HASKI TRIBUNAL IZNEO BROJNE ZAMERKE FRANCUZIMA NA RAD SEKTORA SFORA U BOSNI

Posle teskih reci minulog vikenda francuskog srefa diplomatije Ibera Vedrina i glavnog tuzioca haskog Tribunala Luiz Arbur danas cekaju nimalo prijatni razgovori

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

Teske su reci, proteklog vikenda, razmenjene izmedju Pariza i Haga, te francuskog sefa diplomatije Ibera Vedrina i glavnog tuzioca haskog Tribunala Luiz Arbur cekaju danas nimalo prijatni razgovori u Kej d'Orseju. Mnogo ce toga jedno drugome morati da objasnjavaju i jedina je sreca sto im je oboma francuski maternji jezik. Arbur, naime, potice iz frankofonskog dela Kanade. Ona ce, sva je prilika, morati da objasnjava zasto smatra da je sektor francuske odgovornosti u okviru bosanske operacije Sfora pretvoren u neku vrstu "zone bezbednosti" za optuzene za ratne zlocine; ali ce i njen francuski sagovornik imati sto-sta da objasnjava u vezi sa zvanicnom politikom Pariza prema haskom Tribunalu.

Sukob je vec duze tinjao, tu i tamo bi se u javnosti pojavila neka iskrica, a onda ga je pre nedelju dana francuski ministar odbrane Alen Risar ucinio javnim. Ucinio je to, po oceni pariskog "Monda", u "nekontrolisanom ispadu iskrenosti", izjavivsi pred novinarima kako se u haskom Tribunalu praktikuje "spektakl pravda", te kako nijedan francuski vojnik nece pred tim Tribunalom svedociti drugacije nego pismeno.

Koreni sukoba su, po "Mondu", u panicnom strahu armijskog vrha Francuske od eventualnog svedocenja njegovih vojnika i oficira pred Tribunalom. Stav je vojni, naime, da se francuski oficiri koji preuzimaju komandu nad multinacionalnim snagama, ne mogu smatrati jedinim odgovornim za ishod medjunarodne operacije. Takvim se obrazlozenjem, u najmanju ruku, brkaju uloge svedoka i optuzenih u sudskom postupku. No, zasto se francuski vojni vrh drzi takvog obrazlozenja kao pijan plota, otkriva ono sto je "Mond" opisao kao Risarovu "nekontrolisanu iskrenost", a sto bi se pre moglo nazvati njegovom "frojdovskom omaskom". Naime, ono sto francuskom ministru odbrane smeta kao "spektakl pravda", jeste anglo-americka procedura javnog i unakrsnog ispitivanja svedoka pred Tribunalom. Takva je procedura usvojena da bi se do maksimuma zastitila prava optuzenog, i ona se u Tribunalu rigorozno primenjuje, po cenu "ekonomicnosti", odnosno brzine i efikasnosti pravnog postupka. Zrtve takve procedure, sto verovatno nije promaklo ministru Risaru, bili su holandski oficiri i vojnici iz Srebrenice, na celu sa pukovnikom Kojemansom, koji su u proslogodisnjem javnom svedocenju pred Tribunalom implicitno priznali sopstvenu nemoc, kukavicluk i sramotu... prilikom Mladicevog pohoda na ovu navodno zasticenu zonu, u julu 1995.

Posto je ministar Risar tako prekrsio "precutno primirje", tuzilac Arbur je zestoko uzvratila iz najtezeg oruzja, pa je u intervjuu jucerasnjem "Mondu", uoci danasnjeg susreta sa Vedrinom, optuzila Francusku da je u svom sektoru u Bosni stvorila svojevrsnu "zonu bezbednosti" za optuzene, odnosno omogucila im da se "osecaju apsolutno bezbednim" pod visokim pokroviteljstvom francuskih trupa u sastavu Sfora. Podsetila je da se u tom sektoru (istocna Bosna do Mostara) nalazi najvise licnosti sa haskih poternica, ukljucujuci i najprominentnije medju njima, kao sto su gospoda Karadzic i Mladic. Dodatno je, jos, zabola prst u oko galskim vojnickim tradicijama, podsecajuci kako su jedino Britanci, do sada, imali petlju da u svom sektoru, u regionu Prijedora, izvedu operaciju hapsenja optuzenih za ratne zlocine. Nije, konacno, ostala duzna ni Risarovoj "frojdovskoj" omasci o "spektakl pravdi." Primetila je kako je francuski ministar, time, ispoljio prezir prema vise od 200 zrtava koje su se u Hagu pojavile u ulozi svedoka.

Objavljujuci intervju s borbenom Kanadjankom bez dlake na jeziku, jucerasnji "Mond" je toj temi posvetio i svoj uvodnik, pod recitim naslovom "Francuska izvan zakona". Za armijski stav se konstatuje da je u suprotnosti ne samo sa medjunarodnim, vec i sa francuskim unutrasnjim pravom, buduci da su jos 1995. izvrsene neophodne zakonske promene s ciljem da se omoguci ostvarivanje obaveza prema Tribunalu. Jedino objasnjenje za takav stav "Mond" nalazi u tome sto je francuska vojska "oduvek bila prilicno prosrpski nastrojena". Stavljajuci se van zakona, ukazuje dalje uvodnicar, Pariz upucuje snazan signal Beogradu i Palama da mogu bez ikakvih posledica odbijati saradnja sa Tribunalom... buduci da to cini i Francuska, potpisnik Dejtonskih sporazuma i jedna od glavnih sila u snagama NATO u Bosni. Sadasnja politika Francuske, zakljucuje "Mond", "jaca nekaznjivost ratnih zlocinaca i, kao takva, usmerena je protiv mira".

Intervju Luize Arbur i ostar uvodnik "Monda" prisilili su francusko Ministarstvo inostranih poslova da radi i preko vikenda. Tek sto se "Mond" pojavio na kioscima Kej d'Orsej se oglasio saopstenjem u kojem se navedene kritike ljutito odbacuju i proglasavaju neosnovanim, uz podsecanje da je 70 francuskih vojnika ubijeno i 700 ranjeno u mirovnim operacijama u Bosni. Francuska, navodi se u saopstenju, "bez ikakvih dvosmislenosti zeli da svi zlocinci budu izruceni Tribunalu... i veruje da se sve mora uciniti kako bi se taj cilj ostvario... te u punoj meri ucestvuje u naporima da se on dostigne, kao i sve ostale ukljucene zemlje".

U istom se saopstenju, medjutim, potkrala jos jedna "frojdovska omaska" kojom se, u sustini, priznaje krivica i poziva na njenu pravednu raspodelu: ukazuje se, naime, da se u francuskom sektoru nalaze i nemacki i spanski vojnici, kao i da su svi skupa, ukljucujuci i Francuze, pod vrhovnom komandom americkog zapovednika NATO. Dakle: ako je taj sektor pretvoren u skroviste za ratne zlocince, "zasluga" nije samo na Francuzima, nego i na ostalima, a pre svega na onima koji su "komandanti parade", sto ce reci na Amerikancima.