MINISTRI NATO SUTRA O MISIJI U BOSNI
Posle Sfor - FoF
Sefovi diplomatija clanica NATO ce sutra i u sredu razgovarati i o Kosovu i doneti odluku o planiranju razlicitih opcija
za produzeno prisustvo NATO u Bosni
Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela
Najavljujuci dvodnevni ministarski skup NATO i njegovih partnera u Briselu, visoki funkcioner zapadnog saveza je u
jucerasnjem razgovoru sa novinarima otkrio ime pod kojim ce se nastaviti sadasnja operacija Sfor. Zvace se, naime,
Follow-on Forces ili, skraceno, FoF, a sto bi se moglo prevesti kao snage koje slede, prate ili nastavljaju... prethodne
misije Ifor i Sfor. Sve to, naravno, pod uslovom da NATO i njegovi partneri odluce da ostanu u Bosni i nakon juna
1998. Odluka o tome, precizirao je pomenuti funkcioner, morace da bude doneta pre marta sledece godine.
Dvodnevni skup sefova diplomatije atlantske "sesnaestorice" i cak 28 partnerskih zemalja ukljucenih u tzv. Evro-
Atlantski savet partnerstva najvecim ce delom biti posvecen upravo Bosni i eventualnoj buducoj zajednickoj operaciji
u njoj. O tome ce biti reci na najmanje tri od ukupno pet danasnjih i sutrasnjih sastanaka: na Savetu NATO, zatim na vec
pomenutom Evro-Atlantskom savetu partnerstva te, konacno, na Stalnom zajednickom Savetu NATO-Rusija, a sve to
na nivou ministara inostranih poslova. Pored toga, sefovi diplomatije NATO sastace se odvojeno sa kolegama iz tri
buduce zemlje-clanice (Madjarske, Poljske i Ceske) s kojima ce potpisati protokole o pristupanju zapadnom savezu; a
odrzace se i prvo ministarsko zasedanje Komiteta NATO-Ukrajina.
Sefovi diplomatije atlantske sesnaestorice, najavio je juce visoki funkcioner NATO, pruzice punu podrsku
zakljuccima proslonedeljog bonskog zasedanja Saveta za implementaciju mira i insistirace na "punoj i bezuslovnoj
primeni dejtonskih sporazuma." Na novinarsko pitanje da li ce u raspravi o Bosni, kao prosle nedelje u Bonu, i u Briselu
biti reci o bezbednosnoj situaciji u regionu, pa i na Kosovu, visoki funkcioner je odgovorio da u opis poslova i zadataka
sefova diplomatije NATO na ovakvim sastancima ulazi i "opste razmatranje politicke i vojne situacije u Evropi i njenim
kriznim podrucjima", u sta, po njemu, "ulazi naravno, i Kosovo."
Vracajuci se na Bosnu, pomenuti funkcioner je izrazio ocekivanje da ce sefovi diplomatije potvrditi odluku ministara
odbrane NATO o ostanku Sfor u sadasnjem sastavu do isteka njegovog mandata; kao i takodje vec donetu odluku o
planiranju razlicitih opcija za eventualno produzeno prisustvo NATO u Bosni posle juna sledece godine. Sefovima
diplomatije ce, s tim u vezi, biti prezentirane politicko-vojne smernice za buduce planiranje, koje je u medjuvremenu
definisao specijalni Komitet sastavjen od visokih diplomatskih i vojnih predstavnika.
Govoreci o opcijama koje su u razmatranju, visoki funkcioner je kao prvu naveo "kompletno povlacenje" iz Bosne po
isteku mandata Sfor. Ostale tri ocije, rekao je, "razvijaju alternative razlicitog nivoa buduceg prisustva." Nije zeleo da
podrobnije objasnjava o kakvim je alternativama rec, sem sto je primetio da ni jedna od njih "ne ukljucuje veci broj trupa
nego sto je sada u Bosni." U okviru svake od alternativa, rekao je, razmatra se i "mera podrske koju ce FoF pruzati
novim policijskim snagama" koje bi po misljenju pojedinih clanica NATO, a pre svega Amerikanaca, morale da budu
znatno jace od dosadasnjih. Konacno, naglasio je funcioner zapadnog saveza, zajednicko za sve alternative eventualnog
prisustva koje se razmatraju jeste: mandat Saveta bezbednosti na osnovu Glave VII Povelje UN; zadrzavanje jedinstva
komande i kontrole u rukama NATO; kao i nastavak ruskog ucesca u misiji FoF.
Cetiri scenarija za misiju NATO
Brisel, FoNet. - Ministri inostranih poslova zemalja clanica NATO, formalno ce se sutra sloziti da zadrze mirovne
snage u Bosni i Hercegovini i posle zavrsetka sadasnjeg mandata SFOR krajem juna iduce godine, prenosi AFP reci
neimenovanog diplomate. Diplomate kazu da za nove mirovne snage nece biti odredjen tacan datum povlacenja.
"Odredjivanje datuma bilo bi proizvoljno i rizicno", rekao je jedan neimenovani diplomata, primecujuci da saveznici,
prvi put ukljucujuci i Sjedinjene Americke Drzave, nastoje da razmatraju situaciju svakih sest meseci i odlucuju da li da
produze aranzman ili ne. Diplomate kazu da ne postoji namera da se menjaju sadasnja pravila misije SFOR za hapsenje
osumnjicenih za ratne zlocine, koji mogu biti uhvaceni jedino ako mirovne trupe direktno naidju na njih i ne budu pritom
u opasnosti. Ministri inostranih poslova zatrazice od vojne komande NATO da radi na cetiri scenarija: potpunom
povlacenju, malim snagama za odvracanje, vecim snagama za odvracanje i nastavku misije u velicini SFOR, koja se
sastoji od 30.000 ljudi. Diplomate, medjutim, kazu da nema sumnje da ce biti doneta odluka o zadrzavanju neke forme
vojne obaveze. Najverovatniji izbor bice jake snage za odvracanje koje ce se sastojati od oko 20.000 trupa. Poznate kao
D-snage, bice mobilnije od SFOR-a i u slucaju nevolje bice podrzane brzom reakcijom snaga stacioniranih u Bosni ili
susednoj drzavi.
|
|