IZNENADJUJUCI ODZIV BIRACA NA KOSOVU, PREMA ZVANICNIM PODACIMA

Zvanicni drzavni organi do sada nisu pruzili odgovor na pitanje sta se u nedelju 7. decembra desilo na Kosovu, odnosno, da li je doslo do iznenadnog "odbijanja poslusnosti" Albanaca odlukama svojih lidera ili je, mozda, rec o necem drugom?

Sudeci prema podacima Republicke izborne komisije, Albanci vise ne bojkotuju izbore u Srbiji! Konacni podaci RIK, naime, ukazuju da je na birackim mestima tri kosovske izborne jedinice (Kosovska Mitrovica, Pristina i Pec) svoju gradjansku duznost 7. decembra obavilo tacno 190.61 biraca, sto, prema procenama strucnjaka, prevazilazi cak i ukupan broj srpskog i crnogorskog stanovnistva na tom podrucju.

Prema podacima poslednjeg popisa stanovnistva, iz 1991. godine, u tri kosovskometohijske izborne jedinice zivelo je ukupno 175.591 Srbin Crnogorac i Jugosloven. S obzirom na cinjenicu da je na podrucjima sa smanjenim prirodnim prirastajem stanovnistva broj gradjana sa birackim pravom bar za trecinu manji od ukupnog broja stanovnika, u vreme tog popisa na Kosovu nije moglo biti vise od 110-120.000 punoletnih Srba, Crnogoraca i Jugoslovena.

Cak i u neverovatnom slucaju da je natalitet kod zivlja srpsko-crnogorske nacionalnosti u poslednjih sest godina naprasno porastao i uz tesko zamislivu promenu smera migracija (doseljavanje umesto iseljavanja) broj biraca medju Srbima, Crnogorcima i Jugoslovenima sa Kosova jedva da bi mogao dostici cifru od 150.000. U tom slucaju, kako pokazuje prisilno neprecizna racunica (prave podatke u ovom trenutku je nemoguce dobiti) proizlazi da je na decembarskim izborima ucestvovalo bar 40.000 Albanaca! Manje optimisticke procene promena u okviru "nealbanskog" birackog tela na Kosovu u poslednjih sest godina, ukazuju, medjutim, da je, ukoliko su podaci RIK tacni, na izborima ucestvovalo i vise od 40.000 Albanaca.

Zvanicni drzavni organi do sada nisu pruzili odgovor na pitanje sta se u nedelju 7. decembra desilo na Kosovu, odnosno, da li je doslo do iznenadnog "odbijanja poslusnosti" Albanaca odlukama svojih lidera ili je, mozda, rec o necem drugom?

Za razliku od "cutljivih" vlasti, Vojislav Seselj, predsednicki kandidat SRS, pruzio je jedan od mogucih odgovora na pitanja o "specijalnom statusu" glasanja na Kosovu. Prema njegovim recima, "na podrucju Kosova i Metohije je u prvom predsednickom krugu pokradeno cak 30.000 glasova"! Dva dana nakon izbora, Seselj je ustvrdio i da su biracke odbore u toj oblasti "cinile Crvene beretke, pripadnici vojnih formacija Sluzbe drzavne bezbednosti", kao i da je bilo "fizickog zlostavljanja, ucena i hapsenja kontrolora". Lider radikala najavio je i stampanje dokaznog materijala za svoje navode, zbog cega se, po svemu sudeci, niko od nadleznih za sprovodjenje izborne procedure do sada nije narocito uzbudio.

Da je glasanje u juznoj pokrajini bilo, blago receno, sumnjivo, ustvrdio je i Zerar Studman, direktor kancelarije OEBS za demokratiju i ljudska prava. Prema njegovim recima, ekspertska misija OEBS utvrdila je da neka biracka mesta ili uopste nisu otvorena, ili su zatvorena pre vremena, dok su predstavnici stranaka u prosirenom sastavu birackih odbora bili "obeshrabreni da preuzmu svoje duznosti".

Kada se poslednja, evropski pristojna formulacija, prevede na uobicajeni srpski jezik, ispada da ovoga puta cak i tako suprotstavljene strane, kao sto su OEBS i SRS, tvrde da na Kosovu nije bilo valjane kontrole izbora. A gde nije bilo kontrole, mozda i nije nemoguce da su tacne price posetilaca pojedinih kosovskih birackih mesta, prema kojima je 7. decembra u nekim slucajevima bilo moguce glasati za cak 140 rodjaka. Ili tvrdnje da je, na nekim birackim mestima, jos u jutarnjim casovima sklapan dogovor clanova izbornih komisija o tome koliko ce koji predsednicki kandidat dobiti glasova, pod samo jednim uslovom: da se uvece, u vreme propisanog zavrsetka glasanja, uredno potpisu svi potrebni zapisnici ...

V. Didanovic