TRAGOM VESTI O EMITOVANJU KRATKOROCNIH HARTIJA OD VREDNOSTI NA STRANU VALUTU

EPS i Zavod za zdravstveno osiguranje dozvoljeno emitovanje hartija za stranu vlautu, ali se ne znaju ni rokovi, ni kamatni uslovi niti ko je bio kupac ovih hartija

Elektroprivredi Srbije i Republickom zavodu za zdravstveno osiguranje odobreno je da emituju hartije od vrednosti koje glase na stranu valutu. Prema "Sluzbenom listu", objavljenom 5. decembra, Savezna komisija za hartije od vrednosti odobrila je prvu emisiju akcija u iznosu od 30 miliona maraka Javnom preduzecu EPS (datum je 23. juli ove godine), a Republickom zavodu za zdravstveno osiguranje emisiju kratkorocnih obveznica u vrednosti od 150 miliona maraka (datum je 13. juni). Zasto se cekalo prakticno od letos, kada su devize od prodaje Telekoma usle u zemlju, do sada, da ovo i zvanicno bude objavljeno u "Sluzbenom listu", nije poznato, bas kao sto se u Vladi Srbije nisu mogli saznati detalji o celom aranzmanu, kojim je osiguran ovakav kredit preko obveznica Republickom zavodu, ili eventualna dokapitalizacija EPS-a, preko pomenute emisije akcija.

Ono sto se zna jeste da se, takodje letos, raspravljalo o tehnickim mogucnostima da se izvede operacija sa kratkorocnim hartijama nominovanim na devize po vazecim propisima. Tada se kao jedan od interesenata pojavila i Direkcija za puteve, ali u "Sluzbenom listu" nema traga da je njoj odobrena slicna emisija ovih papira. Prema Zakonu o hartijama od vrednosti, obveznice koje su nominovane u devizama mogu se u primarnoj emisiji prodati jedino na stranom trzistu, a te iste hartije mogu biti tek predmet sekundarne prodaje za dinare na domacem trzistu. Posto se ovi vrednosti papiri jos nisu pojavili ni na Beogradskoj berzi, ni na Montenegro berzi, ocito je da do sekundarne prodaje nije doslo.

Sve gledano po vazecim propisima, emitent koji na stranom trzistu proda obveznice za devize, u ovom slucaju Republici zavod za zdravstveno osiguranje, bio bi duzan da te devize unese u zemlju i propusti ih kroz sistem Centralne banke. Za njih bi dobio dinarsku protivvrednost, uz obavezu da o roku dospeca obveznica kupi devize i vrati ih Republickom fondu za razvoj i od njega otkupi svoje papire. Na taj nacin bi se ocuvala vrednost kapitala, koja potice od deviza od prodaje Telekoma, sa kojima je raspolagao Republicki fond za razvoj.

U ovom trenutku nije poznato ni u kom iznosu je pomenuta emisija izvrsena, ni za koje namene, kao sto se ne znaju rokovi, kamatni uslovi, niti ko je bio kupac ovih obveznica.

Pre otprilike mesec dana u Konjunkturnom barometru Ekonomskog instituta bilo je najavljeno da je Republicki fond za ravoj omogucio novu novcanu emisiju na osnovu svojih deviznih hartija od vrednosti, koje dospevaju iduce godine. Istovremeno je upozoreno da je tako NBJ bila delimicno sputana da ozbiljnije brani poljuljanu vrednost dinara na paralelnom deviznom trzistu. Nesumnjivo je da ova sredstva povecavaju domacu traznju i da mogu imati takav negativan uticaj, ukoliko NBJ to ne neutralise svojim intervencijama na deviznom trzistu, a za sada ni ta "tajna veza" nije poznata javnosti.

B. Jager