INSTITUT ZA SPOLJNU TRGOVINU: U 1998. OTEZANI USLOVI ZA JUGOSLOVENSKI IZVOZ

Bez finansijske saradnje sa svetom, tanku drzavnu deviznu kesu nece u narednoj godini moci da popune ni direktne strane investicije, na koje ekonomski planeri najvise racunaju, jer je ponovo povecan rizik investiranja u Jugoslaviju

Uz delovanje spoljnjeg zida sankcija i u rezimu u kojem ne bi postojale trgovinske povlastice EU, izvozne sanse domace privrede u narednoj godini direktno ce zavisiti od mogucnosti za finansiranje deficita u bilansu tekucih transakcija sa svetom. To prakticno znaci da bi se moralo racunati na iste izvore kao u ovoj godini, s tim da se podrazumeva i eventualna nova prodaja nekog dela privrede strancima, u visini sredstava koja su ostvarena prodajom Telekoma, konstatovali su u Belom biltenu Instituta za spoljnu trgovinu, sabirajuci nepovoljne okolnosti koje ce u 1998. pratiti spoljnotrgovinske aktivnosti jugoslovenske privrede.

Produzenje spoljnjeg zida sankcija znaci da Jugoslavija ne treba da racuna na regulisanje svog statusa u MMF ni u narednoj godini, a to, po recima direktora ovog Instituta dr Radovana Kovacevica, znaci da ni ostali medjunarodni finansijeri, kao ni ino-poverioci, nece zuriti sa obnavljanjem finansijske saradnje sa nasom zemljom.

Iako drzava, planirajuci ekonomsku politiku za narednu godinu, ocito najvise tipuje na direktne strane investicije, valja imati u vidu da ce ovakav signal delovati krajnje destimulirajuce i na njih, jer je ponovo povecan rizik investiranja u SRJ. Vec je primetno, a ubuduce moze biti samo gore, da se u poslednjim mesecima smanjuje i mogucnost koriscenja komercijalnih kredita za kratkorocno kreditiranje domaceg uvoza.

Iako privreda nije previse iskoristila trgovinske povlastice EU u ovoj godini, njihovo najavljeno uskracivanje u sledecoj, unelo je sa razlogom uznemirenost medju izvoznike, narocito one iz nekih grana, koje su poput tekstila, osetile pogodnosti ovog tretmana. To bi automatski uticalo na obaranje izvoznih cena (barem za marginu carina) i porast njihovih gubitaka, sto ce destimulisati i one izvoznike koje imaju prohodnost na evropskom trzistu.

Drugim recima, jos vise ce se pogorsati ukupna rentabilnost jugoslovenskog izvoza, na koju, zbog njegove strukture u kojoj dominiraju sirovine i repromaterijali, vec znatno utice smanjivanje dolarskih cena ovih roba na svetskom trzistu. Analiticari procenjuju da ce se taj trend nazalost nastaviti i u narednoj godini. Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku o jedinicnim vrednostima jugoslovenskog izvoza vidi se da je ovaj pokazatelj za prvih deset meseci, u odnosu na isti lanjski period, opao za devet odsto. Ili, kako istice dr Radovan Kovacevic, u 1998. za istu stopu porasta vrednosti izvoza bice potrebno da se njegov fizicki obim poveca za 10 odsto. Inace, prema procenama Instituta za spoljnu trgovinu, u narednoj godini najpre se moze ocekivati izvoz na nivou 1997, u kojoj ce njegov rast najverovatnije iznositi oko 27 odsto.

Realizacija dva tekuca barter aranzmana u ovoj godini, pokazuje da nisu stvoreni robni potencijali za izvoz na rusko i kinesko trziste, kako bi se obezbedilo pokrivanje troskova za uvoz nafte, gasa i drugih sirovina. Ukoliko se ne osigura zadovoljavajuca kolicina roba za ovu namenu, uvoz tih proizvoda morace da se plati sredstvima iz deviznih rezervi, koje ce i po tom osnovu biti manje u sledecoj godini.

Po svemu sudeci, istice dr Kovacevic, u 1998. moracemo pod ovakvom prinudom da sprovodimo ekonomsku politiku - use i u svoje kljuse. Ona znaci da domaci planeri prave racun bez krcmara, kad predvidjaju strukturne promene, jer u pomenutim okolnostima nije realno ocekivati porast bruto investicija, niti na toj osnovi rast drustvenog proizvoda i izvoza. Po svemu sudeci i u 1998. se odlaze otvaranje procesa za ukljucivanje Jugoslavije u STO, pa je verovatno da nece doci ni do bitnije liberalizacije spoljnotrgovinskog rezima, jer realnost nece pritiskati nosioce ekonomske politike u tom smeru. Ono sto bi bilo neophodno jeste da banke preusmere oskudna finansijska sredstva za finansiranje obrtnog kapitala, na preduzeca koja mogu realno da izvoze. U ovoj godini ni domace finansiranje nije islo naruku malim i srednjim preduzecima, pare su deljene svima pomalo, uz neizbezne privilegije koje su imala velika drustvena preduzeca.

Po oceni dr Kovacevica, sredstva od prodaje Telekoma, odobrena privredi za finansiranje proizvodnje za izvoz, ne samo da jos ne daju ocekivane efekte, vec se to moze ocekivati tek u prvom kvartalu naredne godine. Ujedno, i dobar deo tekuceg porasta proizvodnje zavrsice na domacem trzistu, a 1997. ce biti okoncana spoljnotrgovinskim deficitom od preko 2,3 milijarde dolara.

B. Jager