenska organizacija, centralizacijom funkcija i nadleznosti, razvlascivanjem republika, oduzimanjem njihove drzavnosti, i da bi se ubrzano izavrsio namjeravani proces unitarazacije, trebalo je, posto u drugoj federalnoj jedinici ne postoji politicka volja, ni demokratski otpor takvom stavu, na to prisiliti Crnu Goru. Jer je Srbija, izgleda, politicki spremna da to prihvati. I poziciona i opoziciona. Da pojasnim: u Srbiji i na oficijelnom i na opozicionom politickom krilu, pa ni u drzavnim politickim stavovima, nema, osim verbalne podrske tu i tamo dominantnog i nesumnjivog stava, da Jugoslavija treba da bude federacija ravnoprvnih republika i drzava.

I u Crnoj Gori se pocetkom ove godine desio taj sukob.

Na jednoj strani je reformski, i ekonomski i politicki gledano, pokret koji u sebi nema, i to je dobro, revolucionarni i rusilacki kapacitet, koji cini vladajuca partija ili koji cini demokratska opozicija sa vladajucom partijom. Taj blok govori upravo o demokratskoj stasalosti nase republike i nase drzave.

Na drugoj strani, protiv nas, ako nije previse militantan izraz, je politicki pokret, ideoloski i politicki interesno vrlo razlicit, koji hoce da podrzi sve ove namjere o drugacijoj organizaciji Crne Gore i Jugoslavije, koji hoce i drugaciju politicku osnovu drzavne ideje kao takve.

Politicka borba cija je prva etapa bio izbor predsjednika republike, bila je neravnopravna upravo zbog cinjenice, pored ostalog, sto je ovaj naprasno naglasen kao jugoslovenski blok dobio, i danas ima, nezapamcenu podrsku iz druge federalne jedinice i sa samog federalnog nivoa precutnu i otvorenu podrsku koja rusi ne samo sve vazece principe federalizma, nego i principe dobrog ukusa.

S druge strane, hocu da konstatujem u ovom slucaju - za sada Crna Gora prema Srbiji i Jugoslaviji emituje demokratske pozive, iz oficijelne Jugoslavije i oficijelne Srbije, pa cak i iz one alternativne Srbije se emituju, najblaze za sada receno, nespremnost, bar nema organizovane spremnosti da se ta ponuda iz Crne Gore organizovano prihvati.

Dakle, Crna Gora mora biti od vrha do dna politicki uravnotezena, tolerantna i na tome se radi, ali Crna Gora nije sama i zavisi od ovih desavanja van nje.

Nebojsa Medojevic, savetnik Agencije za privatizaciju u Crnoj Gori

Moja pocetna teza lezi u tome da u Jugoslaviji nisu sprovedene politicke reforme, kao neophodan preduslov o bilo kakvoj prici o tranzijciji ovog drustva.

Posle pada Berlinskog zida sve zemlje istocne Evrope su ucinile taj neminovni korak. Dakle, srusio se stari politicki sistem i demontiran je taj mehanizam i skinuti su komunisti sa vlasti. Taj potez se nije dogodio u nasoj zemlji, mi smo iste ljude ostavili na vlasti sedam godina i sve sto su oni radili od pocetka pa do danas jeste odbijanje bilo kakvih reformi.

Dakle, to je dokaz teze - da bez promjene politickog sistema i bez promjene politicke garniture ne moze biti govora o bilo kakvim segmentima tranzicionog procesa. Nuzan i neophodan uslov jeste skidanje komunista s vlasti.

Gledajuci s aspekta politicke scene Srbije, gospodin Milosevic je uspio da napravi takav politicki i ekonomski sistem, u kojem se opozicione partije ne bore za dio svoga kolaca u raspodjeli tih rentonosnih prava u tom sistemu koji je obezbijedio gospodin Milosevic.

Dakle, u tim i takvim uslovima, gdje imate moguce koalicije izmedju najekstremnijih lijevih snaga i najekstremnijih desnih strana, postavlja se pitanje koji je to motiv koji moze da spoji tako divergentne politicke opcije. Jedini motiv koji moze da spoji takve opcije jeste zadrzavanje prava na raspodjelu nacionalnih resursa i stvaranje jednog politickog sistema koji ja cesto nazivma jednom perverznom, inverznom tranzicijom iz sistema zasnovanog na monopolu jedne ideologije u sistem zasnovan na diktaturi finansijsko-politickih centara moci. Sto je, takodje, u istoriji poznato - mnoge zemlje Latinske Amerike su se transformisale u tom pravcu. Mi bismo, nazalost, bili prva zemlja istocnog bloka koja bi krenula u tom pravcu. Znaci, iz jedne totalitarne ideologije u jednu diktaturu kvazidemokratskog tipa, gdje bi postojale sve demokratske institucije samo na papiru, one ne bi imale nikakav svoj znacaj, jer bi iza svake politicke partije stajali vrlo mocni finansijski magnati koji bi zloupotrebljavali kvazidemokratski sistem za zastitu svojih vec stecenih pozicija i finansijskih krajnje pragmaticnih interesa.

Pred Crnom Gorom je vrijeme velikih, teskih pitanja, ali i vrijeme novih sansi za pravi odgovor. Da bi gradjani Crne Gore imali uopste sansu da samostalno odlucuju o ovim sudbinskim pitanjima svoje blize i dalje buducnosti neophodno je stvoriti politicke pretpostavke ili, preciznije receno, obezbijediti. Iniciranje i konsolidaciju demokratskih i ekonomskih reformi u Crnoj Gori je imperativ pred kojim padaju u vodu svi partikularni interesi ma kog pojedinca ili interesne grupe, pa i interesi lidera politickih partija.

Posebnu odgovornost za sudbinu ovih reformi imaju, prije svega, potpisnici sporazuma o izgradnji demokratske infrastrukture u Crnoj Gori. Jer, ne treba biti previse politicki pismen pa konstatovati da ce se na predstojecim parlamentarnim izborima voditi bitka izmedju jedne moderne, civilizacijske reformske, probudjene Crne Gore i one druge Crne Gore, ma sta ona predstavljala, i da tu nece biti mjesta za politicku utakmicu izmedju vise politickih stranaka. To ce biti borba za rusenje starog sistema i uspostavljanja novog poretka stvari.

(Nastavice se )