Utorak, 16. decembar 1997.

DA LI SE MOZE OCEKIVATI CVRSCE POVEZIVANJE STRANAKA KOJE SU BOJKOTOVALE IZBORE

Poverenje za ujedinjenje

Razlog za grupisanje snaga je to sto ne postoji dovoljno krupna demokratska partija kao protivteza SPS, SRS, SPO, kaze Slobodan Antonic. Zbog konceptualnih i taktickih razlika nije realno ocekivati da se lako formira koalicioni blok, smatra Zoran Stojiljkovic

Za period posle predsednickih izbora neke od stranaka koje su ih bojkotovale nagovestile su mogucnost medjusobnog povezivanja. Najveca medju njima, Demokratska stranka, prvenstveno govori o programskom ili okupljanju oko pojedinacnog zadatka dok, na primer, Gradjanski savez Srbije cesto pominje i stranacka ujedinjavanja. I neke druge manje stanke koje su ucestvovale na ovim predsednickim izborima govore o eventualnim slicnim povezivanjima.

Opozicione stranke ce morati da idu na neku vrstu povezivanja i objedinjavanja, procenjuje politikolog Slobodan Antonic i objasnjava da je formula za uspesnu koaliciju da je ona "demokratska i pravljena od demokratskih stranaka. Svi ostali putevi su isprobani - pravljene su koalicije na osnovu licnog dogovora, ili su stranke samostalno izlazile na izbore." To prakticno znaci da je preduslov za povezivanje i funkcionisanje sa drugim strankama "demokratizacija unutar samih partija. Time bi se omogucilo da clanstvo koje je, inace, sklono povezivanju sa drugim strankama vrsi pritisak na svoja rukovodstva da budu odgovorna i postuju sporazume o povezivanju sa drugima". Sem toga, vazno je, kaze, i da postoji stalni pritisak demokratske javnosti - nestranackih licnosti i javnog mnjena, da stranke stave u prvi plan opsti interes umesto svojih partikularnih.

Prema recima Antonica, "za pocetak je neophodno uspostaviti odnose poverenja izmedju rukovodstava stranaka koje zele da se povezu. Do sada su sve koalicije pravljene sa proklamovanom namerom za objedinjavanje demokratskih snaga, a sa potajnim nastojanjem stranaka da se preuzmu glasovi partnera i njihovih lidera da se promovisu za lidere cele te grupacije". Tek nakon toga se moze ici u dalje povezivanje. U suprotnom, kaze, moze se ponoviti iskustvo sa koalicijom "Zajedno".

Antonic smatra da je najrealnije da proces povezivanja, nakon uspostavljanja poverenja, krene u programsku koaliciju koja je inace visi stepen povezivanja nego izborna koalicija. Programsko povezivanje bi znacilo da stranke utvrde sta je u njihovim programima zajednicko, ali i da to eventualno formulisu u sporazumu kako bi se kasnije izbegla proizvoljna tumacenja. Prema njegovom misljenju ni kombinacije oko eventualnih ujedinjenja nekih partija nisu iskljucene.

Izuzetno vazan razlog za povezivanje je to sto, kako Antonic navodi, ne postoji dovoljno krupna demokratska partija kao protivteza naspram socijalista, radikala i SPO. (Kako navodi, osim na birace koji sad bojkotuju izbore, takva demokratska koalicija bi mogla da racuna i na urbane i mladje ljude koji ne simpatisu vise Srpski pokret obnove jer je "napustio demokratski tabor".)

Govoreci takodje o medjupartijskim povezivanjima politikolog Zoran Stojiljkovic kaze da je nasa politicka scena nestabilizovana i sa velikim brojem aktera. Sem toga, podseca da su na njoj ocito moguci razni aranzmani.

Prema njegovom misljenju stranke koje su se opredelile za bojkot trenutno govore o eventualnom postepenom procesu integrisanja. To pretpostavlja formiranje neke koordinacije na nivou rukovodstava, kao i formiranje zajednickih tela i stalnih oblika saradnje na terenu. Kako kaze, ukoliko takvo povezivanje izdrzi proveru vremena moze se dalje formirati u cvrscu organizaciju "koja ne mora biti jedinstvena partija, ali moze stabilno delovati u relativno duzem periodu".

Izmedju partija koje su bojkotovale izbore nalaze se i vrlo znacajne konceptualne i takticke razlike tako da nije realno ocekivati da se od njih lako formira koalicioni blok. To trazi duzu aktivnost i znaci integraciju na osnovu manjeg broja zajednickih programskih stanovista, navodi Stojiljkovic objasnjavajuci da je neuspeh izvestan ako partneri odmah udju u sporna pitanja i time potenciraju razlike (odnosi u federaciji, Kosovo...).

Mada su ostale van parlamenta one treba da nastoje da se pokazu kako su "snaga sa relevantnim politickim uticajem". To ce biti, kako navodi Stojiljkovic, ako izmedju ostalog uspeju: da se legitimisu kao nastavljaci nastojanja iz gradjanskog protesta, a svakako jesu "de fakto sanga ako uspeju da artikulisu deo izborne volje onih koji ne izlaze na izbore" (pogotovo sto je to cak oko polovine birackog tela).

Vecina biraca je otreznjena i ne veruje u brz izlaz iz teskoca i velika obecanja ali ocekuje da vidi nov kvalitet politike i drugaciju politiku, kaze Stojiljkovic. Jedan novi blok ima sanse da uspe ako insistira na prioritetima koji su po njemu - zahtevi za demokratizacijom politickog sistema, za ekonomskim promenama i "ono sto je jako vazno, za cistiju, moralniju politiku".

Nikola Todorovic

Biraci cekaju udruzivanje opozicije

Prema objasnjenju Stojiljkovica, socijalisti i radikali pokrivaju oko dva i po miliona biraca, dok ih dva miliona ostaje za druge stranke (u zbir se ne racuna albanska populacija i relativno izvesni apstinenti). Kada bi se te preostale grupacije stranaka udruzile bili bi verovatno najrelevantija i najbrojnija grupacija, kaze Stojiljkovic.

Van radikala i socijalista, postoji pet grupacija - SPO, stranke koje su bojkotovale izbore, grupacija regionalnih stranaka, stranke manjinskih kolektiviteta koje ulaze u predizborne cikluse (muslimanske u Sandzaku, madjarske) i peta grupacija je to sto "nastaje oko socijaldemokratije i Demokratske alternative".

Izmedju prve dve grupacije nece skoro biti saradnje, smatra Antonic. Sa SPO svaka od ostalih clanica koalicije "Zajedno" imaju negativno iskustvo, dok SPO nema potrebu za saradnju sa njima jer ucestvuje u vlasti.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /