Utorak, 16. decembar 1997.

RAZGOVOR S DR BOJANOM DIMITRIJEVICEM, GRADSKIM MINISTROM ZA FINANSIJE

Republicka vlada nece da pomogne

“Skoro 90 odsto vremena provodim u najprostijoj operativi, kako podeliti novac kojeg nema dovoljno i spreciti strajkove koji su nam stalna pretnja. Raspolazemo sa 40 odsto manje para no sto je potrebno. Prethodno treba sistemski resiti tri stvari, priliv i rashod gradskog budzeta, odnos Grada i Republike kao i samo pitanje politickog sistema u Srbiji", kaze Bojan Dimitrijevic, clan gradske vlade zaduzen za finansije.

- To nije posao koji moze biti uradjen za dva-tri meseca, neke stvari resice se tek za godinu-dve, a ostale za cetiri ili pet. Republickoj vladi u ovom trenutku ne pada na pamet da nam pomogne. U par navrata vodjeni su razgovori oko izmirenja milionskog duga za subvencije GSP-u. Pre tri nedelje razgovarao sam s ministrom Milicicem, a Spasoje Krunic s premijerom Mirkom Marjanovicem, ali su sve to dogovori “okruglo pa na cose". Kazu - videcemo, razmotricemo, javicemo, ali konkretnih rezultata nema. Situacija je izuzetno teska, Grad ne moze bez koordinacije s Republikom. Trazili smo povecanje postojece komunalne takse sa 4 na 5 odsto ali nismo dobili njihovu saglasnost. U gradsku kasu se dnevno slije dva do tri miliona dinara, a potrebno je bar trostruko vise, istice Dimitrijevic.

Politika "blokirala" nova vozila

"Beogradjani ne mogu ocekivati bolji prevoz ni u narednom periodu. Koji bi normalni grad izdrzao da enormno povecan broj stanovnika, zbog priliva izbeglica, prevozi istim brojem vozila kao i '91. godine. Zbog nadmudrivanja i nedavanja garancije 'Beobanke' vec mesecima stoji nabavka 19 novih ceskih trolejbusa", kaze Dimitrijevic.

Ako treba, ici ce se na smanjivanje svih vidova potrosnje, kaze on i dodaje da se samo za plate mesecno odvoji 120 miliona dinara. Prema njegovim recima, prioritet su licni dohoci i materijalni troskovi, investicije su, pak, na poslednjem mestu. Angazovanjem strucne konsultantske kuce za izradu gradskog budzeta prestace se s dnevnim licitiranjem raspolozivih para, bice uveden automatizam raspodele procentualnim ucescem svakog korisnika budzeta. Do kraja godine sva javna komunalna preduzeca napravice plan unutrasnje organizacije i program pracenja i kontrole troskova. Revizija rada ovih preduzeca je korak ka strukturnim promenama. Mora se ici na to da komunalni sistemi sami sebe finansiraju, izlaz je u privatizaciji, stranim ulaganjima i koncesiji.

Njihovo osamostaljivanje podrazumeva placanje realne, pune ekonomske cene usluga. Nigde u svetu gradjani ne placaju 100 litara vode koliko i kutiju sibica i ne voze se dzabe javnim gradskim prevozom, kao sto je slucaj kod nas. To je i preduslov da se za strukturne promene rada komunalnih preduzeca dobije sindikalna saglasnost, kaze Dimitrijevic. On napominje da bi to obezbedilo i neophodna sredstva za investicije i infrastrukturu. Za realizaciju ove ideje, medjutim, malo je i godinu dana, zakljucuje gradski ministar za finansije.

Z. M.

Sistemske promene u privredi

Stanje u kojem se nalazimo ne moze se posmatrati kao elementarna nepogoda. Sistemske promene kostace nas manje no sto mislimo, jer kod nas ionako 50 odsto ljudi ne radi, 30 odsto je nezaposleno, ostali samo prividno rade. Jeftinije ce biti da ih placa trziste rada nego preduzece. Posredstvom razvojnih banaka s domacim i stranim kapitalom podrzao bi se razvoj malih i srednjih preduzeca i resio problem nezaposlenosti, kaze dr Dimitrijevic. Na pitanje kako izmiriti socijalnu demagogiju politicara i trzisnu privredu, Dimitrijevic kaze - “na racun policije".

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /