BALKAN IZMEDJU SUSRETA I SUKOBA KULTURA I CIVILIZACIJA

Turski istoricar Halil Inaldzik smatra da bi trebalo izvrsiti reviziju istorije Otomanskog Carstva na Balkanu, s tim sto bi taj period mogao biti pozitivno ocenjen. To, kao i izlaganje istoricara Carlsa Ingraoa o Habzburskoj Monarhiji, naislo je na polemiku sa slicnim argumentima

Dragan Bisenic

"Rat u Bosni je svacija Spanija", pise slavljeni i osporavani americki autor provokativne knjige "Sukob civilizacija" Samjuel Hantigton. Time on aludira da sve sukobljene strane, kao u ranijem spanskom gradjanskom ratu, mogu da nadju rezone za vlastite argumente, podjednako uverljive i s podjednakom snagom odbacivanja. Da li je Balkan dokaz apokalipticne vizije globalne netolerancije ili izvor novih vizija trpeljivosti i respektovanja? Je li Balkan mizerija multikulturalnosti, multikonfesionalnosti i multietnicnosti ili su ove tri stvari same po sebi mizerija koja nigde drugde ne postoji ili je mizerija sve ono sto od Balkana cini istoriju ratova, prevara i nepregledno Maratonsko polje?

Istoricari iz tridesetak zemalja razgovarali su o tome na tradicionalnom godisnjem skupu Istorijskog instituta SANU koji je ovoga puta bio odredjen temom "Susret ili sukob civilizacija na Balkanu". Vec na pocetku skupa, direktor Instituta Slavenko Terzic ocenio je da je Balkan postao sinonim medjuplemenske zavadjenosti uglavnom zaslugom velikih sila i njihovog uredjivanja odnosa na Balkanu prema svojim potrebama i interesima. Kulturne razlike na Balkanu veoma cesto se instrumentalizuju i na osnovu njih stvaraju se politicki projekti koji doprinose daljoj podeli Balkana. Sve to u ime visih "civilizacijskih interesa", rekao je Terzic.

Dve polemike na samom skupu pomogle su da se uoce neki aspekti "prihvatljivog" i "neprihvatljivog" Balkana, prihvatiljvog Balkana koji je pod necijom dominacijom i haoticnog Balkana bez direktne dominacije. Prva polemika usledila je nakon izlaganja cuvenog turskog islamologa i predavaca poznatog americkog univerziteta "Bilkent" u Ankari, akademika Halila Inaldzika. On je govorio o Osmanskom Carstvu na Balkanu kao primeru koegzistencije, sto je izazvalo kasnija reagovanja. Druga polemika nastupila je posle izlaganja profesora americkog Univerziteta Pardju Carlsa Ingraoa. On je govorio o nacionalizmu i nacionalnoj drzavi u srednjoj Evropi.

"Nas pristup istoriji Balkana mora da se revidira", pozvao je akademik Inaldzik, navodeci dokaze da je Otomanska Imperija bila zastita i sigurnost za osvojeni prostor i tamosnji svet. Islam je egalitarno drustvo koje odbacuje aristokratiju, kaste i privilegije po rasi, bogatstvu i nasledju. Sve se dobija na osnovu rada i zasluga. Bilo je nekih razlika, izmedju muskarca i zene, islamskih vernika i noveraca. Kako bi se drugacije moglo objasniti to sto se vise od tri veka u "pax otomanica" zivelo miroljubivo, s toliko razlicitih naroda i vera? Otomanska Imperija je bila kisobran koji je stitio svoje podanike. Ona je narocito stitila do tada nezasticene i iskoriscavane seljake. Prvo osporavanje doslo je u 19. veku od balkanskih intelektualaca skolovanih na Zapadu koji su kasnije ucestvovali u nacionalnooslobodilackim ustancima, rekao je Inaldzik.

Za ruskog akademika Vitalija Seremeta to je, medjutim, znacilo susret sa strukturno "nizim tipom civilizacije" zbog kojeg je zaobidjenaepoha preporoda i reformacije. Sve je ostalo na "jalovim pokusajima na nivou jatagana" sve dok se u proslom veku nije pojavio "jasan pokret nacionalne samosvesti i borbe za slobodu". Balkanska civilizacijska zona, a narocito Beograd, uvek su bili kontaktna zona Istoka i Zapada, rekao je Seremet.

Ruski profesor Natalija Narocickaja usprotivila se tvrdjenju o prenosenju zapadnoevropske ideje prosvetiteljstva, bez verske i filozofske osnove.

Druga polemika vodjena je u slicnom kontekstu, samo povodom austrougarske imperije o kojoj je govorio Carls Ingrao. Po njegovim recima, ova imperija imala je svoje opravdanje, ali je propustila da na odgovarajuci nacin propagira prednosti multikulturalizma. Odgovori koji su dosli od akademika Milorada Ekmecica i drugih ucesnika skupa bili su slicni onima koji su se ticali izlaganja Halila Inaldzika.

Poslednji broj casopisa "Njusvik" medju nedeljnim sentencama izdvojio je one kojima se Srbima i Hrvatima prezentira atentator na Franca Ferdinanda Gavrilo Princip. "To je komita koji je u Srbiji obucavan za izvrsenje herojskih dela", pise u udzbeniku za hrvatske srednjoskolce. "To je pesnik i borac za slobodu", pise u udzbenicima srednjoskolaca u RS. Dodajmo tome i sta je sam, vec jednoruki Princip zapisao na zidu zatvora u Terezijanstatu: "Voleo bih da sam ziveo i neke druge zivote. Voleo bih da sam kapetan ladje koja na otvorenoj pucini plovi za Braziliju. Voleo bih da mi se radja dete".