SAD I SVETSKA BANKA PRIPREMAJU 40 MILIONA DOLARA POMOCI OPSTINAMA KOJE "AKTIVNO SPROVODE" MIROVNI SPORAZUM U RS

U obrazlozenju koje se povodom najavljene pomoci culo u Vasingtonu, navodi se da je najavljena pomoc namenjena onima koji se aktivno angazuju u realizaiji Dejtonskog sporazuma

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

U Vasingtonu je i konkretno pocela da se pravi diferencijacija po semi "ko je ko u odnosu na Dejton". A, posto je na tom terenu situacija postala prilicno jasna - bar kad je rec o bosanskim Srbima - Klintonova administracija (u tekucim nastojanjima da se podrzi i ojaca pozicija Biljane Plavsic, kao predvodnik dejtonskog procesa) pocela je zavrsne pripreme za realizaciju paketa znacajne finansijske pomoci namenjene onim opstinama u Republici Srpskoj za koje se procenjuje da se vise ne nalaze pod kontrolom prokaradzicevskih snaga sa Pala.

Taj paket, zapravo, ima dva dela. U vasingtonskom sedistu Svetske banke, naime, najavljeno je da ce ova medjunarodna institucija (na inicijativu SAD) pocetkom iduce nedelje izglasati zajam od 18 miliona dolara, namenjen stambenoj rekonstrukciji i ostalim neophodnim pocetnim radovima na obnovi elektro, vodovodnih i sanitarnih sistema u pojedinim delovima Republike Srpske.

S druge strane, americka administracija pripremila je u istu svrhu program jednokratne pomoci u vrednosti od 22 miliona dolara, s tim sto se ocekuje da ce od Evropske unije - i pojedinacno od jos nekih zapadnih zemalja - opstinama u Republici Srpskoj koje podrzavaju Biljanu Plavsic uskoro biti odobrena i pomoc od 48 miliona dolara. U obrazlozenju koje se tim povodom culo u Vasingtonu, navodi se da je najavljena pomoc namenjena za neophodnu ekonomsku pomoc onim snagama u okviru bosanskosrpskog entiteta koje se aktivno angazuju u sprovodjenju Dejtonskog mirovnog ugovora.

Od medjunarodne pomoci (vredne preko milijardu dolara) koja je u protekle dve godine upucena za obnovu i izgradnju Bosne i Hercegovine, 95 odsto otislo je muslimansko-hrvatskoj federaciji, sa obrazlozenjem da srpski narod u Bosni time placa cenu za odbijanje rukovodstva sa Pala da saradjuje sa Haskim tribunalom i ispunjava ostale obaveze iz Dejtonskog sporazuma.

Brojni americki kongresmeni i senatori, kao i pojedine organizacije za zastitu ljudskih prava, traze, medjutim, da se taj trend nastavi prema RS sve dok vlasti na Palama i u Banjaluci ne obezbede privodjenje u Hag onih za kojima je raspisao poternicu Medjunarodni tribunal za ratne zlocine i dok se ne obezbedi koliko-toliko nesmetan povratak muslimanskih izbeglica i prognanih u oblasti koje pod sadasnjom srpskom kontrolom su naseljavali pre izbijanja rata, 1992. Tim povodom, jucerasnji "Vasington post" - oznacavajuci najavljenu americku pomoc kao "udarnu iglu" u nastojanjima Klintonove administracije da se ojaca podrska Biljani Plavsic - pise i sledece:

"Administracija polaze nade za potpuniju primenu Dejtonskog ugovora u Plavsicku, koja se s manje prezrenja odnosila prema odredbama tog dokumenta nego sledbenici njenog cvrstorukaskog protivnika sa Pala, Radovana Karadzica. Zbog toga ce oko 85 pomoci iz fonda Svetske banke otici u zapadni deo srpske republike, u kome se nalazi vecina njenih pristalica".

Za americku pomoc RS ne zna se jos detaljnije kako ce biti rasporedjena (moze se, medjutim, pretpostaviti), ali u prvim kongresnim reakcijama na finansijsku transfuziju RS koja se priprema preko Svetske banke moze se vrlo lako osetiti (ne)raspolozenje ovdasnjih zakonodavaca prema strani za koju se i dalje smatra da je pocela rat u Bosni, da ga je obelezila genocidom i ratnim zlocinima - kao i da sad, kad je oruzje zacutalo, blokira iz sve snage mirovni ugovor koji su SAD pripremile i prevashodno ga nose na svojim plecima. U to ime, 13 americkih kongresmena i senatora uputilo je nedavno pismo drzavnom sekretaru Medlin Olbrajt da se u nekim gradovima oznacenim na listi za pomoc Svetske banke nalazi izvestan broj optuzenih za ratne zlocine iz redova bosanskih Srba (Foca - sadasnje Srbinje i jos neki), sto je - kako se upozorava - pored ostalog i u suprotnosti sa proslomesecnim Klintonovim predsednickim ukazom o zabrani upotrebe sredstava americkih poreskih obveznika onim opstinama u RS "koje ne ispunjavaju zahtev iz Dejtonskog ugovora o izrucenju Medjunarodnom tribunalu optuzenih ratnih zlocinaca".

"Najveci deo od optuzena 52 Srbina i dalje mirno zive u Republici Srpskoj, cija vlada otvoreno osporava vlast Medjunarodnog tribunala. Sve dok se odgovorni za ratne zlocine ne privedu pravdi, americki poreski dolari ne bi trebalo da se koriste za potporu njihovim zastitnicima" - kaze se tim povodom u pismu sa Kapitol Hila, koje se u Stejt departmentu ocenjuje kao "nerazumevanje situacije u Republici Srpskoj, u kojoj Biljana Plavsic nema ni blizu onu politicku moc koju bi trebalo da nosi njena predsednicka funkcija".