Portret: Ibrahim Rugova, predsednik Demokratskog saveza Kosova

On deluje racionalno i samouvereno, nema emocija i negativnog naboja. Njegova objasnjenja deluju razlozno, usmereno prema jasno definisanom cilju. I danas ostavlja utisak coveka koji sa lakocom nosi teret kosovskog problema neresenog u obe Jugoslavije, a u trecoj doveden na ivicu noza

Milanka Saponja-Hadzic

Ibrahim Rugova

Lider kosovskih Albanaca Ibrahim Rugova poslednjih nedelja verovatno je najusamljeniji covek na svetu. Nekoliko uniformisanih ljudi, koji su se kao clanovi oslobodilacke armije Kosova pojavili na sahrani ubijenog, Albanca resili su dugotrajnu dilemu da li ta organizacija postoji, ili ne. Za Rugovu to ima posebno znacenje, jer bi to mogao biti ne samo veliki zulj u cipeli, nego i kamen na vratu. Sve izgledniji nastavak teroristickih akcija preti da unisti sve sto su kosovski Albanci postigli dugogodisnjom mirnom gandijevskom rezistencijom na kojoj je predsednik Demokratskog saveza Kosova izgradio svoj nesporni autoritet.

Posle niza teroristickih akcija poslednjih dana novembra Rugova se brzo uputio u inostranstvo i zatrazio da evropske zemlje reaguju i sprece sve blizu katastrofu. Kosovsko pitanje je stavljeno na dnevni red bonske konferencije Saveza za primenu Dejtonskog sporazuma. Tako je definitivno potvrdjeno posredovanje medjunarodne zajednice u kosovskom sporu. Na nju je istovremeno prebacen veliki deo odgovornosti za dalji razvoj dogadjaja u pokrajini, a on, po svoj prilici, nece biti ni nalik dosadasnjem. To ce vrlo brzo staviti na proveru i neprikosnoveni autoritet lidera kosovskih Albanaca. Bez obzira kakav ce taj odgovor biti, izvesno je da Rugova oznacava period u kome je albanski nacionalni pokret odbacio dugogodisnju mimikriju i nedvosmisleno se izjasnio za pravo na samoopredeljenje. U istom vremenu visedecenijski pokret dostigao je najvecu masovnost i jedinstvo, a kompletno drustvo dozivelo temeljne promene. Sociolog Skeljzen Malici ocenio je da su te promene ne samo radikalne, vec i ireverzibilne. "Rec je o dubokom drustvenom obrtu gde politicke promene predstavljaju sam vrh ledenog brega". Stvorena je jaka alternativa srpskom rezimu za koju Malici kaze da je vise plod "sticaja srecnih okolnosti" nego albanskog plana i organizacije. A u njih spadaju pad Berlinskog zida, agresivna i kontraproduktivna srpska politika i raspad SFRJ.

Kao u svim zemljama socijalistickog lagera, i u Jugoslaviji je pocelo sa intelektualcima (znanje je moc). Albanci nisu pisali pisma srpskim prijateljima, nego su dosli u Beograd na razgovor posle istupanja 27 knjizevnika Srba iz Udruzenja knjizevnika Kosova aprila 1988. Tu su albanski knjizevnici prvi put javno predstavili svoj nacionalni program. Razgovor je prekinut, pisci su se vratili svojim kucama, a lider otpora postao je njihov predstavnik Ibrahim Rugova. Bez obzira sto na okolinu deluje dosta odbojno, cak i odecom naglasava distancu, njegova harizma naglo raste i privlaci veliki broj pristalica. Rugova daje brojne intervjue domacim, a narocito stranim novinarima, objasnjava ciljeve pokreta i relativno brzo pridobija simpatije sveta. On deluje racionalno i samouvereno, nema emocija i negativnog naboja. Njegova objasnjenja deluju razlozno, usmereno prema jasno definisanom cilju. I danas ostavlja utisak coveka koji sa lakocom nosi teret kosovskog problema neresenog u obe Jugoslavije, a u trecoj doveden na ivicu noza.

Dok su se srpski intelektualci i politicari pozivali na snagu i junastvo svog naroda, objasnjavali njegovu blistavu istoriju i nepravdu koja mu je naneta, Rugova je strane novinare primao neobrijan i neobuven, u carapama sa rupama. Tako je pisao americki "Njujorker". Ovde je to protumaceno kao pokusaj da pribavi naklonost, skoro sazaljenje i simpatije onih od kojih je ocekivao pomoc za realizaciju svojih ideja. Mozda je to zaista bila vesta poza, a mozda i nacin da pokazu superiornost u jugoslovenskoj sredini opterecenoj kompleksom nize vrednosti koji bi se mogao oznaciti i kao temeljni uzrok rata. Iako na distanci, tada jos ne izgleda nedodirljivo. Govori i o svojoj porodici. "Mi, Rugove, bili smo obelezeni kao kulacka porodica. Poticem iz velike porodice seljaka iz planinske oblasti Rugova koja se nalazi u blizini granice. Imali smo nekoliko stotina hektara koji su obuhvatali 12 sela". Uz put navodi da je apolitican, a u politiku je usao da bi "stvorio uslove da se njegov narod realizuje, a ne da bi stvorio politicku karijeru. Vanredna situacija kao sto je ova u kojoj sada zivimo, pred nas postavlja velike zahteve i paradoksalno sprecava nas da radimo, da se bavimo svojom uobicajenom intelektualnom delatnoscu". Uz put dodaje da je, pod uticajem cuvenog semioticara Rolana Barta, mnogo razmisljao o odnosu moci znanja i funkcionisanja drzave - "tako se moze doci do pitanja postojanja pokreta za slobodu". Njegova interesovanja, medjutim, mnogo su sira. Posle demonstracija 1991. pisao je studiju o albanskom pesniku iz 15. veka Bogdaniju. "Bilo je vanredno stanje, ja sam se zatvorio i napisao to", kaze skromno.

Kada je osnovan Demokratski savez Kosova 1989. kao najveca politicka snaga u Pokrajini, njegov autoritet je vec bio nesporan. Za predsednika je izabran sa preko 95 odsto glasova. Posle izvesnog vremena u javnosti se pojavila informacija da je Rugova iz drustvenog stana presao u kucu kupljenu za njega za 450 hiljada maraka sto je, kako se isticalo, bilo duplo manje od njene stvarne vrednosti. Kuca je bogato opremljena, a, tvrdilo se, sa novcem koji je sakupljan za prezivljavanje siromasnih albanskih porodica kojih je bilo sve vise. Srbija iz tri dela vec je bila cela. U Pokrajini je bilo sve vise uniformisanih lica, a u zatvorima sve vise politickih zatvorenika. Radna knjizica bila je ne samo retkost, vec i znak raspoznavanja. Periodicno su stizala upozorenja o ubistvima kosovskih Albanaca.

U vreme kada tenkovi tutnje kroz Sloveniju i Hrvatsku, a politicke vodje traze saveznike, Rugova to nedvosmisleno odbija. Upozorava da se Albanci "ni po cijem scenariju nece uvuci u neki opsti konflikt koji bi bio poguban za sve", ali podrzava osamostaljenje drugih republika, jer to pravo zeli i za Kosovo. Samo koji mesec ranije istakao je da sve medjuetnicke i medjunacionalne sukobe treba internacionalizovati, "jer u Jugoslaviji nema autoriteta koji bi drzao sve konce u rukama". Toj izjavi, koja nije dobro primljena u republickim centrima, prethodio je karavan sestorice predsednika i obecanje Branka Kostica, tada prvog coveka jugoslovenskog Predsednistva da ce nam korenje biti i glavno jelo i dezert. Rec "SAO" spada medju najpopularnije, a barikade od Knina do Vukovara sve su gusce. Skupstina Slovenije izjasnila se da bude samostalna drzava, a Franjo Tudjman sugerisao da preduzeca pocnu da proizvode ratnu opremu. Alija Izetbegovic na skupstini BiH izjavljuje da bi "zbog suverene Bosne zrtvovao mir, a za taj mir ne bi zrtvovao njenu suverenost".

Rugova, medjutim, svoje sunarodnike poziva na pruzanje mirnog otpora "srpskoj okupaciji" i vodi racuna da ne dodje do nekog ekcesa koji bi mogao oznaciti pocetak ozbiljnijeg sukoba. U to vreme Kosovo je bilo najrizicnije podrucje i cinilo se da ce pozar najpre tamo buknuti. Ali, JNA, te bucni i zivopisni dobrovoljci i ne tako brojni mobilisani gradjani krenuli su na zapadnu stranu. Cim su pale prve zrtve u Hrvatskoj, a potom i u Bosni, Rugova je zatrazio instaliranje vojnih formacija NATO i UN na Kosovu. Na tom zahtevu neprestano je insistirao, a narocito kada su pocele da stizu vesti o etnickom ciscenju u susednoj republici, odnosno drzavi. Kada je rat u Bosni prestao, predsednik DSK je u medjunarodnim kontaktima i na redovnim konferencijama za stampu modifikovao svoj zahtev i zatrazio civilni protektorat.

U znacajniji Rugovin uspeh ubraja se njegov boravak u SAD 1993. godine, kada mu je Piter Tarnof obecao da ce skidanje sankcija Jugoslaviji biti uslovljeno kosovskim pitanjem. Protekle sedmice u Bonu, Tarnof je pokazao da na obecanje nije zaboravio. Paradoksalno, na to je uticalo upravo ono sto predstavlja najvecu opasnost za Rugovu i njegovu politicku praksu.

Mirno Kosovo bilo je nesumljivo u interesu ne samo Albanaca, vec i rezima u Beogradu neocekivano dugo i duboko zapetljanog u bosanski sukob. Ta cinjenica je u radikalnijem delu DSK izazvala Rugovino osporavanje, ali je on uspevao to da kanalise. Sada je, medjutim, dosao trenutak kada ce morati ponovo da se bori ne samo za vodecu poziciju, vec da potvrdi poverenje svojih sunarodnika.

U politicki stabilnim zemljama, politicari - intelektualci nisu na visokoj ceni. Smatra se da moralne skrupule uticu na njihovu pragmaticnost i efikasnost. Da li je tako i sa Rugovom kome njegovi oponenti odaju priznanje za propagandni uspeh pokreta, ali osporavaju efikasnost? Odogovor na to pitanje Rugova ce morati da pruzi u veoma delikatnoj situaciji u direketnom odnosu sa Milosevicem, kao nespornim taktickim talentom i sa medjunarodnom zajednicom ciju podrsku ima, ali koja nije uvek pouzdana i efikasan partner. Umesto dosadasnje promisljenosti i mudrosti, Rugova ce morati sada da pokaze i politicku vestinu.

Ali, u vremenu koje dolazi Rugova nece biti jedini koji polaze ispit. Medjunarodna zajednica bi trebalo da ucini nesto sto bi zadovoljilo kosovske Albance i bar delimicno razresilo neodrzivo stanje u Pokrajini. Ali, pred njom je i tezak zadatak jos jednom dugorocnom nacionalnom projektu - stvaranju velike Albanije. Istovremeno, od nje se ocekuje i da spreci oruzani sukob.

Prema nekim ocenama Kosovo bi za predsednika SRJ moglo da zatvori krug otvoren u Kosovu Polju pre deset godina. Tu je Milosevic poceo da gradi svoju harizmu, ali, na istom mestu ce morati da pokaze i domet svoje politicke vestine. Nestrpljivi i radikalni Albanci trenutno rade za njega i nema sumnje da ce on to vesto iskoristiti. Zbog toga ce verovatno odlagati pregovore i postavljati nove uslove bez obzira na svoj polozaj i ostaviti tako prostor za nove teroristicke akcije. To bi mogao biti jedan od razloga sto je jugoslovenska delegacija napustila bonski skup, uz onaj izborni, naravno. Ipak, osnovno pitanje je ko bi u ovoj opasnoj igri mogao biti pobednik, ako ga uopste bude. Krhki i intelektualni Rugova, ili robusni Milosevic. Ulozi su za obojicu veliki, ali nejednaki.

Srbija je ekonomski iscrpljena, moralno porazena, sa bogatim establismentom i bednim ogromnim delom populacije. Sve je vise onih koji jedini izlaz nalaze u pojedinacnim, ili porodicnim ubistvima i samoubistvima. A, jedni i drugi imaju na raspolaganju mocnu vojnu silu. Iza Rugove je dvomilionski narod sa ogromnim procentom mladih i, kako bi on rekao, s velikom potrebom da se realizuje. Ima veliku, etnicki cistu i gusto naseljenu teritoriju i relativno povoljan medjunarodni sticaj okolnosti. Sve je to dovoljno za zakljucak da ce cena eventualnog sukoba biti astronomska. Eventualni pobednik moci ce da se zove novi Tito, ali jos nije poznato kome ce se taj san ostvariti.