SEFOVI DIPLOMATIJE NATO ODOBRILI PLANIRANJE PRODUZENOG BORAVKA U BIH

Ako zapadni savez ne zeli da ono sto je do sada u Bosnu ulozio propadne, mora i dalje ostati u njoj - upozorio komandant NATO snaga u Evropi. Detaljni planovi za cetiri moguce opcije trebalo bi da budu gotovi do sredine januara

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

Cetiri opcije ostanka u BiH: Havijer Solana i Medlin Olbrajt juce u Briselu FOTO: Fonet/AP

Sefovi diplomatije atlantske "sesnaestorice" odobrili su juce politicko-vojne smernice za planiranje eventualnog vojnog prisustva NATO u Bosni nakon isteka mandata Sfor u junu sledece godine. Iz dana u dan, medjutim, ostanak NATO u Bosni je sve manje "eventualan", a sve vise "izgledan", mada se zapadni saveznici - iz obzira prema Klintonu, koji u to tek treba da ubedi Kongres - jos uzdrzavaju da to javno kazu.

Na nuznost produzenog prisustva atlantskim sefovima diplomatije su, podnoseci im juce raport o situaciji u Bosni, ukazala i dva najvisa predstavnika saveznickih vojnih vlasti: general Klaus Nauman, predsednik Vojnog komiteta, te vrhovni zapovednik saveznickih snaga u Evropi, general Vesli Klark. Njihova je cena da je situacija u Bosni i dalje nestabilna i nepredvidljiva; da su strateski ciljevi nekih od strana bitno drugaciji od ciljeva Dejtona; kao i da bi - bez "cizama na terenu", kako se izrazio general Klark - najverovatnije doslo do kolapsa mirovnog procesa. Poruka generala je bila nedvosmislena: ako zapadni savez ne zeli da on sto je do sada ulozio u Bosnu propadne, mora i dalje ostati u njoj.

Ministri se, zbog vec pomenutih obzira, nisu o tome juce izjasnjavali, sem sto su odobrili vec pomenute politicko-vojne smernice na osnovu kojih ce vojne vlasti razraditi detaljne planove za cetiri moguce opcije. Prvom od tih opcija predvidja se kompletno povlacenje po isteku mandata Sfor, a u ostale tri ostanak razlicitog nivoa snaga, u zavisnosti od razlicitih zadataka koji bi im bili povereni.

Visoki funkcioner NATO nije, u razgovoru sa novinarima, hteo da ulazi u detalje “opcija ostanka", sem sto je ukazao da se one krecu u rasponu od “manjih snaga kojima bi bili povereni iskljucivo vojni zadaci" (odvracanje od obnavljanja neprijateljstava, kontrola skladista oruzja i kretanja trupa, te obezbedjivanje postovanja vojnih odredbi Dejtonskih sporazuma)... do “vecih snaga slicnih sadasnjima, sa sirom ulogom u procesu civilne implementacije". Niko od atlantskih sefova diplomatije, naglasio je pomenuti funkcioner, nije govorio o “datumu odlaska" novih snaga, vec su svi umesto toga opisivali “stanje odlaska", odnosno situaciju u kojoj bi se mir u Bosni odrzao i bez medjunarodnog vojnog prisustva.

Sve tri opcije ostanka jasno podrazumevaju snazan mandat Saveta bezbednosti, jedinstvo komande u rukama NATO, te ucesce Rusije i ostalih partnera iz sadasnje operacije Sfora. Detaljni planovi za sve cetiri opcije trebalo bi da budu gotovi do sredine januara, a definitivna odluka o odlasku ili ostanku bi morala da bude doneta najkasnije 1. marta sledece godine.

Juce posle podne, u briselskom sedistu NATO je odrzana istorijska ceremonija na kojoj su sefovi diplomatije “sesnaestorice" i njihove kolege iz Madjarske, Poljske i Ceske, potpisali protokole o pristupanju tih zemalja zapadnom vojnom savezu. Do njihovog punopravnog clanstva preostaje jos da se juce potpisani protokoli ratifikuju u parlamentima svih zemalja buduce atlantske “devetnaestorice".

Ministarski skup nastavice se danas, zasedanjem Evro-atlantskog Saveta partnerstva, na kojem ce, pored atlantske “sesnaestorice", ucestvovati i ministri jos 28 zemalja koje su uspostavile partnerski odnos sa zapadnim savezom. Nakon toga, odrzace se i nova sednica Stalnog zajednickog Saveta NATO-Rusija, treca na ministarskom nivou od potpisivanja tzv. Osnivackog akta, 27. maja ove godine u Parizu.