BONSKA KONFERENCIJA O SPROVODJENJU MIRA 1997

Rezime zakljucaka

2. Savet je potvrdio da ne postoji alternativa Mirovnom sporazumu kao osnovi za politicki i ekonomski razvoj Bosne i Hercegovine, njena dva multietnicka entiteta i tri konstitutivna naroda (zajedno uz Druge), i odrziv mir u citavom regionu.

3. Savet je imao u vidu da je nacinjen znatan napredak u implementaciji mira i stabilnosti u Bosni i Hercegovini od njegovog poslednjeg sastanka. Savet pozdravlja ostvarene rezultate u poboljsanju klime sigurnosti i u posvecivanju paznje glavnim preduslovima za pomirenje, toleranciju i demokratiju, kao i u slobodi kretanja i poboljsanju u ekonomiji.

Primetan napredak ostvaren je posebno kada je rec o sledecim oblastima:

- opstinski izbori u septembru i specijalni izbori za Skupstinu Republike Srpske u novembru;

- kontrola naoruzanja i mere izgradnje poverenja i sigurnosti;

- prestrukturiranje i reforma policije;

- pocetak manjinskih povrataka u Federaciju i u manjem obimu u Republiku Srpsku;

- ekonomska obnova u Federaciji;

- razvoj nestranackih profesionalnih medija;

-vise nego udvostrucen broj osoba optuzenih za ratne zlocine u pritvoru Medjunarodnog suda za bivsu Jugoslaviju (ICTY)

4. Moglo je, medjutim, da bude postignuto mnogo vise da su vlasti u Bosni i Hercegovini pruzile svoj puni doprinos u izgradnji civilnog i demokratskog drustva u zemlji.

Uskoro cemo uci u trecu godinu implementacije Mirovnog sporazuma i u poslednju fazu Konsolidacionog perioda i jos uvek je potreban ogroman napor, ukljucujuci obnovljenu privrzenost od strane vlasti Bosne i Hercegovine i njenih Entiteta, kako bi se postigao krajnji cilj ostvarivanja samoodrzivog mira u Bosni i Hercegovini i njenim Entitetima. Pre svega, potreban je napredak u izgradnji funkcionalnih vladinih i administrativnih struktura, u daljoj demokratizaciji, u osiguranju adekvatne zastite ljudskih prava, u reformi policije i vladavini zakona, u uspostavljanju odgovarajuceg rukovodjenja ekonomijom - ukljucujuci borbu protiv korupcije i izbegavanja poreskih obaveza - kao i u uspesnom dovrsetku povratka izbeglica i raseljenih lica.

Mir i institucije civilnog drustva koje bi ga podrzale i dalje su krhki. Rat je za sobom ostavio nasledje ogorcenja i nepoverenja. Savet je istakao sledece razloge za zabrinutost:

- Vecina zajednickih institucija ne deluju zadovoljavajuce. Trajni mehanizmi nisu uspostavljeni.

- Nelegalne strukture vlade Federacije nisu raspustene ili integrisane.

- Ozbiljni problemi lokalne administracije, pre svega u Mostaru, jos uvek su prisutni. Implementacija rezultata lokalnih izbora jos uvek nailazi na otpor u nekoliko opstina.

- Nedostatak jakih multietnickih politickih stranaka i strukturisanog civilnog drustva.

- Nedostatak zakona o uklanjanju mina i nastavak proizvodnje mina.

- Ljudska prava jos uvek nisu adekvatno zasticena. Drzavljanstvo nije pravno definisano. Ne postoji pasos Bosne i Hercegovine. Zakon o imovini i stambenom prostoru blokira povratak izbeglica i raseljenih lica u njihove predratne domove. Policijske snage se i dalje ponekad koriste za sprecavanje implementacije izbornih rezultata, ne postupaju efikasno prema politicki ili etnicki motivisanim zlocinima, odgovorne su za dokumentovane slucajeve zlostavljanja osoba u pritvoru i generalno uzevsi nisu dovoljno obavezane od strane politickog rukovodstva za ubrzanje postizanja ciljeva Mirovnog sporazuma. Krsenja ljudskih prava ostaju rasprostranjena pojava i pored poboljsanja u nekim oblastima.

- Nijedan Entitet nije preduzeo neophodne korake kako bi osigurao da njegovi zakoni budu saglasni sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. U Federaciji i u Republici Srpskoj ocigledno se i rutinski krse standardi o postenim sudjenjima, koji su izlozeni u Konvenciji.

- Bosna i Hercegovina jos uvek nema zajednicki usaglasenu zastavu.

- Sveobuhvatni planovi o olaksavanju povrataka nisu primenjeni.

- Ne postoje funkcionalne Javne korporacije.

- Bosna i Hercegovina nije uspela da finansira svoje zajednicke institucije ili da servisira svoj spoljni dug na vreme, da primeni zajednicku politiku o spoljnoj trgovini, uvede zajednicku carinsku tarifu, izda zajednicke banknote, postigne transparentnost i dobro upravljanje u koriscenju javnih fondova i osnuje efikasne institucije koje bi obuzdale korupciju i izbegavanje poreskih obaveza. Nedostatak okvira ekonomske politike onemogucava postizanje stendbaj aranzmana sa MMF i dodelu zajmova Svetske banke i prepusta zemlju izlaganju finansijskoj krizi.

- Nije sprovedena puna normalizacija odnosa Bosne i Hercegovine sa najblizim susedima.

5. Savet ce nastaviti da pruza pomoc Bosni i Hercegovini u 1998. i ponavlja obavezu iz Sintre da ce se drzati utvrdjenog pravca, ali je zakljucio da je od strane medjunarodne zajednice potreban jos postojaniji pristup; akcije vlasti u Bosni i Hercegovini isuvise su cesto bile ispod datih proklamacija. Poslednji izvestaji Svetske banke i Kancelarije za carinsku i fiskalnu asistenciju Evropske komisije (EC CAFAO) su novi otreznjujuci dokaz ovakvog ponasanja. Dalje otezanje bi moglo da ugrozi i onaj napredak koji je postignut do sada.

6. Savet je vlastima Bosne i Hercegovine jasno dao do znanja da pomoc medjunarodne zajednice ostaje uslovljena pridrzavanjem Mirovnog sporazuma i kasnijih obaveza.

7. Savet je ponovo potvrdio da nece tolerisati bilo kakve tendencije dominiranja nad politickim institucijama u Bosni i Hercegovini, niti bilo kakve pokusaje da se potkopa suverenitet i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine. Savet je podsetio da Mirovni sporazum ima prvenstvo nad svim prethodnim Sporazumima izmedju Strana.

8. Visoki predstavnik je u Sintri zaduzen da sprovodi rokove koje je usvojio Upravni odbor i da predlozi i preduzme mere u slucajevima nepridrzavanja. Pokazalo se da je ovaj pristup ispravan. Savet pozdravlja nameru Visokog predstavnika da u potpunosti iskoristi svoje ovlascenje kako bi omogucio razresenje teskoca.

9. Savet insistira na tome da sve osobe optuzene za ratne zlocine moraju da budu izrucene Medjunarodnom krivicnom sudu za bivsu Jugoslaviju (ICTY) kako bi pravda bila podeljena nepristrasno, u skladu sa odredbama Mirovnog sporazuma i rezolucija Saveta bezbednosti UN. Savet posebno skrece paznju na neuspeh u sprovodjenju ove obaveze od strane vlasti Republike Srpske i Savezne Republike Jugoslavije.

Savet je uveren da preduslovi za pomirenje i vladavinu zakona u Bosni i Hercegovini ostaju ozbiljno ugrozeni dok god sve osobe optuzene za ratne zlocine ne budu dovedene pred Medjunarodni krivicni sud za bivsu Jugoslaviju. U tom pogledu, Savet podseca na Deklaraciju iz Sintre, u kojoj je nastavljeni uticaj Radovana Karazica na politicki zivot u Republici Srpskoj ocenjen kao neprihvatljiv.

10. Savet je podsetio Republiku Hrvatsku i Saveznu Republiku Jugoslaviju na njihove obaveze iz Mirovnog sporazuma i izrazio ocekivanje da ce one u potpunosti biti izmirene, dobrovoljno i smesta. Da je ova obaveza bila ispunjena, bio bi postignut veci napredak u implementaciji Mirovnog sporazuma. Ovo se posebno odnosi na specijalne odnose sa Entitetima, na tekucu diskriminaciju gradjana Entiteta kada je rec o rezimu viza i generalno uzevsi na slobodu kretanja.

11. Savet je zatrazio od svih zemalja u regionu da u potpunosti saradjuju kako bi unapredile povratak izbeglica i raseljenih lica.

12. Savet je pozvao sve drzave naslednice bivse SFRJ da postignu sporazum o pitanjima sukcesije u okviru plana Specijalnog pregovaraca, sacinjenog 13. novembra 1997. i da preduzimajuci prvi korak postignu sporazum o odredjenim specificnim merama.

13. Savet je zahvalio Sforu za to sto je obezbedio sigurno okruzenje, neophodno za civilnu implementaciju Mirovnog sporazuma i za pojacanu pomoc koju je pruzio na ovom polju. Savet je prihvatio i podrzao nastupajuci konsenzus o potrebi da vojno prisustvo bude produzeno i posle juna 1998. godine, imajuci u vidu njegovu nezamenljivost za odrzavanje stabilnog bezbednosnog okruzenja i posebno za pomoc u stvaranju bezbednih uslova za sprovodjenje zadataka vezanih za Mirovni sporazum od strane Visokog predstavnika, kao i UN, OEBS i drugih medjunarodnih organizacija u zadacima koji su povezani sa Mirovnim sporazumom.

Savet je naglasio da je prisustvo Ifora i Sfora bilo najveci pojedinacni doprinos subregionalnoj bezbednosti od vremena potpisivanja Mirovnog sporazuma i to ce nastaviti da bude u predstojecem kracem, odnosno srednjorocnom periodu. Savet pozdravlja planove NATO da razmotri opcije o multinacionalnoj snazi koja bi nasledila Sfor posle juna 1998. godine. Savet je ocenio da bilo kakva multinacionalna snaga naslednica mora da obezbedi odgovarajucu podrsku civilnoj implementaciji i da istovremeno bude spremna, dostupna i dovoljno efikasna kako bi brzo reagovala na zbivanja na terenu u Bosni i Hercegovini i sirom nje.

14. Savet je zahvalio OEBS-u za efikasno vodjenje opstinskih izbora i izbora za Skupstinu Republike Srpske. Savet je prihvatio da supervizija OEBS ostaje sustinski vazna da bi se osigurali slobodni i posteni izbori u Bosni i Hercegovini 1998. godine. Savet je zato pozvao OEBS da s tim u skladu produzi mandat svoje Misije u Bosni i Hercegovini.

15. Savet je izrazio svoju zahvalnost Visokom predstavniku, medjunarodnim organizacijama i nevladinim organizacijama, kao i svim clanovima njihovog osoblja za neumorne napore posvecene oblikovanju buducnosti Bosne i Hercegovine i svih njenih gradjana.

Savet je zahvalio g. Karlu Biltu na njegovom izvanrednom obavljanju duznosti Visokog predstavnika u periodu nakon potpisivanja Mirovnog sporazuma.

16. Savet je odao postu poginulima u udesu helikoptera 17. septembra 1997. godine. Njihov doprinos mirovnom naporu ce se pamtiti.

17. U tekstu koji sledi islozene su politike i mere koje ce biti sprovedene u implementaciji Mirovnog sporazuma u 1998. godini.

18. Novi sastanak Saveta za implementaciju mira bice odrzan do kraja 1998, a procena ce biti izvrsena na polovini tog razdoblja.

Uprkos postepenim poboljsanjima, kao sto su veca sloboda kretanja, manje arbitrarnih hapsenja i odgovorniji stav od strane jednog dela vlasti, Savet ne odobrava cinjenicu da je zastita ljudskih prava u Bosni i Hercegovini i dalje neadekvatna. Savet ponavlja da prosirena lista obaveza prema ljudskim pravima, koja je deo Ustava Bosne i Hercegovine i Mirovnog sporazuma, mora biti postovana i da sadasnji zakoni moraju biti ponovo procenjeni kako bi bili dovedeni u sklad sa medjunarodnim standardima o ljudskim pravima. Preduzeto je malo koraka kako bi se osiguralo da u Bosni i Hercegovini budu efikasno primenjena prava i slobode koje su navedene u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, i postojecim strukturalnim problemima tek treba da bude posvecena paznja. Dok ti problemi ne budu reseni, krsenja ljudskih prava ostace rsprostranjena pojava.

Savet ima u vidu nedavni izvestaj Visokog predstavnika Savetu Evrope o stanju ljudskih prava u Bosni i Hercegovini. Visoki predstavnik ce redovno izvestavati Upravni odbor o napredovanju na ovom polju koje je u vezi sa prijavom Bosne i Hercegovine za clanstvo u Savetu Evrope.

1. Pitanja ljudskih prava

b. Savet ocekuje da ce vlasti u Bosni i Hercegovini u potpunosti saradjivati sa Komisijom za ljudska prava i Komisijom za potrazivanja nekretnina (CRPC). Pre svega, vlasti oba Entiteta moraju da obezbede postovanje odluka Komore za ljudska prava i CRPC i da odgovarajuce reaguju na izvestaje Ombudsmana. U tom smislu, Bosna i Hercegovina i Entiteti treba da usvoje zakon o CRPC, u skladu sa nacrtom koji je predlozio Visoki predstavnik, sto je pre moguce.

c. Od sustinske je vaznosti da Komisija za ljudska prava i CRPC budu adekvatno i stabilno finansirani kako bi sproveli zadatke predvidjene Mirovnim sporazumom. Predsednistvo Bosne i Hercegovine je prihvatilo ovu obavezu i pruzilo osnovni doprinos svakoj instituciji iz budzeta Bosne i Hercegovine za 1997. godinu. Vlasti moraju da se obavezu da ce povecati finansiranje, sa ciljem da preuzmu punu odgovornost sto je pre moguce, a najkasnije na kraju petogodisnjeg prelaznog perioda. U medjuvremenu, Savet ostaje pri obavezi da osigura da finansijska ogranicenja ne onemoguce rad Komisija. U tom cilju, Savet se obavezuje da ce pokriti praznine u finansiranju.

Savet naglasava da obrazovanje mora da unapredjuje razumevanje i pomirenje izmedju etnickih, religijskih i kulturnih grupa u Bosni i Hercegovini, istovremeno priznajuci pravo roditelja da odaberu prirodu obrazovanja koje njihova deca dobijaju. Savet primecuje sa zabrinutoscu da obrazovna politika i programi u Federaciji i Republici Srpskoj ne ispunjavaju ove temeljne principe. Savet trazi od kompetentnih vlasti da rade zajedno kako bi osigurale da se sve osobe obrazuju u skladu sa svojim potrebama i na nacin koji takodje doprinosi toleranciji i stabilnosti unutar multietnicke Bosne i Hercegovine, i da bez zakasnjenja razviju obrazovni program saglasan sa ovim principima, u saradnji sa Visokim predstavnikom, UNESCO, Savetom Evrope, Evropskom komisijom, OEBS, UNICEF-om, Svetskom banskom i drugim relevantnim organizacijama.

e. Savet prihvata da nevladine organizacije imaju vitalan znacaj za pluralizam i demokratiju i podrzava jacanje civilnog drustva u celosti. Savet primecuje da sadasnji zakonodavni okvir u Bosni i Hercegovini ometa ove ciljeve i trazi od kompetentnih vlasti da ustanove odgovarajuce pravno okruzenje za organizacije civilnog drustva. Savet poziva OEBS da nastavi sa sprovodjenjem svojih programa demokratizacije i postovanja ljudskih prava.

f. Savet poziva vlasti u Bosni i Hercegovini da blisko saradjuju sa nacionalnim i medjunarodnim organizacijama koje nadgledaju stanje ljudskih prava u Bosni i Hercegovini. Savet istice potrebu da ove organizacije koordiniraju svoje napore putem Upravnog odbora koordinacionog centra za ljudska prava.

2. Pravna reforma

b. Savet podrzava tekucu reformu krivicnog prava u Federaciji i poziva vlasti da kao prvi korak primene preporuke ekspertskog tima kada je rec zakonu o krivicnoj proceduri do 31. januara 1998. godine.

Savet pozdravlja zahtev Republike Srpske upucen Savetu Evrope da pruzi pomoc u uskladjivanju svojih krivicnih zakona i zakona o krivicnoj proceduri sa evropskim standardima. Savet, medjutim, podvlaci da bi ekspertski timovi koje bi u ovu svrhu obrazovala Republika Srpska ne bi trebalo da ukljuce jedino strucnjake iz Saveta Evrope, vec i Visokog predstavnika, Misije UN u Bosni i Hercegovini (UNMIBH) i drugih relevantnih organizacija.

c. Savet konstatuje da je u pravnoj reformi sustinski vazna konzistentnost i kooperacija dva Entiteta. U tom smislu, Savet poziva da se u skladu sa preporukom koju je dao Visoki predstavnik, osnuje Komisija za medjuentitetsku pravosudnu saradnju, najkasnije do 31. januara 1998. godine. Savet takodje ima u vidu potrebu uskladjivanja zakona Federacije i kantonalnih zakona i poziva kantone da saradjuju. Savet podrzava koordinaciju Visokog predstavnika u razlicitim programima pravne i pravosudne reforme u jedan koherentan i usredsredjen program, ukljucujuci uskladjivanje krivicnih zakona i krivicnih procedura oba Entiteta sa Ustavom Bosne i Hercegovine i prihvata da ce obezbediti dalju pomoc organizacijama koje su ukljucene u ispunjavanje ove misije. Savet pozdravlja poziv Visokog predstavnika upucen Savetu Evrope, OEBS i UNMIBH da saradjuju u programima pravne i pravosudne reforme. Savet posebno pozdravlja zahtev Visokog predstavnika upucen UN da u skladu sa Aneksom 11 Mirovnog sporazuma oformi Radnu grupu unutar UNMIBH koja bi se usredsredila na procenu i nadziranje sudskog sistema, razvoj i obuku pravnih profesionalaca i restrukturiranje institucija unutar sudskog sistema i poziva UN da razmotre dodeljivanje bilo kakvih neophodnih sredstava.

3. Nestala lica i ekshumacije

a. obezbede momentalne i pune informacije ili saradnju na zahtev medjunarodnih agencija da pruze pomoc u procesu traganja:

b. osiguraju da se u potpunosti primeni sporazum o uzajamnom dopustanju momentalnog pristupa potencijalnim grobnicama i mestima masovnih grobnica radi procesa ekshumacije i trazenja posmrtnih ostataka;

c. smesta prekinu razmene telo-za-telo i da ucestvuju u procesu ekhumacije koji je uveo Visoki predstavnik.

4. Pomirenje, ratni zlocini i saradnja sa Medjunarodnim krivicnim sudom za bivsu Jugoslaviju (ICTY)

b. Savet skrece paznju na vaznost povinovanja Pravilima o putu dogovorenim u Rimu u februaru 1996. godine. Savet kritikuje lokalne vlasti u oba Entiteta koje nastavljaju da se pozivaju na "liste osumnjicenih za ratne zlocine" u pokusaju da obeshrabre povratak izbeglica i raseljenih lica, da zlostavljaju gradjane i sprecavaju izabrane clanove opstinskih veca da preuzmu duznost. Vlasti moraju da osiguraju da ovo smesta prestane. Savet daje do znanja da je Visoki predstavnik imenovao opstine koje istrajavaju u ovom riziku kao opstrukcione i da one shodno tome rizikuju gubljenje medjunarodne pomoci. Osim toga, Savet poziva da se odgovarajuca sredstva stave na raspolaganje Tuziocu ICTY radi primene Pravila puta.

c. Savet zahteva da Visoki predstavnik, ICTY i druge relevantne organizacije identifikuju one osobe koje pomazu i podrzavaju pojedince imenovane u nalozima za hapsenje i poziva drzave clanice da preduzmu momentalne mere protiv takvih osoba, koje bi mogao da preporuci Visoki predstavnik.

Savet izrazava svoju zabrinutost time sto vlasti u Bosni i Hercegovini nisu nacinile veci napredak u implementaciji kljucnih aspekata Ustava Bosne i Hercegovine i u usvajanju vaznih zakona koji su od vitalnog znacaja za blagostanje naroda u zemlji.

Savet snazno zahteva od svih bosanskih lidera da usvoje kooperativniji stav u bavljenju vaznim pitanjima stvaranja struktura i zakona njihove zemlje. Kada je rec o Predsednistvu, Savet podseca da ponavljano, namerno izostajanje trajno onesposobljava rad Predsednistva. Svojevoljna odsustvovanja odrazavaju nameru da se izbegnu obaveze sluzbe i krsi duznost prisustvovanja svim sastancima Predsednistva.

Savet poziva vlasti u Bosni i Hercegovini, posebno vlasti u Entitetima, da iskoriste instrument medjunarodnog posredovanja kako bi resile sporove koji se ticu implementacije Mirovnog sporazuma. Savet preporucuje rad koji je na ovom polju vec preduzeo sadasnji Posrednik Federacije.

Savet pozdravlja sporazum o podeli ambasadorskih mesta, osnivanje Odeljenja za civilni vazdusni saobracaj i otvaranje severne granice sa Republikom Hrvatskom, u skladu sa Deklaracijom iz Sintre.

1. Pitanja iz Sintre

a. Savet ne odobrava neuspeh vlasti Bosne i Hercegovine da usvoje Nacrt zakona o drzavljanstvu i putnim ispravama. Savet zahteva da Nacrti zakona, ukljucujuci resenje pitanja jezika u Aneksu o drzavljanstvu i putnim ispravama, koje se odnosi na Clan 38 (2) Nacrta zakona o drzavljanstvu i Clan 6 Nacrta zakona o putnim ispravama budu usvojeni do 15. decembra, kako je to u Bonu usvojilo Predsednistvo. U slucaju nepridrzavanja, Visoki predstavnik ce preduzeti odgovarajuce mere. Savet poziva Parlamentarnu skupstinu Bosne i Hercegovine da usvoji saopstenje o mogucnosti zakljucivanja bilateralnih sporazuma o dvostrukom drzavljanstvu u skladu sa Ustavom.

Savet zahteva od svih drzava clanica da pocevsi od 1. juna 1998. priznaju samo one putne isprave drzavljana Bosne i Hercegovine koje su izdate na osnovu novog Zakona. Drzavljani Bosne i Hercegovine koji su nastanjeni u inostranstvu morace da pribave nove putne isprave do kraja 1998. godine. Medjutim, izbeglicama koje zive u inostranstvu bice dopusteno da koriste svoje stare pasose radi povratka u Bosnu i Hercegovinu. Prilikom naplacivanja pasosa mora se uzeti u obzir prosecan prihod u Bosni i Hercegovini i cena ne bi smela da nadmasi uobicajeni trosak izdavanja pasosa.

b. Savet zakljucuje da je preduzeta nedovoljna akcija kako bi se uspostavio jedinstveni sistem registracije vozila i obaveznog osiguranja placanja odstete trecim licima sirom Bosne i Hercegovine. U tom kontekstu, Savet zahteva od Saveta ministara i Vlada Entiteta da smesta postignu sporazum o Memorandumu o razumevanju i Propisu Saveta ministara. Savet pozdravlja nameru Visokog predstavnika da posle januara 1998. godine primeni jedinstveni sistem registracije na osnovu Memoranduma o razumevanju, u saradnji sa IPTF i Sforom.

c. Savet pozdravlja otvaranje dva dodatna granicna prelaza izmedju Bosne i Hercegovine i Republike Hrvatske i osnivanje Zajednicke komisije o granicama, koja ce se baviti prakticnim aranzmanima i pitanjima infrastrukture duz granica. Savet trazi od vlasti Republike Hrvatske i Bosne i Hercegovine da zakljuce novi, nediskriminatorski rezim viza i da uklone druge prepreke za slobodno putovanje do 1. marta 1998. godine.

Savet poziva da normalne i nediskriminatorske carinske i druge granicne formalnosti na svim granicnim tackama prelaza budu uspostavljene do 1. marta 1998. godine.

d. Savet ne odobrava neuspeh Bosne i Hercegovine i Savezne Republike Jugoslavije da uspostave bezuslovne diplomatske odnose. Savet ponovo poziva Bosnu i Hercegovinu i Saveznu Republiku Jugoslaviju da se prema otvaranju ambasada u Sarajevu i Beogradu odnose kao prema prioritetu.

e. Savet poziva Visokog predstavnika da ustanovi proces koji bi doveo do odluke o novoj zastavi i simbolima, ukoliko se strane o tome same ne dogovore do 31. decembra 1997. godine.

f. Savet ponavlja da su jos uvek postojece paralelne i paraustavne strukture na teritoriji Federacije ("Hrvatska Republika Herceg-Bosne", "Republika Bosna i Hercegovina") i da moraju smesta da budu raspustene. Vlasti u Federaciji treba javno da obznane da su ove bivse institucije prestale da funkcionisu. Bankovni racuni takvih struktura moraju da budu zatvoreni. Preostali pecati moraju da se uniste. Savet poziva Visokog predstavnika da do 1. marta 1998. godine izvesti Upravni odbor o napretku u ovom pitanju.

g. Savet podseca da sporazumi kojima se uspostavljaju specijalni paralelni odnosi moraju da budu konzistentni sa suverenitetom i teritorijalnim integritetom Bosne i Hercegovine. Savet osim toga ponavlja da Mirovni sporazum ima prvenstvo nad prethodnim sporazumima izmedju Strana.

Savet zali zbog toga sto je Republika Hrvatska - uprkos cinjenici da su se Republika Hrvatska i Federacija pozitivno angazovale u procesu usaglasavanja Sporazuma o osnivanju Zajednickog saveta za kooperaciju sa Ustavom Bosne i Hercegovine - nedavno izlozila predlog o specijalnim paralelnim odnosom sa Federacijom koji nije u saglasnostii sa Mirovnim sporazumom. Savet zahteva da strane smesta nastave sa usaglasavanjem Sporazuma sa Mirovnim sporazumom.

Savezna Republika Jugoslavija se nije povinovala zahtevu Upravnog odbora da brzo usaglasi Sporazum kojim se uspostavlja Specijalni paralelni odnos izmedju Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srpske sa Mirovnim sporazumom. Usaglasavanju ovog Sporazuma mora se pristupiti smesta.

U ovom kontekstu, Savet naglasava da odredbe o uspostavljanju specijalnog aranzmana o luci Ploce i tranzitu kroz Neum moraju biti saglasne sa Ustavom Bosne i Hercegovine.Savet ima u vidu da pregovori o takvom aranzmanu ne zavise od zakljucivanja Sporazuma o Savetu za kooperaciju. Savet poziva Visokog predstavnika da podrzi ove pregovore u koordinaciji sa predsedavajucim pregovora.

Savet poziva Visokog da do 1, marta 1998. godine izvesti Upravni odbor o napretku u ovom pitanju. h. Savet pozdravlja formiranje Odeljenja za civilni vazdusni saobracaj Bosne i Hercegovine, u skladu sa Deklaracijom iz Sintre. Savet pozdravlja otvaranje aerodroma u Banjaluci i poziva na dalji napredak u Mostaru i Tuzli.

Savet prihvata zahtev lokalnih vlasti za dalju medjunarodnu podrsku, u formi osoblja i sredstava jednog malog medjunarodnog sekretarijata, koji bi bio osnovan 1. januara 1998. na godinu dana. Ukoliko se zeli dalji napredak na polju civilnog vazdusnog saobracaja bice potrebno finansiranje takvog sekretarijata.

2. Zajednicke institucije

b. Savet insistira da zajednicke institucije preduzmu momentalne korake kako bi ustanovile zajednicka sredstva za sebe i ministarstva, kao i da zaposle stalno osoblje i organizuju odgovarajuce finansiranje ministarstava. Savet smatra da je neprihvatljivo da teret sekretarske i tehnicke podrske zajednickim institucijama i dalje nosi Visoki predstavnik. Ogranicena podrska ce biti nastavljena, uz tendenciju njenog smanjivanja.

c. Savet pozdravlja spremnost Evropske komisije, USAAID i drugih relevantnih organizacija da povecaju pruzanje podrske razvoju drzavnih sluzbi u Bosni i Hercegovini, pruzajuci svoju ekspertizu i ekspertizu zainteresovanih zemalja i organizacija.

d. Savet pozdravlja efikasan rad Ustavnog suda i visok nivo saradnje i profesionalizma pokazan od strane svih sudija u obavljanju duznosti. Savet je, medjutim, zabrinut zbog toga sto, uprkos pune odgovornosti Bosne i Hercegovine za finansiranje Suda, Sudu nisu stavljena na raspolaganje nikakva sredstva: niti je Budzet za 1997. godinu obezbedio neophodnu kolicinu sredstava. Posledica toga je da administrativna struktura ne moze da se uspostavi. Savet zahteva da vlasti Bosne i Hercegovine obezbede puno finansiranje Suda.

3. Druga pitanja

Savet ocekuje da sportske organizacije u Entitetima oforme zajednicke timove koji ce predstavljati Bosnu i Hercegovinu kao jednu zemlju, pod jednom zastavom, na medjunarodnim sportskim manifestacijama, pocevsi od predstojecih Zimskih olimpijskih igara u Naganu, u Japanu.

Savet pozdravlja nameru Visokog predstavnika da, ukoliko Entiteti i druga relevantna tela ne postignu uspeh u ovom smislu, izvesti Upravni odbor o mogucnosti da predstavnici Bosne i Hercegovine vise ne budu priznati u medjunarodnim organizacijama.

4. Pitanja Entiteta

Posebno, Savet

- podvlaci da Zakoni o drzavljanstvu u Entitetima moraju da se usklade sa buducim Zakonom o drzavljanstvu Bosne i Hercegovine, pod vodjstvom Visokog predstavnika, u saradnji sa Savetom Evrope;

- trazi da vlasti Republike Srpske smesta usaglase Zakon o unutrasnjim poslovima sa Ustavom Bosne i Hercegovine, na osnovu preporuka Saveta Evrope;

- naglasava da bilo kakve odredbe Ustava u Entitetima koje se diskriminatorski odnose prema jednoj etnickoj grupi nisu u saglasnosti sa Ustavom Bosne i Hercegovine.

b. Savet zahteva da vlasti u Federaciji brzo rese pitanja izlozena u Aneksu o Federaciji.

1. Pitanja povratka

b. Savet podseca na obavezu Strana na osnovu Aneksa 7 Mirovnog sporazuma da saradjuju sa UNHCR-om i da stvore odgovarajuce uslove za povratak. Uprkos nekim poboljsanjima u slobodi kretanja i postovanju ljudksih prava, sveobuhvatni uslovi za povratak se nisu znacajno poboljsali.

c. Savet smatra da je neprihvatljivo da se zbog daljih opstrukcija veliki broj izbeglica i raseljenih lica u povratku protiv svoje volje premesta u mesta drugacija od onih u kojima se nalaze njihovi prvobitni domovi. Povratak u mesto porekla je sustinski deo procesa povratka.

d. Savet zahteva da vlasti Bosne i Hercegovine odlucno deluju u uklanjanju svih prepreka za povratak. Te prepreke ukljucuju: nedostatak odgovarajuce bezbednosti; odbijanje da se obezbedi povratak imovine; nametanje takozvanih ratnih poreza; neuspeh da se ustanovi sistem dostupanja licnim dokumentima; postojeci procesi registracije; neizvesnost kada je rec o primenljivim carinskim propisima i tarifama; nedostaci u dodeljivanju privremenih prostora za stanovanje; i slaba popunjenost administrativnih organa. Savet poziva Visokog predstavnika da Upravnom odboru prenese valjanu aktuelnu listu prepreka i mera koje je neophodno preduzeti kako bi se one uklonile.

e. Savet konstatuje promenu ponasanja i ograniceni napredak u Federaciji i u nekim delovima Republike Srpske u dopustanju povratka izbeglica. Savet pozdravlja aktivnu podrsku datu od strane Predsednika i Potpredsednika Federacije u implementaciji programa za povratak u Kanton centralne Bosne, u skladu sa zakljuccima Sastanka Federacije o povratku izbeglica od 2. decembra 1997. godine. Savet ocekuje da se proces povratka prosiri iz Kantona centralne Bosne na Kanton Neretve u Hercegovini i na druge kantone. Od opstinske vlade u Stocu ocekuje se da do 20. decembra 1997. godine omoguci dovrsetak pilot projekta o povratku.

f. Savet trazi od Vlada u Entitetima da naloze kantonalnim i opstinskom vlastima da razmotre odgovarajuce planove o postepenom povratku, pocevsi od identifikacije oblasti u kojima moze odmah da dodje do povrataka ili priprema za povratak u prazne prostore za stanovanje. Razmatranje ovih planova treba da bude izvedeno u saradnji sa UNHCR-om, Radnom grupom za povratak i rekonstrukciju (RRTF), medjunarodnim organizacijama i udruzenjima raseljenih lica i izbeglica, do kraja februara 1998. godine.

g. Osiguranje multietnickog Sarajeva ima sredisnju vaznost za implementaciju Mirovnog sporazuma. Savet izrazava razocaranje povodom neuspeha vlasti u Sarajevu da ohrabre i omoguce bezbedan povratak nekadasnjih stanovnika. Rok za ispunjenje ovih obaveza je odavno prosao i one se moraju smesta pretvoriti u akciju. Sve dok Sarajevo bude bilo pretezno monoetnicko, njegov polozaj prestonice Bosne i Hercegovine bice oslabljen. Savet prihvata nastojanja Visokog predstavnika i UNHCR da stvore strategiju povratka u Sarajevo. Savet poziva kompetentne vlasti u Sarajevu da pristanu na tu strategiju pre konferenciji o povratku u Sarajevo, koju je predlozio Visoki predstavnik i koja bi trebalo da se odrzi pocetkom 1998. godine. Savet posebno poziva da se razmotri dosadasnja implementacija i da se sacini raspored za punu primenu Rimskog saopstenja o Sarajevu iz februara 1996. i Sarajevskog protokola iz oktobra 1996, posebno kada je rec o pravima manjina i o multietnickom ucescu u upravljanju.

h. Savet ima u vidu izvestan napredak u implementaciji Projekta "Otvorenih gradova" koji je pokrenuo UNHCR. Savet poziva sve opstine i Sarajevski kanton da se pridruze projektu "Otvorenih gradova", u skladu sa kriterijumima koje je u kontekstu tih projekata ustanovio UNHCR. Entitetske i kantonalne vlasti ne smeju da ometaju odluku opstinskih vlasti da sa dobrodoslicom prihvate organizovan i postepen povratak. Savet pozdravlja pozitivne primere Otvorenih gradova Konjica, Busovace, Vogosce, Bihaca, Gorazda i Kaknja i ocekuje da druge opstine, medju njima Vares, Jajce, Bugojno, Drvar i Banjaluka smesta ispune potrebne uslove kako bi ispunili obavezu "Otvorenih gradova".

i. Savet poziva vlasti Republike Srpske da do 31. marta 1998. godine pocnu sa primenom odluka Medjunarodne komisije za stanovanje o odobravanju povratka pogodnih osoba u Zonu razdvajanja.

2. Radna grupa za povratak i rekonstrukciju (RRTF)

i. da je Visoki predstavnik imenovao Zamenika sa iskljucivom odgovornoscu za pitanja RRTF;

ii. da ce RRTF-u, pod predsednistvom Visokog predstavnika, biti dodeljen sekretarijat cija ce ekspertiza u vise sektora odraziti zadatak povratka i rekonstrukcije;

iii. da se clanovi RRTF i svi donatori ohrabruju da obezbede rezerve za RRTF u svojim programima za 1998, kako bi podrzali postizanje prodora u realizaciji manjinskih povrataka na lokalnom nivou;

iv. da se od svih zainteresovanih vlada trazi da regrutuju odgovarajuce osoblje za regionalne kancelarije Visokog predtavnika, kao i za druge clanove RRTF, i time odgovore na slabu popunjenost RRTF na terenu.

Savet podrzava predloge i preporuke RRTF o odredjivanju ciljeva sredstava i rukovodjenju, ukljucujuci one koje se odnose na dodeljivanje stambenih prostora finansiranih od strane donatora, implementaciju principa uslovljavanja, i predlog o odrzavanju sastanka donatora koji pomazu povratak pocetkom 1998. godine kojim bi predsedavali Evropska komisija i Svetska banka.

1. Savet izrazava svoju zahvalnost za dostignuca Medjunarodnih policijskih snaga Ujedinjenih nacija (IPTF), prvenstveno u unapredjenju slobode kretanja, u reformi policijskih principa i prakse, u obezbedjivanju da se policijske snage ne koriste kao paravojne snage, i u bavljenju zloupotrebama ljudskih prava od strane policije. Savet pozdravlja blisku saradnju sa Sforom u ovom pogledu. Savet podvlaci da je napredak u mnogim oblastima implementacije mira, ukljucujuci povratak izbeglica i raseljenih lica, slobodu kretanja i ekonomsku rekonstrukciju, direktno povezan sa poboljsanjima u javnoj bezbednosti.

2. Savet insistira da vlasti u Entitetima i kantonima osiguraju puno pridrzavanje preporuka Komesara IPTF, ukljucujuci preporuke o sprovodjenju sluzbenih istraga i suspendovanju sluzbenika policije sa duznosti do ishoda takvih istraga.

3. Prihvatajuci vaznu ulogu koju IPTF igra u jacanja poverenja u mehanizme javnog reda i sustinski uticaj koji to poverenje ima na druge aspekte civilne implementacije, Savet preporucuje da operaciona struktura IPTF bude modifikovana kako bi omogucila maksimalnu podrsku IPTF u najhitnijim potrebama civilne implementacije. Savet posebno preporucuje stvaranje specijalizovanih jedinica IPTF koje bi obucile bosansku policiju za efikasnije bavljenje kljucnim pitanjima javne bezbednosti, kao sto su povratak izbeglica; organizovani kriminal, droge, korupcija i terorizam; i delovanje u krizama javne bezbednosti (ukljucujuci kontrolu mase).

4. Savet pohvaljuje IPTF zbog napretka u Programu razvoja policije i zahteva da vlasti oba Entiteta osiguraju njegovu punu i hitnu primenu. Da bi odrazio vaznost ekspertize obuke u IPTF za ubrzanje napretka reforme, Savet poziva zemlje koje doprinose da obezbede znacajan broj proverenih instruktora ili policijskih sluzbenika sa specijalizovanim kvalifikacijama, koje bi IPTF rasporedio u svoje kontingente, i Ujedinjene nacije da ovom osoblju obezbede odgovarajucu logisticku podrsku. Imajuci u vidu da je dalji napredak Programa razvoja policije ugrozen zbog manjka sredstava i finansija stavljenih na raspolaganje IPTF, Savet poziva zemlje clanice da pozitivno odgovore na apel IPTF za upucivanje finansija i opreme.

5. Savet pozdravlja zahtev vlasti u Bosni i Hercegovini da Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija produzi trajanje mandata IPTF, kako bi nastavio da sprovodi svoje zadatke na osnovu Aneksa 11 Mirovnog sporazuma. Savet pozdravlja odluku vlasti Bosne i Hercegovine da zatraze od IPTF da u skladu sa svojim mandatom izvrsi obuku policijskih snaga u Entitetima u cilju otkrivanja finansijskog kriminala, krijumcarenja i korupcije, u saradnji sa onim medjunarodnim organizacijama koje su ukljucene u obuku carine.

6. Savet izrazava zabrinutost zbog toga sto se propisi koji se primenjuju prilikom ulaska i izlaska osoba, robe i vozila u Bosnu i Hercegovinu i izvan nje razlikuju na razlicitim granicnim prelazima. Savet poziva visokog predstavnika i IPTF da pruze svoju pomoc vlastima Bosne i Hercegovine kako bi do 30 juna 1998. godine sacinile nacrt i usvojile zakon o misiji i kompetencijama granicne policije.

1. Savet ponavlja svoju cvrstu obavezu uspostavljanja slobodnih i pluralistickih medija sirom Bosne i Hercegovine. Savet podrzava sveobuhvatnu strategiju Visokog predtsvnika o medijima i telekomunikacijama. Savet priznaje vaznost uloge objektivnih medija u kampanji pred izbore 1998. godine i poziva clanice PIC i Visokog predstavnika da obezbede fondove i dovrse radne planove za pomoc medijima u ovom vremenskom okviru.

2. Vlasti u Bosni i Hercegovini moraju da usvoje i u potpunosti primene nove zakone o medijima i telekomunikacijama i da zakonom ustanove stalno drzavno telo koje bi sprovodilo medjunarodno prihvacene standarde novinarstva i dodeljivalo frekvencije medijima.

a. U medjuvremenu, mediji ce biti predmet regulisanja od strane novooformljene, privremene Komisije za standarde nezavisnih medija i izdavanje dozvola (IMSLC), u kojoj ce postojati regulatorsko i disciplinsko telo koje ce izvestaje o najozbiljnijim prekrsajima medijskih standarda podnositi Grupi za podrsku i savetovanje medija (MSAG). Komisija medijskih eksperata ce takodje nastaviti da obavlja svoju nadzornu ulogu, kako je to ustanovila Privremena izborna komisija, dok IMSLC ne postane u potpunosti funkcionalna. Savet poziva Visokog predstavnika da obavesti sledeci Upravni odbor o gorenavedenim institucionalnim aranzmanima.

Savet ce razmotriti adekvatno finansiranje IMSLC u skladu sa detaljnim predlogom budzeta od strane Visokog predstavnika.

b. Savet poziva na pruzanje kontinuirane donatorske podrske, ukljucujuci donaciju programa, pluralistickim i nezavisnim medijima u Bosni i Hercegovini. Podrska ce biti uslovljena striktnim pridrzavanjem standarda odredjenih od strane IMSLC. Savet poziva odgovorne za razvoj OBN da ostanu privrzeni - doprinosima u novcu i drugim sredstvima u 1998 - stvaranju nezavisne televizijske mreze koja bi obuhvatila oba Entiteta i bila pod bosanskom upravom.

Savet takodje podrzava nastavak rada OEBS-ove Radio mreze slobodni izbori (FERN) koja do sada bila finansirana od strane vlade Svajcarske.

1. Savet pozdravlja uspesno sprovodjenje opstinskih izbora 1997. godine. Savet uz zabrinutost ima u vidu teskoce u implementaciji izbornih rezultata u odredjenim opstinama. Savet insistira na punoj implementaciji i podvlaci da izborni proces nece biti dovrsen dok god svi izabrani zvanicnici ne budu postavljeni na svoje duznosti, a veca ne pocnu da funkcionisu demokratski. Savet podseca na krajnji rok do 31. decembra 1997. za ispunjavanje uslova radi konacne sertifikacije. Slucajevi u kojima uslovi za konacnu sertifikaciju ne budu ispunjeni bice podneti Sefu misije OEBS i Visokom predstavniku radi konacne i obavezujuce arbitraze pre 28. februara 1997, kada arbitrazne odluke treba da postanu odmah primenjene. Medjutim, ovlascenje Sefa misije OEBS, u svojstvu predsedavajuceg Privremene izborne komisije, i Visokog predstavnika u preduzimanju mera, kako je to izlozeno u Pravilima i regulativama Privremene izborne komisije, produzice se i posle tog datuma.

2. Savet pozdravlja efikasno sprovodjenje izbora za Skupstinu Republike Srpske i pohvaljuje OEBS zbog njegovog vaznog doprinosa u izbornom procesu. Savet insistira da novoizabrana Skupstina odrzi zasedanje u Ustavom predvidjenom vremenskom roku i trazi od svih stranaka u Republici Srpskoj da zajednicki rade u osnivanju nove vlade koja ce raditi u najboljem interesu svih gradjana Republike Srpske i efikasno saradjivati u stvaranju neophodnih uslova za odrziv mir i ekonomski rast.

3. Savet trazi od vlasti u Bosni i Hercegovini da u potpunosti primene svoje obaveze u skladu sa Aneksom 3 Mirovnog sporazuma. Podvlaceci vaznost medjunarodnog ucesca u buducim izborima u Bosni Hercegovini, Savet ocekuje da vlasti u Bosni i Hercegovini pozovu OEBS da nadzire izbore u Bosni i Hercegovini 1998. godine. Savet zato poziva OEBS da s tim u skladu produzi mandat svoje Misije u Bosni i Hercegovini.

Savet trazi od vlasti u Bosni i Hercegovini da prosire svoj poziv Kancelariji za demokratske institucije i ljudska prava OEBS na nadziranje izbora 1998. godine.

4. Savet smatra da je multietnicitet temeljni cilj radi konsolidacije stabilne i demokratske Bosne i Hercegovine. Savet zato konstatuje da je potrebna podrska osnivanju novih i jacanju postojecih multietnickih stranaka. Savet poziva Visokog predstavnika, OEBS i Savet Evrope da posvete duznu paznju ovoj potrebi kada budu ponovo razmatrali nacrt Izbornog zakona. Savet trazi od vlasti u Bosni i Hercegovini da hitno zakljuce svoja razmatranja Zakona i da ga usvoje sto je pre moguce. Integralni deo Zakona mora biti osnivanje Stalne izborne komisije, u kojoj ce biti ukljuceni i medjunarodni clanovi. Stalna izborna komisija imace odgovornost za sprovodjenje buducih izbora u Bosni i Hercegovini i blisko ce saradjivati sa OEBS-om sve dok postoji mandat OEBS. Dok zakon ne bude usvojen i pravosnazan i dok Stalna izborna komisija ne bude osnovana i potpunosti funkcionalna, izbori ce biti sprovodjeni u skladu sa nadzorom i ovlascenjem Privremene izborne komisije i njenih Pravila i regulativa.

5. Savet trazi od Privremene izborne komisije da nadgleda osnivanje Stalne izborne komisije i predaju arhiva i ostalih relevantnih dokumenata.

1. Rekonstrukcija

Savet ponovo potvrdjuje svoju odlucnost da primenjuje uslovljavanje pruzanja medjunarodne pomoci kako izuzimanjem iz rekonstrukcije opstina koje se ne pridrzavaju, tako i primenom pozitivnih mera. U tom kontekstu, Savet poziva Visokog predstavnika da nastavi da savetuje donatore o ponasanju opstina u okviru ETF i RRTF.

b. Savet izrazava zabrinutost zbog toga sto vlasti u Bosni i Hercegovini dovode u rizik rekonstrukciju i kontinuiran ekonomski rast: nedostacima zajednickih institucija u posvecivanju rukovodjenjem ekonomije; dopustanjem da politicke razlike usporavaju ritam ekonomske tranzicije; preduzimanjem nedovoljne akcije protiv malverzacija: nedostatkom transparentnosti u koriscenju javnih fondova; i neuspehom u osnivanju Javnih korporacija.

2. Rukovodjenje ekonomijom

b. Savet zahteva da kompetentne vlasti Bosne i Hercegovine i Entiteta:

i. do 20. decembra 1997. podnesu stamparijama dogovoreni izgled kupona zajednicke valute i da javno proglase vreme njegovog uvodjenja;

ii. do 20. decembra 1997. usvoje Zakon o stranom ulaganju;

iii. do 20. decembra 1997. primene privremenu zajednicku carinsku tarifu;

iv. do 31. januara 1998. usvoje uzajamno uskladjene budzete Drzave i Entiteta za 1998. godinu;

v. do 31. januara 1998. usvoje i pocnu da primenjuju trajan Zakon o Carini i Carinsku tarifu sa ne vise od cetiri razlicite stope;

vi. do 1. marta 1998. primene automatske mesecne budzetske transfere iz Entiteta radi pokrivanja administrativnih troskova Drzave i servisiranja duga.

3. Ekonomska tranzicija

b. Savet poziva

- da Republika Srpska smesta zaustavi distribuciju deonica u drzavnim preduzecima;

- da Federacija, do 31. marta 1998. godine, usvoji zakon o reformi penzionog sistema, ciji je nacrt sacinjen u konsultaciji sa Svetskom bankom;

- da oba Entiteta, do 30. juna 1998. godine, usvoje paket osnovnog trgovinskog zakona, ciji je nacrt sacinjen u konsultaciji sa Evropskom komisijom i USAID.

4. Korupcija i skretanje fondova

b. Savet prihvata strategiju borbe protiv malverzacija koju je izlozio Visoki predstavnik. Istaknute su sledece tacke:

i. Krivicno gonjenje korupcije i skretanja fondova poremeceno je zbog neadekvatne krivicne procedure i nepopunjenosti tuzilastva. Savet:

- pozdravlja nameru Visokog predstavnika da oformi Jedinicu za borbu protiv malverzacija koja bi pruzala pomoc vlastima u Bosni i Hercegovini u identifikovanju nelegalnih aktivnosti i koordinisala medjunarodnu tehnicku asistenciju:

- trazi od Saveta za primenu mira da regrutuje iskusne tuzioce, sudije i drugo osoblje u Jedinicu za borbu protiv malverzacija.

ii. Fondovi za rekonstrukciju kojima upravljaju institucije za pruzanje pomoci bez adekvatne kontrolne strukture i koji ostaju van strukture za koordinaciju pomoci, izlozeni su mogucnosti malverzacija. Savet trazi od clanica da osiguraju da institucije za pruzanje pomoci koje koriste drzavne fondove ucestvuju u strukturi za koordinaciju i da koriste usluge postojecih Jedinica za implementaciju projekata ukoliko je potrebno.

iii. zakonski i administrativni nedostaci u drzavnim finansijama stvaraju prilike za malverzacije u prikupljanju drzavnih poreskih obaveza, budzetskim izdacima i aktivnostima vanbudzetkih institucija.

Savet se slaze da rad EC CAFAO, Svetske banke, Ministarstva finasija SAD i USAID ima kljucnu vaznost za ogranicavanje takvih prilika. Savet trazi od vlasti u Bosni i Hercegovini da se sloze sa prosirenjem asistencije EC CAFAO na pokrivanje nametanja indirektnih poreza od strane Entiteta ili Bosne i Hercegovine. Savet trazi od Entiteta i Bosne i Hercegovine da omoguci prisup EC CAFAO svim relevantnim carinskim i fiskalnim dosijeima i dokumentima.

Savet poziva susedne zemlje da saradjuju sa EC CAFAO i da stave na raspolaganje relevantnu carinsku dokumentaciju i podatke.

Savet zahteva da Bosna i Hercegovina i Entiteti, do 30. juna 1998. godine:

(a) donesu revidirane zakone o Organskom budzetu, ciji je nacrt sacinjen u konsultaciji sa Svetskom bankom;

(b) usvoje zakon o stvaranju nezavisnih Vrhovnih institucija za kontrolu racuna koje bi podnosile izvestaje parlamentima;

(c) oforme parlamentarne komisije, podrzane od strane Visokog predstavnika, koje bi procenjivale izvestaje Vrhovne institucije za kontrolu racuna; i imale ovlascenja da: istrazuju sve oblasti prikupljanja drzavnih poreskih obaveza, drzavnih izdataka i drzavnih komunalnih usluga; da objave svoje nalaze; i da pozovu svedoke.

iv. Postojanje neustavnih tela i vanbudzetskih fondova skrece fondove ka neovlascenim svrhama koriscenja. U tom kontekstu, Savet pozdravlja najavu vlasti Federacije da ce takozvana Drzavna uprava za robne rezerve u Sarajevu biti smesta raspustena.

Savet zahteva da vlasti Bosne i Hercegovine ucine javnim transfere viskova ka relevantnim budzetima isve racune koji se odnose na sva javna preduzeca i korporacije.

5. Javne korporacije

b. Zbog nedostatka saradnje izmedju Entiteta, i u Federaciji, nisu pojacani ekonomski potencijali i rekonstrukcija infrastruktre i ogranicen je kvalitet sluzbe. Neuspeh u ponovnom uspostavljanju zeleznickog saobracaja izmedju Entiteta je za veliku zabrinutost. Savet ocekuje od vlasti u Bosni i Hercegovini da se u ovom pogledu u potpunosti povinuju preporukama Visokog predstavnika i Predsedavajuceg Komisije za javne korporacije; Savet posebno poziva vlasti u Bosni i Hercegovini da do 31. marta 1998. godine primene preporuku o zeleznici. Savet ohrabruje medjunarodne donatore da pruze aktivnu podrsku rekonstrukciji zeleznickog sistema u Bosni, preko Korporacije za transport.

c. Savet podseca da entiteti, u skladu sa Aneksom 9 Mirovnog sporazuma, imaju obavezu da pristane na rad transportnih sredstava Korporacije za transport. Savet trazi od Entiteta da osnuju druge zajednicke javne korporacije, poput onih koje obuhvataju rad komunalnih, energetskih, postanskih i komunikacionih sredstava, u skladu sa preporukama Komisije za drzavne korporacije i pravnim misljenjem Visokog predstavnika. U slucaju nepridrzavanja, Visoki predstavnik ce zatraziti od medjunarodnih tela, kao sto su UCPTE, UIC, ITU, UPU i druga, da ne prihvate akreditive predstavnika Bosne i Hercegovine.

6. Radna grupa za ekonomiju

1. Savet pohvaljuje rad Supervizora u Brckom i prihvata njegove Odredbe i usvojeni Satut opstine koji se tice osnivanja multietnicke administracije, sudstva i policijskih snaga u Brckom. Savet pozdravlja konstruktivno ucesce svih politickih stranaka u formiranju ovih multietnickih tela i do sada postignuti napredak. Savet ponovo potvrdjuje potrebu da se i Federacija i Republika Srpska u potpunosti pridrzavaju svih zadataka i rokova odredjenih u Odredbama Supervizora i u skladu sa rezultatima opstinskih izbora, i konstatuje da ce ishod Arbitrazne odluke u martu 1998. godine znacajno zavisiti od stepena pridrzavanja koji pokazuju strane. Savet posebno ima u vidu pitanja izlozena u Aneksu o Brckom.

2. Savet konstatuje pocetak mirnog, postepenog i urednog procesa povratka u Brckom, nakon dve godine zakasnjenja, i insistira na punom pridrzavanju Procedure o povratku. Savet podvlaci da se svi povratnici u oblast supervizije moraju drzati zakona Republike Srpske i podseca na obaveze Republike Srpske prema svim stanovnicima opstine Brcko.

3. Savet je zabrinut zbog toga sto finansijske obaveze medjunarodne zajednice, uz nekoliko primetnih izuzetaka, nisu sasvim izasle u susret potrebama. Savet poziva zajednicu donatora da stavi na raspolaganje sva neophodna sredstva za revitalizaciju ekonomije Brckog, o cemu je bilo diskutovano na konferenciji o Brckom 4. i 5. novembra 1997. godine.

1. Regionalna i subregionalna stabilizacija

a. Savet zapaza znacajan napredak u primeni Clana II i Clana IV Sporazuma u protekloj godini. Savet odobrava vodecu ulogu koju u tom kontekstu igra OEBS.

Savet pozdravlja nastavljeni razvoj mera za izgradnju poverenja i bezbednosti u skladu sa Clanom II i uspesan dovrsetak izricitih obaveza o redukciji u skladu sa Clanom IV Sporazuma. Savet cestita Stranama na redukciji od gotovo 6. 600 komada naoruzanja.

Savet podseca Strane da moraju da nastave sa punim sprovodjenjem oba Sporazuma kako bi i dalje jacale vojnu stabilnost i transparentnost. Savet poziva strane da u tom cilju aktivno saradjuju sa Licnim predstavnikom OEBS, ukljucujuci prihvatanje zajednickih Sfor/OEBS inspekcija teske opreme trenutno uskladistene u kasarnama.

b. Radi unapredjenja ciljeva mira i stabilnosti u jugoistocnoj Evropi, Savet podvlaci vaznost neodloznog pocetka procesa Clana V, kako bi se nadogradili uspesi dostignuti u skladu sa Clanom II i IV. Savet se slaze da koraci u ovom kontekstu ne bi trebalo da prejudiciraju integritet postojece kontrole naoruzanja i CSBM sporazume. Clan V posebno ne bi trebalo da preinaci obaveze u skladu sa CFE Sporazumom ili u skladu sa Clanom II.

Savet je ubedjen da bi prisustvovanje sirokog kruga Drzava za pregovarackim stolom uveliko poboljsalo izglede za uspeh. Drzave koje nisu strane u Mirovnom sporazumu trebalo bi da ucestvuju na dobrovoljnoj osnovi u skladu sa svojim specificnim bezbednosnim okruzenjem. Savet potvrdjuje da Bosna i Hercegovina mora biti predstavljena jednom delegacijom koja je imenovana od strane zajednickih institucija, u svim pregovorima koji se odnose na Clan V. Siroki dijalog o bezbednosti predstavljao bi znacajan element u uspostavljanju regionalne stabilnosti. Na pregovorima o Clanu V bi takodje mogli da budu razmotreni razvoj CSMB i druge odgovarajuce mere, prilagodjene specificnim regionalnim bezbednosnim izazovima, a razmena informacija i verifikacione aktivnosti mogle bi da budu dogovorene u skladu sa rezimima koju se vec na snazi.Takve aktivnosti bi mogle da budu dogovorene izmedju Drzava koje sada nemaju priliku da uzajamno razmene informacije ili obave inspekcije u skladu sa pravno obavezujucim sporazumima o kontroli naoruzanja. Medju vodecim principima bi trebalo da se nadju vojni znacaj, prakticnost i efikasnost troskova.

Savet preporucuje:

- da Predsedavajuci OEBS preduzme konsultacije u cilju imenovanja Specijalnog predstavnika za Clan V, ukoliko to bude moguce na Ministarskom sastanku OEBS u Kopenhagenu 18. i 19. decembra 1997. godine.

- da ministri u Kopenhagenu daju politicki zamah i pravac procesu Clana V. Oni bi trebalo da ovlaste Specijalnog predstavnika, kada bude imenovan, da pocne konsultacije u vezi sa Clanom V o preciznom mandatu i da zapocne proces pregovora sto je pre moguce u cilju postizanja pocetnih rezultata do leta 1998. godine.

2. Stalni komitet za vojna pitanja

3.Vojni izdaci

4. Bezbedno okruzenje za civilnu implementaciju

5. Uklanjanje mina

b. Savet pozdravlja potpisivanje Ugovora iz Otave od strane Bosne i Hercegovine.Od vlasti Bosne i Hercegovine trazi se da usvoje detaljan plan o implementaciji obaveza iz Ugovora do 31. marta 1998. godine.

c. Savet ima u vidu napredak u politici i akcijama uklanjanja mina i pozdravlja potpisivanje Memoranduma o razumevanju i Dogovorenih principa o uklanjanju mina nakon 1. januara 1998. godine, od strane Saveta ministara 30. oktobra 1997. godine. Savet insistira da budu primenjene sledece mere u cilju ubrzavanja procesa uklanjanja mina:

i. Akcija osnivanja Centra za uklanjanje mina Bosne i Hercegovine, u skladu sa Dogovorenim principima, mora biti dovrsena do 31. decembra 1997. godine;

ii. Savet podrzava plan UN da zaposli, postavi i obuci etnicki uravnotezen osoblje bosanskih rukovodilaca kako bi osigurale pravovremen i efikasan transfer Centra za uklanjanjanje mina, kojim rukovode UN, na bosanske vlasti, u skladu sa mandatom datim na Londonskoj konferenciji za primenu mira iz decembra 1996. godine. Savet trazi da ovaj proces bude dovrsen sto je pre moguce.

iii. Vlade Entiteta moraju da osnuju svoje Centre za uklanjanje mina do 31. marta 1998, ili posebnim novim zakonima, ili kao deo postojeceg ministarstva. Ovim telima treba staviti na raspolaganje adekvatna sredstva kako bi imenovala kljucna osoblja i operisala u skladu sa Dogovorenim principima;

iv. Vlade entiteta moraju da iskoriste svoje oruzane snage i da obezbede sredstva kako bi sprovele efikasne operacije uklanjanja mina, u skladu sa celokupnim programom uklanjanja mina.

d. Savet pozdravlja predlog Sfora o amnestiji na nivou citave zemlje sa ciljem prikupljanja oruzja, ukljucujuci i mine, koje se nalazi u privatnim rukama. Savet trazi od Predsednistva Bosne i Hercegovine da proglasi ovu amnestiju.

1. Regionalna saradnja

Savet ima u vidu izvestaje Specijalnog pregovaraca za pitanja sukcesije i Predsedavajuceg radne grupe za etnicke i nacionalne zajednice i manjine.

2. Pitanja sukcesije

b. Savet sa zabrinutoscu primecuje da - sest godina nakon raspada bivse SFRJ i uprkos mnogim rundama razgovora o uzastopnim predlozima za resenje koje je pripremio Specijalni pregovarac Visokog predstavnika - pet Drzava nije bilo u stanju da nacini bilo kakav praktican napredak.

c. Savet zato poziva Drzave da postignu sporazum o svim preostalim pitanjima sukcesije u okviru nacrta Specijalnog pregopvaraca od 13 novembra 1997. godine.

d. Savet poziva drzave da kao prvi i najhitniji korak, bez cekanja na sveobuhvatno resenje, sto je pre moguce postignu sporazum o odredjenim specificnim akcijama, ukljucujuci efikasan pristup predstavnika pet Drzava onim dosijeima i podacima koje drzi bilo koja od onih Drzava koje bi bile relevantne za resenje pitanja sukcesije.

e. Savet konstatuje da ce Visoki predstavnik podneti izvestaj Upravnom odboru posle 31. marta 1998. godine

3. Etnicke i nacionalne zajednice, manjine

Savet ima u vidu program Vlade Hrvatske od 2. oktobra 1997. godine, obrazovan radi pomoci u uspostavljanju poverenja, ubrzanja povratka i normalizacije zivotnih uslova u ratom pogodjenim oblastima Republike Hrvatske. Savet poziva Vladu Hrvatske da nastavi da se drzi ovog pravca i da osigura pridrzavanje od strane lokalnih vlasti.

b. Savet ima u vidu saopstenje Prelaznog administratora UN za Istocnu Slavoniju, Baranju i Zapadni Srem i pozdravlja napredak postignut u implementaciji Erdutskog sporazuma. Savet poziva Vladu Republike Hrvatske i rukovodstvo lokalnih Srba da u potpunosti saradjuju sa Misijom OEBS u Hrvatskoj. Savet pridaje posebnu vaznost mogucem povratku svih izbeglica i raseljenih lica u njihove prvobitne domove, kao i merama za izgradnju poverenja u regionu. U tom kontekstu Savet pozdravlja spremnost Vlade Hrvatske da prihvati Grupu za podrsku civilne policije UN u oblast.

c. Pozdravljajuci trajne napore Predsedavajuceg Radne grupe za etnicke i nacionalne zajednice i manjine, Savet ima u vidu rastucu zabrinutost zbog eskalacije etnickih napetosti drugde u regionu, ukljucujuci Kosovo i druge oblasti. Ovo ima potencijal da dalje destabilizuje region. Savet poziva one kojih se to tice da se uzdrze od aktivnosti koje bi mogle da pogorsaju postojece teskoce i da teze ka uzajamno prihvatljivim resenjima putem odgovornog dijaloga.

d. Savet poziva UNHCR da u saradnji sa vlastima Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Savezne Republike Jugoslavije i relevantnim medjunarodnim organizacijama, ukljucujuci Visokog predstavnika, razvije regionalnu strategiju za povratak izbeglica koji bi bio predstavljen Upravnom odboru.

1. Savet pohvaljuje napore Visokog predstavnika i njegovog staba u sprovodjenju implementacije Mirovnog sporazuma. Savet istice vaznu ulogu Visokog predstavnika u osiguravanju uslova za stvaranje samoodrzivog mira u Bosni i Hercegovini i njegovu odgovornost za koordinaciju aktivnosti ciovilnih organizacija i agencija u Bosni i Hercegovini.

Savet ponavlja da ce Upravni odbor PIC obezbediti politicko vodjenje za Visokog predstavnika u implementaciji Mirovnog sporazuma. Savet ce nastaviti da se sastaje mesecno, pozivajuci predstavnike relevantnih medjunarodnih organizacija da prisustvuju sastancima ukoliko je to odgovarajuce.

Savet pozdravlja pristanak Visokog predstavnika da nastavi sa izvestavanjem, u skladu sa Clanom II. 1 (F) Aneksa 10 Mirovnog sporazuma.

2. Savet pozdravlja nameru Visokog predstavnika da iskoristi svoje konacno ovlascenje na sceni kada je rec intepretaciji Sporazuma o civilnoj implementaciji mirovnog sporazuma, kako bi omogucio prestanak teskoca donosenjem obavezujucih odluka, koje smatra neophodnim, u sledecim pitanjima:

a. vreme, mesto i predsedavajuce sastanka zajednickih institucija;

b. privremene mere koje stupaju na snagu kada strane nisu u stanju da postignu sporazum, koje ce ostatii na snazi sve dok Predsednistvo ili Savet ministara ne usvoje odluku saglasnu sa Mirovnim sporazumom o pitanju o kojem je rec;

c. druge mere u cilju osiguranja implementacije Mirovnog sporazuma sirom Bosne i Hercegovine i njenih Entiteta, kao i neotezanog rukovodjenja zajednickim institucijama. Te mere mogu da ukljuce akcije protiv ocoba koje obavljaju drzavne duznosti ili zvanicnika koji odsustvuju sa sastanaka bez valjanog razloga ili koji prema misljenju Visokog predstavnika krse pravne obaveze date u skladu sa Mirovnim sporazumom ili odredbama za njegovu implementaciju.