Utorak, 16. decembar 1997.

SJEDINJENE DRZAVE I SITUACIJA U IRAKU

Nova repriza stare serije

Vasington zabrinut najavama o nepopustljivosti Bagdada u odnosu na zahteve UN s kojima je predsednik komisije za kontrolu naoruzanja dosao u Bagdad

Slobodan Pavlovic
dopisnik “Nase Borbe" iz Vasingtona

Nakon sto je tokom vikenda americku paznju privukao poziv na “dijalog sa americkim narodom" iz Teherana (vidi okvir), ovdasnji reflektori ponovo se okrecu prema Iraku, gde se primenjuje isti princip kao i prema njihovom istocnom susedu, Iranu: nikakve poruke sa bagdadske adrese ne primaju se zdravo za gotovo, uvazavaju se jedino dela i konkretni potezi koje povlaci Sadam Husein.

A sto se toga tice, na nadleznim vasingtonskim punktovima (a slicna je situacija i u Njujorku, u sedistu UN) veoma je prisutna rezervisanost oko uspeha izuzetno vazne misije koju je australijski ambasador Ricard Batler zapoceo u nedelju u Bagdadu. Situacija sa medjunarodnom kontrolom zabranjenog irackog hemijskog, bioloskog i ostalog naoruzanja, najkrace receno, podseca na okapanja sa pokvarenim video-rikorderom: ta bagdadska kaseta se pomahnitalo okrece cas napred cas natrag, s tim sto je jedina dilema sta ce se - od onog dosad vec vidjenog u ovoj seriji - sad ponovo pojaviti na ekranu.

U prosloj epizodi, Sadamova vlada oduzela je bila prvo pravo medjunarodnim inspektorima da - na osnovu rezolucija Saveta bezbednosti - tragaju za postrojenjima za proizvodnju i zalihama pomenutog zabranjenog naoruzanja na irackoj teritoriji, naterala je potom komisiju UN da napusti Irak i krenula u direktno izazivanje americke vojne intervencije; da bi potom - posle otvaranja prostora za posrednicku intervenciju ruskog ministra inostranih poslova Primakova - napustila tu svoju poziciju i dozvolila medjunarodnim ekspertima da se vrate u Bagdad.

Sve se, medjutim, na tome i zavrsilo. Iracka kriza nalazi se danas tamo gde je bila 30. oktobra, kad je doslo do poslednje u nizu eskalacija, posle Sadamove odluke da se kontrolorima UN ne dozvoli ulazak u “predsednicke palate" (ima ih 48, sirom Iraka) i na ostala mesta od slicnog “vitalnog znacaja za nacionalnu bezbednost". Batlerova ekipa vratila se na teren, ali posle vise od dve nedelje bez zelenog irackog svetla za potpunu kontrolu koju trazi Savet bezbednosti u skladu sa serijom svojih dokumenata od 1991. naovamo.

Od pre dva dana u Bagdadu se nalazi i sef ekipe koju su UN zaduzile da iznese na videlo istinu o oruzju za masovno unistenje za koje se smatra da Sadam Husein i dalje krije u kolicinama koje bi, teoretski, mogle da uniste celo covecanstvo - a prakticno da zaviju crno sve susedne srednjoistocne drzave. Iracke mediji docekali su Australijanca Ricarda Batlera kao “besnog psa" i “lazova", dok ga zvanicnici iz Bagdada proglasavaju “izaslanikom vasingtonskog Stejt dipartmenta, a ne predstavnikom Saveta bezbednosti UN".

Batler je juce imao drugi susret sa irackim vicepremijerom Tarikom Azizom, ali niko u Vasingtonu ne gaji iluzije da ce ovaj razgovor rezultirati saopstenjem koje trazi medjunarodna zajednica. Naprotiv, sasvim je izvesno da ce na Batlerov zahtev za otvaranjem zatvorenih kapija za inspektore UN, Aziz reagovati prvo odbijanjem (sa svim vec poznatim obrazlozenjima), a potom kontrazahtevom da Savet bezbednosti objavi datum kad ce Iraku biti skinute sve postojece sankcije UN!?

Batlerov povratak u Njujork i referisanje Savetu bezbednosti ocekuje se tokom sutrasnjeg dana, a potom nailazi trenutak dugo odlaganog definitivnog suocavanja izvrsnog tela svetske organizacije sa istinom u Iraku. Predstojeci praznici mozda ce nekima i da presednu, imajuci u vidu da Savet bezbednosti - na osnovu ranijih rezolucija, kao i saopstenja objavljenih u poslednjih mesec i po dana - suocen sa krahom Batlerove misije u Bagdadu nece moci vise da izbegava odluku o tome kako reagovati na Sadamovo odbijanje saradnje sa kontrolorima UNSCOM.

Kljucna diplomatska bitka na tom frontu vodice se medju petoricom stalnih clanova Saveta bezbednosti, gde SAD i Britanija smatraju da je Sadam Husein bezobzirni despot i stalna pretnja medjunarodnoj bezbednosti i da se, kao takav, moze drzati pod kontrolom samo sankcijama i stalnom pretnjom vojnom silom, dok Rusija i Francuska dokazuju da se ta dosadasnja pretnja batinom nije pokazala plodotvornom i da bi iracko povinovanje zahtevima UN trebalo izdejstvovati popustanjem sankcija koje datiraju iz vremena Zalivskog rata, od pre skoro sedam godina.

“Ova pozicija Moskve i Pariza polazi od nastojanja da ce se oslobadjanjem Sadama i medjunarodne izolacije otvoriti put za postepenu naplatu ogromnih irackih dugova iz 80-ih godina i nove velike poslove, a uvija se u oblandu tekucih strateskih i politickih realnosti u regionu Persijskog zaliva", konstatovano je tim povodom u jednoj analizi nedeljnog “Vasington posta", koja se prilicno poklapa i sa procenom administracije u Vasingtonu (naravno, ne ovako javno iznesenom).

U protekle tri nedelje - posle zenevskog susreta ministara inostranih poslova petorke stalnih clanova Saveta bezbednosti - Rusija (diskretno podrzavana Francuskom) veoma je insistirala u zakulisnim njujorskim konsultacijama i kontaktima na bilateralnom nivou, da Irak pocne da se oslobadja nekih sankcija, kao i da se vremenski ogranici mandat UNSCOM. Sto se, pak, tice pozicije SAD, ovde dosad nije bilo jos nikakvog nagovestaja da ce Vasington popustiti u dosadasnjem izricitom zahtevu da se Batlerovim inspektorima, za pocetak, obezbedi nesmetana i potpuna potraga za svim zabranjenim irackim oruzjima i na svim mestima za koje se sumnja bi ona mogla da budu sklonjena, zajedno sa pratecom dokumentacijom.

Sekretar za odbranu Vilijam Koen u poslednje vreme je najistureniji clan Klintonovog kabineta u javnim upozoravanjima da SAD nisu odustale od vojne opcije u nastojanjima da se dodje do tog cilja koji je zacrtan u brojnim rezolucijama UN. Imajuci, medjutim, u vidu raspored snaga i raspolozenje ostalih glavnih igraca na njujorskoj sceni, sasvim je izvesno da su prakticno minimalne sanse Amerike da dobije saglasnost Saveta bezbednosti za oruzanu intervenciju protiv Iraka. Hoce li SAD same krenuti u tu akciju (podrzane jedino Britanijom), ukoliko se Ricard Batler vrati sutra praznih ruku iz Bagdada? Samo vreme, koje je neposredno pred nama, moci ce da odgovori na to pitanje. Za ocekivati je, medjutim, da bi tekuce stalno repriziranje poznate iracke serije moglo uskoro da dobije jedan prilicno gromoglasan nastavak.

Iranska zagonetka

Vest dana za Vasington pred vikend bila je izjava nedavno izabranog iranskog predsednika Muhameda Hatamija, koji je pozvao iz Teherana na “dijalog sa americkim narodom" i izrazio tom prilikom postovanje za ljude koje je taj americki narod izabrao za svoje vodje.

U prvim ovdasnjim medijskim reagovanjima, ta Hatamijeva izjava okvalifikovana je kao dosad najjasniji signal zelje Irana za priblizavanje prema SAD, koje su sa Teheranom prekinule sve odnose 1979. godine. U Vasingtonu od juce nije malo onih koji ocekuju da bi ovih dana i iz Bele kuce moglo da bude nekog slicnog “pretpraznicnog reagovanja" na Hatamijevu poruku, ali sve to zasad spada samo u kategoriju nezvanicnih predvidjanja. Ono sto je na tu temu zasad jedino zvanicno i opipljivo, to je bilo prvo preksinocno reagovanje jednog od nizih Klintonovih predstavnika za stampu koji je za izjavu iranskog predsednika imao sledeci prostoprosireni odgovor: “Reci smo saslusali, ali verujemo jedino delima."

Nekakvo americko priblizavanje prema Iranu, u svakom slucaju, i dalje je na veoma dugackom stapu, s tim sto bi prvi konkretniji korak mogao da bude ostvaren sredinom jula “soker diplomatijom" na Svetskom sampionatu u Francuskoj.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /