“INEKS INTEREKSPORT" ZA SADA IZBEGAO OTVARANJE STECAJA

Posto je Beobanka odbila da da garanciju, “Ineks Intereksportu" ostalo da pregovara sa poveriocima o izmirenju obaveza po emitovanim komercijalnim zapisima

Do stecaja “Inex Interexporta AD", tvrde u ovoj firmi, nece doci, iako istice rok od 60 dana od kada je u blokadi njen ziro-racun, zbog duga koji je napravljen prilikom poslednje emisije komercijalnih zapisa u visini od 60 miliona dinara. Zapocet je, naime, proces vansudskog poravnanja sa poveriocima i u toku je realizacija prvih ugovora sklopljenih sa njima, sto sve, prema sadasnjim ocekivanjima, treba da doprinese da se ovaj dug izmiri do kraja januara naredne godine.

Ono sto je pre otprilike mesec dana, u razgovoru za “Nasu Borbu", predvidjao predsednik holdinga “Inex Interexporta" Slobodan Sarenac, da ce svoju obavezu kompanija uspeti da izmiri do 20. decembra i u narednu godinu “uci cista", najverovatnije se nece tako i realizovati. Takodje, nije doslo ni do tada ugovoranog aranzmana da se negarantovani komercijalni zapisi konvertuju u garantovane korporacijske obveznice, na rok od pola godine, (sto je trebalo, pre svega, da bude obezbedjenje za poverioce), jer garanciju za njih nije dala Beobanka. “Inex Interexportu" je ostalo da pregovara sa svojim poveriocima o izmirenju ovih obaveza, a njima opet prakticno da prihvate ono sto im se nudi.

Tako je, na primer, potpisan ugovor o asignaciji za deo potrazivanja sa Rafinerijom Pancevo, u iznosu od sedam miliona dinara. To znaci da ce pancevacka Rafinerija, koja je duznik “Inex Interexportu", umesto njemu ta sredstva isplatiti nekom od njegovih poverilaca. Prva transa od ove sume od preko tri miliona dinara, kako saznaje “Nasa Borba", uplacena je u petak, ostalo treba sukcesivno, a sve zajedno treba da otkloni stecaj nad kompanijom. U tom smislu i Zavod za obracun i placanja je obavesten da je “Inex Interexport" zapoceo proces poravnanja sa svojim poveriocima.

Do sada je, ukljucujuci i pomenuti trojni ugovor sa pancevackom Rafinerijom, “Inex Interexport" uspeo da svoj ukupni dug od 60 miliona dinara smanji za nekih 15 miliona dinara. U kompaniji veruju da ce uspeti da naplate i neka druga svoja potrazivanja i da ta sredstva preusmere na izmirivanje obaveza prema svojim poveriocima. Neki od poverilaca, medjutim, smatraju da je cela stvar mogla da se resi i brze i elegantnije (s obzirom da su se prvi problemi u servisiranju komercijalnih zapisa pojavili jos polovinom oktobra) i da tek ovakvi ugovori predstavljaju ozbiljniji pocetak da se dugovi namire.

B. Jager