JUGOSLAVIJA PONOVO OTKRIVA ZEMLJE U RAZVOJU KAO SVOJU POSLOVNU METU

Posto su nam zatvorena vrata razvijenih zemalja, savezna vlada predlaze da se preorijentisemo na Iran, Irak, Alzir, Libiju i Egipat, zemlje koje su nam do sada slabo ili nikako placale isporucenu robu i usluge

Savezna vlada je htela-ne htela morala da prizna da za Jugoslaviju trenutno nema mnogo mesta na trzistu razvijenih zemalja. Stoga je detaljno proucila privrednu kartu zemalja u razvoju, pokusavajuci tamo da udene i nasu zemlju. Usvajajuci program privredne saradnje sa ovim zemljama nije bila mnogo izbirljiva, tako da su se na spisku nasle skoro sve clanice ovog dela privrednog regiona.

Do raspada zajednicke drzave, SFRJ je saradjivala sa 130 zemalja u razvoju i planirala da u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni ovom trzistu pripadne 26 odsto. U najboljim vremenima taj procenat je bio oko 17 odsto, a u momentu podele drzave svega 10 procenata trgovine sa svetom odnosilo se na ove zemlje. Najznacajniji poslovni partneri bili su Iran, Irak, Alzir, Libija i Egipat. Ove drzave zadrzavaju primat i u programu Vlade nove Jugoslavije, a odmah iza njih su Kuvajt, Zimbabve, Juznoafricka Republika, Anglola, Nigerija, Koreja, Indija, Brazil i Argentina.

Na sporednim vratima

Do sada Jugoslavija nije koristila ove olaksice, ali planira da uskoro skine prasinu sa ovog sporazuma. "Za uspeh privredne saradnje sa ovim zemljama posebno su vazne institucije mesovitih komiteta, a Jugoslavija je vec clan 37 takvih medjudrzavnih komisija. Nedavno je zasedao mesoviti komitet Jugoslavije i Irana i ohrabrujuce je to sto se u ovoj zemlji stvara povoljna klima za nas. Poznato je da je u toku gradjanskog rata na prostoru bivse Jugoslavije Iran potpuno okrenuo ledja Jugoslaviji, ali sada ne samo da nije tako, nego se planira ozbiljna privredna razmena. Nadam se da ce ovaj primer slediti i druge zemlje arapskog sveta, koje nisu blagonaklone prema Jugoslaviji", kaze Jovovic.

U planiranom programu privredne saradnje sa zemljama u razvoju nisu mogla da budu preskocena nenaplacena potrazivanja iz ovih drzava. Bivsa Jugoslavija je oduvek kuburila sa placanjem isporucene robe, ili obavljenih, pre svega, gradjevinskih radova u zemljama u razvoju. Procenjuje se da su joj ove drzave ostale duzne oko tri milijarde dolara. Najveci duznik je Irak gde su u godinama pre raspada drzave izvodjeni radovi vredni 12 milijardi dolara, a dobar deo njih je ostao nenaplacen. U deobnom bilansu SFRJ, kada konacno bude sacinjen, naci ce se i ova racunica, ali privrednici iz SRJ se nadaju da ce nama pripasti najveci deo potrazivanja, jer su gradjevinari iz ovog dela SFRJ uglavnom bili angazovani na poslovima koji su ugovarani sa zemljama u razvoju.

Rupa u planu

Kako ni trzista ovih zemalja odavno nisu mesta gde moze da se nudi ono sto nema prodju u razvijenim zemljama, jugoslovenski proizvodjaci ce morati da se potrude da ne budu vraceni i iz ovih drzava. Vazno ce biti, napominje dr Jovovic, ponuditi kvalitetnu i konkurentnu robu. Jugoslavija, zbog kvaliteta do sada uradjenih poslova ima svojevrsnu ulaznicu na ova trzista, ali nekada osvojeno mesto mora ponovo da se osvaja. Te osvajacke pohode jugoslovenski privrednici treba samo da finansiraju i, za sada je to najtanji deo plana Savezne vlade o unapredjenju privredne saradnje sa zemljama u razvoju.

Marica Vukovic